Izvor: SrbijaDanas.com, 02.Apr.2020, 22:41

Četiri godine posle njene smrti Zoran Marjanović razmišlja o osveti: " Ako ikad saznam ko je ubio moju Jecu..."

Posebno mu je teško kada ga ćerka pita za majku.

- Jeca mi je uvek u mislima i stalno se pitam ko ju je ubio i zašto. Ja sam hrišćanin, pravoslavac i, kako nam Gospod nalaže, nismo mi tu da sudimo, ali ako ikada budem saznao ko je ubio Jecu, ne znam da li ću biti dovoljno jak da ispoštujem ta hrišćanska načela - kazao je Zoran Marjanović, tačno četiri godine nakon što je njegova supruga Jelena Marjanović (33) ubijena kod nasipa u Borči.

Zoran je, inače, >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << i optužen za Jelenino ubistvo 2. aprila 2016, ali je tokom istrage, ali i pred sudskim većem Višeg suda u Beogradu izričito negirao krivicu. Suđenje je uveliko u toku, ali mnogi detalji ovog zločina i dalje su obavijeni velom misterije.

Marjanović je četiri godine posle zločina, ispričao koliko mu i danas nedostaje supruga, seća li se mala Jana (9) njene pokojne majke, da li je pominje i kako zajedno čuvaju uspomenu na nju.

- Vreme koje je prošlo, iskreno, ništa mi nije olakšalo. Moja tuga i bol ostali su nepromenjeni... Bol je bila još i veća kad sam pročitao patološki nalaz i saznao na kakav zverski način je ubijena, koje muke je doživela i nije preživela... - priča Marjanović, i dodaje:

- Gde god da se nalazim i šta god da radim, Jeca mi je uvek u mislima i stalno se pitam ko joj je to učinio i zašto. Čak i u momentima sreće, dok posmatram odrastanje, igru i radost naše Jane, velika bol u duši  je prisutna, kao i misao da bih sve na svetu uradio da je ona sada tu. Ne mirim se sa tim da stvorenje, sa kojim sam izgradio porodicu, ljubav, život i mir, bude žrtva nekog sadiste i ženomrsca, koji je svoje bolesne porive, strasti, šta god, nahranio time što je ubio moju suprugu i majku mog deteta.

Iako je više puta govorio o tome da je vernik, Zoran ističe i da nije siguran da li bi uspeo da se suzdrži od poriva za osvetom kada bi saznao ko je Jelenin krvnik.

- Zaista ne znam da li bih bio dovoljno jak hrišćanin da prepustim sudbinu tog zlikovca nekakvim nadležnim organima - ogorčen je Marjanović.

On naglašava da je od dana kada je njegova supruga pronađena mrtva osetio na svojoj koži stravičnu golgotu. Na sudu je svojevremeno čak upotrebio izraz "psihički Aušvic":

- Natčovečanske muke sam preživeo... Privođenja, maltretiranja, i fizička i psihička, nasilne pokušaje iznuđivanja priznanja zločina koji nisam počinio, hapšenja, 11 meseci pritvora i evo sada mi i sude za delo sa kojim nemam apsolutno nikakve veze. I šta će sve tu biti, Bog sveti zna ali, sve u svemu, prema meni je pričinjena ogromna nepravda.

Zoran posebno emotivno govori o njegovoj i Jeleninoj ćerki Jani, koja je bila veoma vezana za majku.

- Svako drugo, treće veče moje dete brizne u plač sa rečima: "Tata, mnogo mi nedostaje mama. Ja bih bila mnogo srećna makar kad bih je sanjala". Tada je čvrsto zagrlim, osetim da se raspadam od bola i sklonim glavu u stranu da mi ne vidi suze. Ona me ne ispušta iz zagrljaja dok se ne umiri i ne zaspi na mojim grudima. Nemam više šta da kažem, vreme će sve ostalo reći... Kako Bog zapoveda, istina i pravda polako stižu - ubeđen je naš sagovornik, i poručuje:

- Svako od nas je izgubio neku voljenu osobu i svakoga dana mnoge porodice na ovaj ili onaj način ostanu bez nekog od svojih članova. I svakom je svoja muka najteža. Želim sebi i svojoj porodici da živi dočekamo taj dan kad ćemo saznati šta se desilo, ali i onima koji su se ogrešili o nas želim da u sreći i zdravlju uvide istinu i shvate koliko su pogrešili.

Marjanović je rekao i da nije obilazio Jelenin grob od kad traje vanredno stanje, ali da će danas svakako izaći na godišnjicu. Najverovatnije sam, uz prisustvo sveštenika.

 - Moji roditelji su stari i narušenog zdravlja i za vreme ove pandemije ne izlaze iz kuće. Ja ću 2. aprila izaći na Jelenin grob i doći će sveštenik, to je sigurno, a svi ostali, kako god.

Jana brine o gušterima, kornjači i tri psa

Govoreći o tome kako provodi dane tokom vanrednog stanja, Zoran Marjanović kaže da je uglavnom u kući i da nastoji da učini sve kako bi ćerki Jani što kreativnije ispunio vreme:

- Trenutno, njeno polje interesovanja su biljke i životinje, tako da sam sve prilagodio tome. Pre nego što je počela ova pandemija, uspeo sam da joj pribavim ljubimce koje je želela. Gekone i agame (vrste guštera, op. aut.), šumsku kornjaču, a ima i tri psa. Brine o svima njima, hrani ih i neguje, što je meni kao roditelju jako bitno, da dete u tom uzrastu nauči da pokaže brigu, ljubav i pažnju.

Sa psihološkog aspekta, kako ističe, to su prvi koraci kroz koje deca razvijaju osećaj odgovornosti prema slabijim bićima.

- I pored toga što životinje uzvraćaju ljubav, dete uspeva da vidi rezultat svog davanja kroz njihov rast i napredak što je, po mom mišljenju, jako bitno zbog kasnije socijalizacije. Jer, biti čovek znači, između ostalog, brinuti o drugim ljudima i nesebično davati sebe i voleti svet oko sebe. Nisam roditelj koji smatra da detetu treba dati mobilni telefon u ruke, sa kojim će ceo dan provesti u sobi i tako izgraditi neki svoj svet koji je iluzoran i neprimenljiv u realnom životu.

Marjanović je, takođe, pohvalio školski sistem i brzu reakciju države u vezi s preduzetim merama i uspešnim organizovanjem nastave elektronskim putem, kako deca ne bi zaostajala s gradivom.

Pogledajte rezultate

Nastavak na SrbijaDanas.com...