Izvor: Politika, 25.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Česi beže iz vrtloga
Globalni igrači na finansijskim tržištima nisu sposobni da uoče razlike u ekonomijama zemalja regiona, posebno ako nemaju tamo filijale
Specijalno za „Politiku”
Prag, februara – Iako je prošlo 20 godina od pada komunizma, zapadna Evropa i dalje nove članice EU, pa čak i druge postkomunističke zemlje u regionu srednje i istočne Evrope, trpa u istu vreću. Nisu ni pre 20 godina bile iste, a u međuvremenu između njih su se produbile >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stare i stvorile nove velike razlike.
Dve države su uvele evro (Slovenija i Slovačka) i zbog toga se na njih u dobroj meri gleda drugačije. Mađarska se teško zadužila – skoro 100 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i ne isključuje se bankrot ako forinta nastavi da pada. U slučaju Ukrajine bankrot se smatra gotovo izvesnim i to već u leto. Poljska i Češka imaju valute koje slobodno plivaju, valute baltičkih državica su vezane za evro... Ni kod ovih poslednjih nije sve isto – Letonija je dobila kreditnu pomoć od 7,5 milijardi evra (poređenja radi, to je kao kad bi Srbija dobila 35 milijardi), dok Estonija ima rezervni fond za krizu od 10 odsto BDP. (Estonci se zato najviše ljute što se sve tri baltičke državice posmatraju kao jedna grupa.) Češka još ne zna kad će uvesti evro, Poljska to planira 2012, Mađarska 2015, mada sve čini da se ublaže kriteriji i da što pre stupi u evrozonu.
Juče se oglasila Češka narodna banka (ČNB) s javnim protestom protiv trpanja svih zemalja u istu vreću koje, naravno, nije od juče. Meru je prevršilo kada su počeli da to čine i ugledni listovi kao što su dnevnik „Fajnenšel tajms” i nedeljnik „Ekonomist”. Oni su svrstali i Češku uz Mađarsku, koja ima veoma teških problema u otplaćivanju dugova. Mađari su većinu kredita uzeli sa takozvanom deviznom klauzulom, što znači u nacionalnoj valuti, ali sa stalnom ratom u devizama, uglavnom u švajcarskim francima i evrima. Pa pošto domaća valuta pada, otplata duga postaje sve teži teret. U Češkoj, međutim, takvih kredita je bilo zanemarljivo malo (svega 0,1 odsto) iz jednostavnog razloga što je češka kruna bila stabilna, čak je i rasla. Na primer, kada je uveden, evro je vredeo 36 kruna, lane je bio čak ispod 23, a sada je nešto iznad 28 kruna. Ukratko, devizna klauzula nije bila potrebna. Ovi listovi su napisali, takođe, da državni dug Češke iznosi 192 milijarde dolara, u šta je uračunato dosta toga što nije dug države, pa zaduženost premaša čak i 100 odsto BDP, mada je u realnosti pet puta manji.
Objavljivanje takvih podataka ima direktan uticaj na strane investitore koji su počeli da prodaju akcije na Praškoj berzi i češke krune što je dovelo do pada nacionalne valute i kurseva akcija, a što se, naravno, nikako ne zasniva na realnom ekonomskom stanju i kretanjima. Ukratko, globalni igrači na finansijskim tržištima nisu sposobni da uoče razlike u ekonomijama zemalja regiona, posebno ako nemaju tamo filijale.
Opštem galimatijasu doprinose i veoma neprecizna regionalna određenja. Mnogo šta je još ostalo iz vremena hladnog rata, pa se i dalje Češka, Slovačka i Poljska svrstavaju u istočnu Evropu, iako je geografski centar Evrope u Slovačkoj, a Prag je na mapi zapadnije od Beča, punih 200 kilometara. Nedavno se videlo da to ima i političku konotaciju, jer su o tome da li je Češka u srednjoj ili istočnoj Evropi javno polemisali šefovi diplomatija Češke i Rusije knez Karel Švarcenberg i Sergej Lavrov (Lavrov je, naravno, tvrdio da Češka pripada istočnoj Evropi, pozivao se i na OUN).
S jučerašnjim protestom ČNB koincidiralo je objavljivanje nove prognoze nemačke banke Deka i izveštaja rejting agencije Standard & Poor’s koji Češku izrazito izdvajaju od ostalih zemalja i tvrde da će ona lakše izaći nakraj s krizom od svojih suseda, zahvaljujući relativno jakim ekonomskim temeljima, kao i stabilnoj potrošačkoj tražnji. U izveštaju ove agencije najgore je prošla Letonija čiji je rejting označen kao „neinvesticioni”, to jest preporučuju da tamo nikako ne treba investirati.
Milan Lazarević
[objavljeno: 26/92/2009]
