Izvor: Glas javnosti, 16.Sep.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cilj sinhronizovanih poseta - podrška Obami
Piše: Živadin Jovanović
Po svemu sudeći, sinhronizovane posete Holbruka i Gelbarda kao i sadržina njihovih javnih istupanja su dogovorene po principu - neka svako govori ono što veruje da domaćinima godi - Beogradu dati verbalnu podršku za prijem u EU bez novih uslovljavanja, Prištini potvrditi podršku i obećati još jači pritisak na Beograd da prizna „uslovnu nezavisnost“ Kosmeta. Tako će američki Srbi preko Gelbardovih izjava u Beogradu dobiti poruku da Obama priznaje >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Srbiji centralnu ulogu na Balkanu i podržava njen prijem u EU bez uslova da se prethodno odrekne Kosmeta, a američki Albanci preko Prištine, da se Obama bori za puno priznanje Kosova i da će pritisnuti Srbiju da ne računa na EU pre nego što se i formalno odrekne Kosmeta. Projektovan cilj - da i Srbi i Albanci glasaju i finansijski pomažu demokratskog predsedničkog kandidata Baraka Obamu.
Analiza srpske politike
Gospodin Gelbard je srpskoj javnosti izložio analizu srpske unutrašnje i spoljne politike, autoritativno izrekao ocene i šta i ko je u toj politici dobar, a šta i ko je loš. Nije govorio ni pred kakvim forumom ili javnim skupom lišavajući sebe prilike da čuje i drugačija mišljenja, niti na konferenciji za štampu gde bi verovatno čuo interesantna pitanja. Odlučio se za ekskluzivan razgovor sa „Betom“.
Političare, ove sadašnje, one iz bliže i dalje istorije Srbije stavio na (pred)određena mesta. Nije ostao dužan ni pokojnom Slobodanu Miloševiću („krivicu treba staviti tamo gde jeste“), ni donedavnom premijeru Vojislavu Koštunici („zbog grubosti tokom pregovora“ o Kosmetu), pa čak ni prethodnom ministru za Kosmet Slobodanu Samardžiću (kosmetsko „pitanje vrlo loše vodio“). To što je o njima rekao, srpskoj javnosti je, uglavnom, poznato i izjava aktuelnih političara, nezavisnih analitičara, NVO, nekih stranih ambasadora. Gelbardove izjave mogu, eventualno, biti povod da se javnost upita ko na te ocene ima autorstvo - Beograd, gde se najčešće čuju, ili Vašington odakle stiže gost koji ih izreče.
Izuzetno je interesantno Gelbardovo obraćanje srpskom narodu o ruskoj politici prema Srbiji. Pravo misionarsko. Stiče se utisak da je tom delu svog obraćanja bivši američki diplomata, sadašnji konsultant i saradnik izbornog štaba Baraka Obame, posvetio posebnu pažnju. Kao da je pošao od zaključka da u srpskoj javnosti postoje ozbiljne praznine, predubeđenja i pogrešne predstave, pa je na sebe uzeo obavezu da to otkloni da bi Srbija koja je, inače, i po njegovoj oceni „na dobrom putu“, mogla još brže napred. Tako Gelbard otkriva srpskom narodu „da Rusija ne brine, zaista, o Srbiji“ (već ga obmanjuje), da „igra veoma opasnu šahovsku igru“, da se pretvara da ima vrlo pozitivne odnose sa Srbijom samo da bi napravila probleme sa Zapadom, da „ruska vlada nema stvarni interes da podrži Srbiju“. Na kraju Gelbard dušebrižnički i proročanski poručuje: „Bila bi nesrećna greška ako bi srpski narod mislio da je njegova budućnost uz Rusiju“.
Način kojim se Gelbard služi govoreći javno o politici ruske vlade prema Srbiji usred Beograda je stil huškača i intriganta, nedopustiv i uvredljiv za Srbiju. Srbija ima prijateljske, savezničke odnose i ravnopravnu saradnju sa Rusijom. Ruska vlada podržava Srbiju u odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta, ne prihvata Ahtisarijev plan, kršenje Rezolucije SB 1244 i samoproglašenu nezavisnost Prištine. Rusija je pomagala Srbiji kada je mogla (što ne znači i uvek kada je Srbiji pomoć bila potrebna). Rusija nikada nije bila agresor protiv Srbije. Sve su to stvari srpsko-ruskih, a ne američko-ruskih odnosa.
Gelbardova javna kritika Rusije i njene politike prema Srbiji i paralelno obasipanje srpskog državnog vrha sladunjavim komplimentima, istovremeno je - podmuklo i zlonamerno. Sve to, predstavlja grubo mešanje u unutrašnje poslove Srbije kao nezavisne zemlje i zahteva zvanični demarš Beograda.
I još nešto, Srbiji ne trebaju interpretacije njenih sopstvenih interesa, pa ni ruske politike prema Srbiji iz treće ruke. Srbija, kakva god izgledala Gelbardu, nije nedoučena, niti su Moskva i Beograd previše udaljeni da bi im bio potreban tumač s one strane Atlantika.
Ako Gelbarda more narasli problemi u odnosima SAD sa Rusijom, neka svoje usluge i mudrost ponudi tamo gde ti problemi jedino mogu da se reše. Beograd i Srbija nisu to mesto.
.jpg)
