Izvor: Glas javnosti, 06.Maj.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cetinjski menadžment
U Crnoj Gori kao i u Srbiji vlada opšta deklarativna pomama režima za Evropom, evropskim standardima i evropskom Crnom Gorom. Međutim, postoji i određeni disbalans. Standardi se nazivaju "evropskim" nazivima, a primenjuju ili, kako veoma često vole da kažu, implementiraju na tvrdi balkanski način. Prepisivači i donosioci "evropskih standarda" smatraju da će se standardi bolje primiti ako budu "mističniji" te da će se bolje primiti ako ih budu nazivali tako da najširi slojevi naroda uopšte >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << i ne znaju ni šta znače ni za šta služe.
Crnogorsko Ministarstvo kulture je nedavno rešilo da Cetinje, u kome su sve fabrike zatvorene, i Cetinjane, koji, po prirodi stvari, ne mogu ni da rade u zatvorenim fabrikama, obraduje i usreći nekakvim "menadžment planom istorijskog jezgra Cetinja". U jednom preobimnom dokumentu našlo se svega i svačega, a posebno krivog i tendencioznog tumačenja istorijske prošlosti Cetinja i Crne Gore s obzirom na to da falsifikovanje istorije odnedavno predstavlja glavnu privrednu granu određenih slojeva u Crnoj Gori.
Detaljno smo proučili i analizirali predlog ovog "novog civilizacijskog iskoraka" u Cetinju i utvrdili da se u tom "evropskom planu", pored istorijskih netačnosti i nedopustivih površnosti, nalazi i obilje nejasnoća i nelogičnosti koje postaju "jasne i logične" samo ako se sagledaju kroz prizmu odnosa Crkve i države u Crnoj Gori. Posebno začuđuje brzina kojom je, "zaslugom" Ministarstva kulture, ovaj veoma važan dokument pripreman i kao takav dospeo u javnost. Ništa manje ne čudi ni činjenica da u njegovoj pripremi nisu učestvovali predstavnici i stručnjaci Mitropolije crnogorsko-primorske koja je vlasnik najvećeg broja nepokretnosti u istorijskom jezgru Cetinja.
Javna rasprava koja u zapadnoevropskim zemljama po ovim pitanjima traje veoma dugo uz maksimalnu podršku medija i uključenost najširih slojeva društva, u Cetinju je svedena na nepune tri sedmice dok, recimo, rasprava za donošenje jednog detaljnog urbanističkog plana bilo kog kvarta može da traje i do 60 dana. To dovoljno govori da Ministarstvu kulture, sporta i medija očevidno nije cilj da se povede najšira rasprava o tom veoma važnom dokumentu koji je, mimo svake pravne logike i pogrešnog kulturološkog polazišta, stavljen u proceduru pre donošenja zakona o kulturnim dobrima. Još manje je cilj da se pripremi i na valjan način donese jedan kvalitetan strateški dokument koji će zaista zaštititi istorijsko jezgro Cetinja, u čijem centru stoje i koga vekovima čine Cetinjski manastir i sve ono što je vezano za pravoslavlje na tom prostoru.
Ta nova "evropska priča" nimalo mi se ne uklapa sa činjenicom da zemni ostaci osnivača Cetinja i ktitora Cetinjskog manastira Ivana Crnojevića već decenijama, voljom režima, stoje utamničene u plastičnoj kesi u nekoj od kasa u podrumu državnih institucija na Cetinju. Nije nepoznato da postoji obeleženo grobno mesto Ivana Crnojevića u Crkvi na Ćipuru preko puta Cetinjskog manastira. Taj frapantni i anticivilizacijski podatak, na primer, uopšte nije našao mesto u "menadžment planu istorijskog jezgra Cetinja", pa ne čudi odnos prema "istorijskom jezgru" ako se vidi odnos prema osnivaču Cetinja.
I tako se "novi evropski standardi" u Crnoj Gori implementiraju na stari, jednoumni, totalitarni način po kome ideološka svest i partijska pripadnost prezire ili uništava sve ono što izlazi iz ta dva preuska okvira funkcionisanja.
I tako brod Crna Gore sa starim navikama i novim standardima putuje u Evropsku uniju, a Cetinje, Cetinjani i svetinje Cetinja ostaju na svome mestu.
