Izvor: Politika, 21.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cilj je ućutkati novinare
U ovoj zemlji nije neobično da se neko ne slaže sa stavovima novinara "Vremena" Dejana Anastasijevića. Ipak, izgledalo je nezamislivo da bi se ta osoba mogla usuditi da svoju neizrečenu argumentaciju nametne postavljanjem bombe na prozor sobe u kojoj Anastasijević spava.
Nekim čudom, Anastasijević je još uvek živ. S druge strane, širom sveta, mnoge njegove kolege su životom platile to što su postavljali pogrešna pitanja u pogrešno vreme. U poslednjih 12 godina u svetu je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stradalo više od 1.100 novinara i medijskih poslenika – što je užasno podsećanje na sve koji su imali hrabrosti da se oslone na moć pera, a koje su pokosili oni koji se kriju iza snage mača.
Jedan od njih je i Milan Pantić, dopisnik "Večernjih novosti" iz Jagodine, koji je ubijen 2001. Pantić je pisao o kriminalnim i mafijaškim radnjama u centralnoj Srbiji i objavio je nekoliko članaka o korupciji u rodnom gradu. Njegov slučaj je i dalje nerešen.
Slavko Ćuruvija, vlasnik "Dnevnog telegrafa" i nedeljnika "Evropljanin", ubijen je 1999. godine. Ćuruvija nikada nije verovao da bi mračne snage o kojima je pisao mogle biti toliko drske da ga zaista i ubiju u gradu u kojem je živeo. Njegov slučaj je i dalje nerešen.
Dada Vujasinović, novinarka nedeljnika "Duga", pronađena je mrtva u svom stanu u Beogradu 1994. Službena verzija događaja kaže da je izvršila samoubistvo – pucajući u sebe iz puške – ali njena porodica i prijatelji ozbiljno sumnjaju u to.
Pravo na slobodu izražavanja zagarantovano je ustavima mnogih današnjih država, pa i Ustavom Srbije. Moderna ideja ljudskih prava, na kojoj počiva odnos između države i pojedinca, podrazumeva ne samo osnovne principe pojedinačnih sloboda, već i neotuđivo pravo na informisanje.
U modernom društvu, građani se gotovo bez izuzetka oslanjaju na medije kako bi se informisali o zbivanjima u svojoj sredini, kao i o delovanju i odlukama vlasti koja je izabrana u njihovo ime. Uloga medija se vidi u poziciji "javnog posmatrača" rada vlasti. Istovremeno, moć štampe da utiče na javno mnjenje čini je i metom za one koji bi želeli da preuzmu nezakonitu kontrolu nad političkom arenom.
Međutim, jaka, dinamična štampa ne samo da je osnova socijalne i političke stabilnosti, već je i snažno sredstvo za održavanje pulsa i pluralizma demokratskog društva. Njenu ulogu u izgradnji odgovornih nacionalnih institucija ne treba potcenjivati.
Nezavisni mediji su most koji pomaže da društvo pređe iz uloge pasivnog građanstva u ulogu aktera u procesu donošenja odluka.
Kad su podstaknuti da slobodno razmenjuju ideje i informacije sa drugima, ljudi bolje razumeju svoju sredinu i svet uopšte. Sloboda izražavanja je neophodan uslov ne samo za dobru vlast, već i za ekonomski i društveni napredak.
Medijsko preispitivanje vlade i opozicije pomaže da se razotkriju slučajevi korupcije i neprikladnih radnji, te da se spreči dominacija neetičnog ponašanja.
Otkrivanjem pozitivnih i negativnih osobina raznih političkih aktera, štampa građanima pomaže da kompetentno odlučuju.
"Sloboda informisanja je osnovno ljudsko pravo i (...) kamen-temeljac svih sloboda kojima su Ujedinjene nacije posvećene", zaključeno je u deklaraciji koja je usvojena još na prvoj sednici Ujedinjenih nacija, održanoj 1946. U jeku zločina nacističkog režima, međunarodna zajednica je konačno prepoznala da način na koji se država ophodi prema svojim građanima nije isključivo unutrašnjo-političko pitanje.
U članu 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima koju su UN usvojile 1948, proklamovano je da je najviša težnja čovečanstva svet u kojem će pojedinci uživati slobodu govora i veroispovesti, kao i slobodu od straha. Novinari poput Dejana Anastasijevića hrabro ispituju granice ove slobode – bez toga bi se oni čiji je glas utišan osećali potpuno ućutkanim.
Zajednička deklaracija koju su u decembru 2006. usvojile UN, OEBS, Organizacija američkih država i Afrička komisija za prava ljudi i naroda, navodi da "zastrašivanje novinara, a naročito ubistva i fizički napadi, ograničavaju slobodu izražavanja ne samo novinara već i svih građana jer blokiraju slobodnu razmenu informacija, stvarajući strah od izveštavanja o zloupotrebama vlasti, nezakonitim aktivnostima i ostalim nedelima protiv društva. Države imaju obavezu da preduzmu efikasne mere i spreče takve nezakonite pokušaje ograničavanja prava na slobodu izražavanja."
Ko god da stoji iza bačene bombe na Anastasijevićev dom, bio je svestan toga da je najefikasniji oblik cenzure autocenzura, sa širim ciljem da natera novinare i emitere da dvaput razmislite pre nego što otkriju one aspekte političkog i ekonomskog života koje bi neki više voleli da zadrže u tajnosti. Bez sumnje, bezuspešno.
Misija OEBS-a, zajedno s mnogim medijskim i drugim institucijama u ovoj zemlji, smatra da je očuvanje slobode štampe ključ za jačanje demokratije u Srbiji.
šef odeljenja za medije Misije OEBS-a u Srbiji
[objavljeno: ]
