Izvor: Vesti-online.com, 30.Jul.2013, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crkva na našim vratima
Usklađena akcija verskih vođa i političara koja u BiH traje već dvadesetak godina učinila je da je u ovoj zemlji apsolutno nemoguće odvojiti religiju od politike. Na sreću, džihad i borba za Alaha protiv Vlaha, osvećivanje vojnih formacija i oružja, kao i primisao na unijaćenje, što su pojave karakteristične za onaj nemili ratni period, sada nisu toliko izražene, ali uticaj duhovnih vođa na ono što bi trebalo da rade svetovne je i dalje velik, odnosno, da budemo konkretniji, nepotreban >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << i preteran.
Žarko Marković
Nikakav problem nije bio proglasiti bivšeg poglavara Islamske zajednice BiH Mustafu Cerića za prvog bošnjačkog političara. Njegov drugi sedmogodišnji mandat na čelu ove verske zajednice bio je u potpunosti obeležen političkim delovanjem i slanjem poruka koje nemaju veze s religijom. Stručnjaci će reći da je islamu prirodno da se meša u svetovna pitanja, ali u zemlji kakva je Bosna takva praksa može da bude kontraproduktivna. Naročito ako se IZ meša u stvari kakve su promene Ustava BiH.
Novi reis, pak, još uvek nije počeo s plivanjem u političkim vodama. Zli jezici će reći da ni Cerić u prvom mandatu nije imao običaj da odluta dalje od džamije, pa tvrde i da za Huseina efendiju Kavazovića još ima vremena da pripremi svoj politički program. Ipak, nije isključeno ni da neki novi vetrovi duvaju iz Rijaseta, naročito nakon žestoke osude delovanja šerijatske policije na ulicama Sarajeva u vreme Ramazana. Mada, biće vrlo teško iskoreniti praksu da hodže na svojim hutbama (bogosluženjima) pozivaju vernike da glasaju za ili protiv određene političke partije.
Ni katolički biskupi nisu izuzetak. Božićni ili uskršnji intervjui koje daje kardinal Vinko Puljić obiluju klasičnim političkim stavovima. Kad već pomenusmo ustavne promene, biskupi su svojevremeno imali svoj predlog unutrašnje reorganizacije BiH, predloživši podelu na četiri federalne jedinice. Hrvatske političke partije su takav stav prihvatile i plasirale kao svoj, a da im, naravno, ne pada na pamet, da otvore pitanja poput tokova novca prema toj verskoj zajednici, ili da se pozabave komercijalizacijom Gospinog ukazanja u Međugorju.
Iako joj to donedavno nije bilo svojstveno, Srpska pravoslavna crkva je u poslednjih nekoliko godina dobila svoje političke predstavnike i tako se svrstala rame uz rame sa ostale dve konfesije. Valjda da ne bi Srbi zaostajali za Hrvatima i Bošnjacima.
Prednjači vladika zahumsko-hercegovački Grigorije koji, osim političke, već neko vreme igra i ulogu biznismena, analitičara, društvenog hroničara i kritičara.
Istup sa crkvenog oltara prošlog vikenda, tokom kojeg je, najblaže rečeno, izvređao lokalne političare u Trebinju, ali i predsednika Srbije Tomislava Nikolića je mnogo gore mešanje u unutrašnja politička pitanja, nego što su to dosad godinama radili katolički i muslimanski verski velikodostojnici. Mnogo je gore jer se Grigorije posvetio partijašenju, razvrstavanju ljudi po strankama, čime se, što je loše, spustio na njihov, obični svetovni nivo i, što je još gore, celu crkvu je podredio tom političkom polusvetu. Njegovo preosveštenstvo verovatno ima jake razloge za to.
Problem je samo što se kroz takav pristup deli i veći deo naroda koji još uvek svoje političare posmatra iz uloge navijača. Pravdajući Grigorijeve verbalne egizibicije, jedan funkcioner iz Trebinja, član vladajuće stranke, pokušao je da to objasni, parafraziraću, činjenicom da je Srpska pravoslavna crkva u stvari srpski narod i da, kao takva, ima pravo da ulazi u naše kuće kroz naša vrata. Nije baš najjasnije u kojem je zakonu to pravo definisano.
Pitanje je, međutim, do koje granice je narod spreman da podnosi svojevrsno šenlučenje pojedinih verskih lidera. Izdržljivost nam je jaka osobina, ali i ona ima svoj kraj. U tom slučaju neće biti iznenađenje da se kuće masovno počnu zaključavati, kad god ukućani primete crkvu na vratima.
Nastavak na Vesti-online.com...
