Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Sep.2008, 14:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čini dobro - i budi zdrav

NOVI SAD - Sećate se filma „Čudesna sudbina Amelije Pulen" čija naslovna junakinja uživa u dobrim delima koje čini za poznate i nepoznate ljude? Priča o njoj podseća nas na čuvenu izreku da se „dobro dobrim vraća". Sve više zdravstvenih stručnjaka tvrdi da je čovekoljublje ključ za dobro zdravlje, budući da oslobađa organizam od stresa.

Vodeći svetski psiholozi naglašavaju da altruizam koji se definiše kao „nesebična briga za dobrobiti drugih" >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << jača odbrambeni sistem, čime nas štiti od bolesti, piše "Danas".

Oni objašnjavaju da blaženstvo koje osećamo zbog činjenice da smo nekoga usrećili smanjuje negativne emocije, što blagotvorno deluje na zdravlje. „Talas euforije" najpre preplavljaje naš organizam, a zatim sledi dug period mira, u kojem smo manje izloženi negativnim uticajima iz spoljašnje sredine.

Prema mišljenju stručnjaka, čovekoljublje deluje kao antidepresiv, budući da izaziva lučenje hormona sreće - seratonina i drugih supstanci neophodnih za dobro funkcionisanje organizma.

Bruks: Dobro delo kao prevencija

Artur Bruks, autor knjige „Ko zaista mari: Začuđujuća istina o saosećajnom konzervativizmu" tvrdi da postoje dokazi da činjenje dobrih dela pomaže obolelima od astme, kardio-vaskularnih bolesti i nesanice da unaprede svoje zdravlje.

Kada ljudi osećaju sreću, to se pozitivno odražava na njihovo zdravlje", izjavio je.

Emotivna podrška za jače srce

Kao primer za to, Bruks navodi bivše pacijente bolnice Djuk u Britaniji koji su se lečili od kardiovaskularnih bolesti.

Nakon napuštanja te medicinske ustanove, neki od njih nastavili su da posećuju ljude koji su primljeni u bolnicu sa istim tegobama, da bi im pružili emotivnu podršku. Utvrđeno je da su takve posete imale blagotvorno dejstvo na bivše pacijente.

Korist imaju obe strane

Slično istraživanje sproveo je doktor Gejl Ajronson sa Univerziteta u Majamiju. On je tražio od grupe volontera da posećuju ustanove u kojima su bili smešteni oboleli od side, što je značajno unapredilo zdravstveno stanje i ispitanika i pacijenata.

Možda će nas takve studije ubediti da ispoljimo veću brigu za dobrobit drugih, vođeni geslom italijanskog lekara Lea Busgalje: „Ne troši svoje dragoceno vreme pitajući se zašto svet nije bolje mesto, jer je to besmisleno, već postavi pitanje kako ti možeš učiniti svet boljim".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...