Izvor: RTS, 31.Dec.2008, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Češka na čelu EU, pet novih članica SB UN
Od prvog januara 2009. godine Češka preuzima šestomesečno predsedavanje Evropskoj uniji. Jedan od prioriteta ubrzavanje procesa evropskih integracija zemalja zapadnog Balkana sa EU.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, najviši organ svetske organizacije, od 1. januara će raditi u novom sastavu, sa pet novih članica kojima počinje dvogodišnji mandat.
Generalna skupsstina UN izabrala je u oktobru pet novih nestalnih članica Saveta bezbednosti - Japan, Tursku, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Austriju, Meksiko i Ugandu. One će zameniti Belgiju, Indoneziju, Italiju, Panamu i Južnu Afriku, kojima je istekao mandat.
Savet bezbednosti čini 15 država od kojih su pet stalne članice sa pravom veta i 10 nestalnih članica koje predstavljaju Evropu, Aziju, Afriku i Latinsku Ameriku i imaju dvogodišnji mandat. Svake godine menja se pet nestalnih članica ili jedna trećina sastava najvišeg tela svetske organizacije. Stalne članice su sile pobednice iz Drugog svetskog rata - Sjedinjene Američke Države, Rusija (kao naslednica Sovjetskog saveza), Velika Britanija i Francuska, a od 1971. godine i Narodna Republika Kina.
Češka preuzima šestomesečno predsedavanje Evropskoj uniji, a Prag je najavio da će jedan od prioriteta u sledećih šest meseci biti ubrzavanje procesa evropskih integracija zemalja zapadnog Balkana sa EU.
Češka, koja od Francuske 1. januara preuzima tu funkciju, u više navrata je poručila da će centralna tačka u njenom mandatu biti integracija regiona u EU. Kad je u pitanju Srbija, to bi značilo stvaranje konsenzusa među članicama Unije da Beograd ubrza svoj evropski put i stekne status kandidata za članstvo tokom 2009. godine.
Češki ministar spoljnih poslova Karel Švarcenberg izjavio je da je ulazak Srbije u proceduru za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU ključna stvar koju želi da postigne.
"To je moj san. Znam, naravno, da su neke zemlje još protiv, ali se iskreno nadam da ću uspeti da ih ubedim da je njihov stav pogrešan.To je jedan od istinskih ciljeva našeg predsedavanja koji želimo da postignemo", rekao je Švarcenberg.
Predsedavanje će biti veliki izazov sa kojim će Prag biti suočen u narednom periodu, imajući u vidu da bi aktuelna ekonomska kriza u svetu mogla da poremeti redosled prioriteta. Na vrhu te liste nalazi se i jačanje evropske privredne konkurentnosti koja je upravo zbog krize dobila na još većem značaju.
Izražen evroskepticizam kod Čeha
Prag, takođe, počinje predsedavanje EU kao jedina članica, pored Irske, koja još nije ratifikovala Lisabonski sporazum. Parlament će se o tome izjasniti početkom februara.
Kad je u pitanju spoljna politika, Prag će morati da uloži napore da se ubrzaju pregovori o postizanju novog sporazuma o partnerstvu sa Moskvom, ojačaju tradicionalno dobri odnosi sa SAD i Uniji obezbedi mnogo aktivnija uloga u bliskoistočnom mirovnom procesu.
Češka, kao relativno mala zemlja sa 10 miliona stanovnika, moraće da dokaže umešnost rukovođenja 27-članim blokom pogotovo zbog toga što je "bije glas" da se nalazi u vrhu zemalja članica po skeptičnosti prema članstvu u EU. U tome prednjači predsednik Vaclav Klaus koji često nema "dlake na jeziku" kada govori o EU.
Simpatičnu kontroverzu je izazvala kampanja češkog predsedavanja pod nazivom "Zasladićemo Evropu", u kojoj je korišćen motiv "kockice šećera", koja je inače češki izum.
Ostaje da se vidi da li će Češka, jedan od najmlađih članova "evropske porodice", opravdati nade velikog broja zemalja u njeno uspešno predsedavanje EU ili će, pak, prevagu odneti snažan evroskepticizam koji se dosad ponekad mogao čuti u Pragu.
