Izvor: Politika, 24.Mar.2014, 19:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čovek krivac za klimatske ekstreme
Ljudski faktor izazvao izuzetne hladnoće u Evropi i SAD, poplave u Indiji i Kini, kao i sneg na Bliskom istoku, ukazali zvaničnici Svetske meteorološke organizacije
Tajfun „Hajan” koji je razorio Filipine i suša u Australiji neki su od nedavnih klimatskih ekstrema nastalih pre svega zbog ljudskog faktora, saopštila je agencija UN za meteorologiju.„Bilo je više kiša, više intenzivnih vrućina i više štete od oluja i poplava koje su posledica rasta nivoa mora, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kao što je tajfun „Hajan” tragično demonstrirao na Filipinima”, izjavio je generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije (SMO) Mišel Žaro, a prenela agencija Frans pres.
Iz SMO-a dodaju da podaci iz Australije pokazuju da bi tamošnje prošlogodišnje rekordne vrućine bile gotovo nemoguće bez ljudskog faktora, odnosno emisije štetnih gasova.
Još neki od klimatskih ekstrema koje ističe organizacija su izuzetna hladnoća u Evropi i SAD, poplave u Indiji, Nepalu, severnoj Kini, Rusiji, centralnoj Evropi, Sudanu i Somaliji, kao i sneg na Bliskom istoku i velike suše u južnoj Kini i Brazilu.
Prirodni fenomeni kao što su vulkanske erupcije ili globalni atmosfersko-okeanski fenomeni „El ninjo” i „La ninja” oduvek su uticali na temperature i dovodili do povremenih klimatskih katastrofa, ali je ljudski faktor znatno doprineo klimatskim ekstremima, navodi Žaro. „Nema pauze u globalnom zagrevanju. Zagrevanje okeana je ubrzano, a više od 90 odsto toplotnog zračenja koje apsorbuju gasovi staklene bašte zadržava se u okeanima. Nivoi tih gasova su rekordni, što znači da će naša atmosfera i okeani nastaviti da se zagrevaju u narednim vekovima. Zakone fizike je nemoguće pobediti”, rekao je Žaro.
Izveštaj SMO pokazuje da 2013. godina deli sa 2007. poziciju šeste najtoplije godine u istoriji. Prosečna globalna temperatura zemlje i površine okeana je prošle godine iznosila 14,5 stepeni Celzijusa, 0,5 stepeni iznad proseka od 1961. do 1990. godine i 0,03 stepena više u odnosu na prosek od 2001. do 2010. godine, najtoplije zabeležene decenije. U 21. veku zabeleženo je 13 od 14 najtoplijih godina u istoriji, a svaka od protekle tri decenija bila je toplija od prethodne.
Ne postoji mnogo ideja na globalnom nivou kako da se uspori emisija gasova sa efektom staklene bašte, pre svega ugljen-dioksida, iz industrije, transporta i poljoprivrede.
Međunarodni panel za klimatske promene, koji okuplja naučnike nagrađene Nobelovom nagradom, navodi da je globalna emisija štetnih gasova rasla tempom od 2,2 odsto godišnje od 2000. do 2010. godine, u odnosu na 1,3 odsto od 1970. do 2000. godine.
Tanjug
objavljeno: 24.03.2014.
Pogledaj vesti o: Poplave
