Izvor: Politika, 19.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četiri čina (ne)odgovornosti
U borbi da odbrani svoju državnu celinu, Srbija se uporno poziva na međunarodno pravo. To je, nema sumnje, dobar pravni i politički argument. Zašto "međunarodna zajednica" ili tačnije, neke vlade država koje su duboko upletene u balkansku politiku, ne prihvataju ovaj, tako jasan i precizan argument?
Govor predstavnika tih država se, bez okolišenja, pomera na jedan drugi teren: Srbija je odgovorna zbog odnosa prema kosovskim Albancima pre 1999. godine.
Ili, Srbija je izgubila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << moralno pravo da upravlja Kosovom. Čovek čije ime se ovih meseci najviše pominje, Marti Ahtisari, posle uručenja plana za Kosovo jasno je rekao da "kada država ne štiti svoje građane međunarodna zajednica mora da se umeša". Očito je mislio na 1999. Ovakvom govoru treba dodati neumorno lansiranje propagande kosovskih Albanaca da su imali "genocid" i da su živeli u "aparthejdu".
Dakle, na jednoj strani imamo sistem međunarodnog prava, a na drugoj moralnu kaznu i političku propagandu. Za ovo drugo, potrebna je diskusija sa istinitim činjenicama. Onaj ko poštuje vrednost istine može samo da bude zapanjen tvrdnjama o genocidu i aparthejdu. Ovde je od većeg saznajnog značaja da se ispita odgovornost Srbije. Tačnije, nije li više u ovoj stvari odgovorna "međunarodna zajednica" nego Srbija?
Od 1990. do 1998. na Kosovu i Metohiji život svih građana je tekao mirno uz sporadične incidente. Albanska manjina je imala svoje političke partije koje su bojkotovale parlamentarni život Srbije. U takvoj situaciji, neke zapadnoevropske vlade imale su na raspolaganju dve mogućnosti: ili da izvrše pritisak na njihove lidere da učestvuju u politici Republike Srbije ili da im tolerišu pripremu za oružani sukob sa srpskim vlastima. Apsolutno nije mogućno da oružje stiže na Kosmet, a da se to ne zna u inostranstvu kao i u državi Srbiji. Oni koji se bave tamnim stranama politike već su otkrili pozadinu oružanog ustanka dela albanske manjine – ne za svoja prava već za odvajanje Kosova od Srbije. U ovoj činjenici otkriva se odgovornost "međunarodne zajednice" što nije sprečila oružanu politiku kosovskih Albanaca i uputila ih ka pregovorima. A za to je bilo dovoljno vremena: punih sedam godina.
Iz ove neodgovornosti proistekla je još veća i dalekosežnija. Kad su propustile da "parlamentarizuju" albansku politiku na Kosovu i Metohiji, NATO vlade su posegle 1999. godine za bombardovanjem Srbije (SRJ) protivno međunarodnom pravu i zakonima svojih država, a sve pod izgovorom da štite ugroženu albansku manjinu.
Treći korak neodgovornosti učinjen je posle dolaska UN na Kosovo i Metohiju. Od 1999. do danas oko dvesta hiljada Srba je izgnano iz svih gradova KiM i nema izgleda da se vrate. Čak je pred očima snaga UN izveden pogrom nad Srbima 17. marta 2004. Dakle, posledice te nečuvene agresije su tragične. Broj albanskih stanovnika je uvećan, a Srbi su isterani. Nazovimo to kako hoćemo, ali činjenica je da se pod okriljem demokratske "međunarodne zajednice" Srbima dogodilo ono što nije ni u despotijama prošlih vekova.
I četvrti čin neodgovornosti političkih ličnosti i ustanova država o kojima je reč tiče se njihovog odnosa prema nekadašnjoj i sadašnjoj vladi Srbije. Čak i ako se prihvati kritika politike ondašnjeg režima na Kosovu i Metohiji, ne može se osporiti pravo države na samoodbranu. Ali, vlade se menjaju i jedna vlada ne može biti odgovorna zbog politike neke bivše vlade. To bi bilo isto kao kad bi otac bio odgovoran zbog delikta svog deteta.
Kada ovako postavimo pitanje moralne odgovornosti ili političkih odluka Srbije i "međunarodne zajednice", vidimo da je veliki teret odgovornosti za zbivanja na Kosovu i Metohiji i na strani ove druge. Od te odgovornosti ne može se pobeći. Ona se ne može zaobići nasiljem i arogancijom.
Ako stvari tako stoje, Srbija nikako ne bi smela da pristane na igru jednostrane odgovornosti za ono što se dogodilo na Kosovu i Metohiji. U tome su učestvovali i "međunarodna zajednica", laži propagande kosovskih Albanaca i srpska nekomunikativna politika. Ako ova tema bude stalni predmet razgovora s predstavnicima "međunarodne zajednice", pretpostavka je da će oni polako napuštati argument moralne i političke odgovornosti i prihvatiti norme međunarodnog prava. Treba se bar nadati da će tako biti.
Sociolog, naučni savetnik
[objavljeno: ]
.jpg)
