Izvor: Politika, 10.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čovek na Mesecu
"SITUACIJA JE TEŠKA, AL' SE POGORŠAVA", srž je prošle nedelje konačnog obelodanjenog izveštaja "Studijske grupe za Irak", sastavljene od pet demokrata i četiri republikanca. Iako u diplomatskoj oblandi, ova analiza na 142 strane, kojoj autoritet daju potpisi kopredsednika, Džejmsa Bejkera i Li Hamiltona, prvi put daje dijagnozu da je rat, započet pre 44 meseca, izgubljen i da nema dobrih rešenja da se okonča, već samo manje loših. Grupa je predložila da se Amerika iz iračkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vojnog gliba povuče početkom 2008, a da u međuvremenu tamo ojača svoje prisustvo kako bi stvorila uslove da posle povlačenja kontrolu preuzmu iračke snage.
"Buš se zafarbao u ćoše i to proglasio strateškom odlukom", cinično je ovu dijagnozu sažeo jedan od mnogobrojnih uvodnika u američkoj i svetskoj štampi. Po britanskom "Indipendentu", reč je o "najvećoj spoljnopolitičkoj katastrofi u američkoj istoriji". Ostali su saglasni da je u pitanju "najkontroverznije spoljnopolitičko pitanje ove generacije".
Sve ovo, na prvi pogled, nije izbacilo iz koloseka glavnog arhitektu ove katastrofe i njegovog ključnog sledbenika. Predsednik Buš i premijer Bler su prilikom svog susreta u Beloj kući u četvrtak ponavljali mantru da na Bliskom istoku treba "nastaviti sa promovisanjem demokratije" i branili potrebu da se u Iraku "izvojuje pobeda".
Šta će biti cena te "pobede"? "Ulog je za Ameriku mnogo veći nego što je sam Irak", oglasio se ovim povodom u "Fajnenšel tajmsu" Zbignjev Bžežinski, nekadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Kartera i spoljnopolitički "jastreb". Njegova poruka je da iračka politika ozbiljno podriva američki uticaj u svetu i najdirektnije ugrožava njene interese na Bliskom istoku. Što duže potraje okupacija Iraka, to će i uticaj SAD u regionu opadati, prepuštajući mesto regionalnom ekstremizmu i nestabilnosti. Uz to, smatra Bžežinski, nespremnost Bele kuće da se pozabavi konsekvencama izraelskog ponašanja prema Palestincima, već je uvećala geopolitičku moć Irana u regionu. A od Teherana (i Sirije) se, prema zaključcima Grupe za Irak, očekuje da Americi pomogne da se izvuče iz Iraka. Da li će to biti u njihovom interesu?
SOCIJALIZAM 21. VEKA: Buš je prošle nedelje morao da proguta još jednu gorku pilulu: novi izborni trijumf uga Čavesa (62 odsto glasova), koji je svoju pobedu posvetio Fidelu Kastru, od koga, s obzirom na to što je, po svemu sudeći, u samrtničkoj postelji, namerava da preuzme ulogu američkog "neprijatelja broj 1" u hemisferi.
Čaves je u prvim izjavama najavio dovršetak svog projekta uvođenja "socijalizma 21. veka" u Venecuelu, socijalizma čiji su pogon inače petrodolari. Zasad, revolucija se svodila na veću preraspodelu siromašnima: broj onih ispod "linije bede" smanjen je od 1998. sa 44 na 34 odsto. Ali smanjen je i bruto nacionalni proizvod: sa 185 milijardi dolara opao je na 162, dok je spoljni dug sa 27 milijardi narastao na 34... Uzgred, SAD su i dalje najveći spoljnotrgovinski partner Venecuele.
POVRATAK U SVEMIR: Nekako istovremeno kad i izveštaj o Iraku, obelodanjen je i plan NASA da do 2020. obnovi letove sa posadama na Mesec, da bi tamo potom bila uspostavljena trajna baza sa dvostrukom namenom: da bude polazište za dalje istraživanje svemira (i ekspedicije na Mars), kao i naučna stanica za proučavanje Zemlje iz vasione.
Čovek se, dakle, vraća na mesec pola veka otkako je tamo poslednji put bio ("Apolo 17", 7. decembra 1972). U međuvremenu se mnogo šta promenilo, od dramatičnog napretka tehnologije, do okončanja hladnog rata koji je bio glavni razlog i svemirske trke Amerike i Sovjetskog Saveza. Povratak će ovoga puta biti multilateralni poduhvat: očekuje se učešće kako Rusije, tako i Kine, Evrope, Japana i drugih.
Da li je ova objava politički tempirana, pošto predstavlja ispunjenje poziva predsednika Buša iz 2004. da se obnove misije na Mesec? Ne mora da znači, ali se neka poređenja ipak nameću. Novi projekat će se finansirati iz redovnog budžeta NASA (između sedam i osam milijardi dolara godišnje), dok se trošak celog poduhvata do 2020. procenjuje na oko 600 milijardi dolara. Irački rat sada košta osam milijardi mesečno, konstatuje se u pomenutom izveštaju Bejkera i Hamiltona, dosad je za njega potrošeno oko 400 milijardi, a krajnji račun bi mogao da iznosi i bilion (hiljadu milijardi) dolara. Da li će Buš biti upamćen po Iraku ili po podstreku koji je dao za povratak na tlo našeg prvog suseda u svemiru?
Milan Mišić
[objavljeno: 10/12/2006]
