Izvor: B92, 18.Jan.2018, 16:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Čiste" za vlasnicima fabrika
Posle uklanjanja deponije piritne izgoretine koja je lagerovana na šljunkari u Orašcu, Eliksir Grupa počela je pripreme za čišćenje deponije od jarosit taloga.
Talog je odložen na otvorenom prostoru koji zahvata površinu od oko dva hektara, a koji je generisala "Zorka Obojena metalurgija".
„Jarosit talog se cedi i utiče na otpadne vode. Ovo je proizvedeno davno i već je formirana deponija. Ideja vlasnika Eliksira je da angažuje englesku firmu koja je postavila >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << svoju fabriku u Makedoniji za korišćenje cinka, olova, srebra i drugih metala. To će biti uklonjeno preko mobilnog postrojenja koje će biti ovde postavljeno“, kaže Ljiljana Stanojević, savetnica za ekologiju u ovoj kompaniji.
To je jedan u nizu poslova na „čišćenju“ istorijskog zagađenja koje su fabrike ostavile za sobom, a koji sporovodi ova društveno odgovorna kompanije.
Kada je Eliksir Grupa kupila Zorku Mineralna đubriva, postala je vlasnik jedne deponije istorijskog otpada. Ona se prostirala na površini od oko 12 hektara, u sloju debljine do 13 metara.
Na toj lokaciji nalazilo se skoro milion tona piritne izgoretine koja se sastojala od rude gvožđa od oko 58%, zatim sumpora, cinka, olova, silicijuma, u manjem procentu nekih teških metala, zbog čega je bila kategorisana kao opasan otpad koji ima negativan uticaj na životnu sredinu.
Kako u našoj zemlji ne postoji mogućnost prerade ove vrste industrijskog otpada, Eliksir je pronašao mogućnost da se ta prerada obavi u Kini. Taj otpad je izvezen i oni su ga preradili u svojim čeličanama kao alternativnu rudu gvožđa. Zahvaljujući globalnim industrijskim trendovima i ekspanziji potrošnje alternativnih sirovina u kineskoj metalurškoj industriji, ukazala se prilika da se ovaj otpad trajno ukloni i očisti sa ovog prostora.
Ovakve i slične deponije su na ekološkoj karti Evrope definisane kao crne tačke, prioritetne za saniranje. Zorka je bila u stečaju, a država nije imala sredstava, tako da je ovo pitanje ostalo godinama nerešeno. Takva je i deponija jarosit taloga koja godinama stoji nepropisno uskladištena.
„To je pitanje novca. Zbrinjavanje otpada je veoma skupo. Mi smo otpad koji smo pronašli u pogonima koji smo kupili iz stečaja ili tokom privatizacije sami uklonili. To je skupa tehnologija, ali mi to radimo“, objašnjava Ljiljana Stanojević.
U Elixir Prahovu, na lokaciji gde se nekada nalazila piritna izgoretina sada niče skladište fosfor gipsa, izgrađeni po savremenim propisima, sa folijom ispod otpada, zaštićeno obodnim kanalima iz kojih se voda vraća u proces proizvodnje.
