Izvor: Večernje novosti, 24.Sep.2012, 21:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ceo Obrenovac dao srce za Ivana

CEO Obrenovac, svi njegovi žitelji, stali su u odbranu života devetnaestogodišnjeg Ivana Batinića. Biti svedok takve plemenitosti i humanosti kakvu su oni pokazali za čoveka je privilegija i čast što je na delu video takvo uzvišeno osećanje.Ovo je u autorskom tekstu u bečkim novinama napisao kardiohirurg iz Austrije Andreas Cukerman, koji je trebalo da uradi transplantaciju srca mladom Obrenovčaninu. Tekst divljenja Srbima, nažalost, nastao je nekoliko dana po Ivanovoj smrti. Njegovo srce nije izdržalo i Ivan nije doživeo operaciju, koja bi mu podarila drugi život, za koji su se njegovi sugrađani tako srčano i nesebično borili.Tu podršku i nadu koji su im ulivale njihove komšije, poznati i nepoznati sugrađani, to što ih nisu ostavili same, ne zaboravljaju Ivanovi roditelji Vlada i Nadica. Pozvali su našu redakciju da u susret tradicionalnoj akciji „Novosti“ predlože svoje Obrenovčane za „Najplemenitiji podvig godine“.- Moj Ivan nije dočekao novo srce, ali njegovi su Obrenovčani pokazali da je njihovo srce veliko poput svemira - danas, godinu dana posle Ivanove smrti, uz suze kaže otac Vladimir.UDRUŽENJE “IVAN BATINIĆ“ U OPŠTINI Obrenovac juče je osnovano Udruženje obolelih od teških i retkih bolesti „Ivan Batinić“. Udruženje su osnovali Ivanovi roditelji zajedno sa predsednikom opštine Obrenovac. - Prvog dana na račun je uplaćeno više od 100 donacija. Ima nade da će to dobro funkcionisati - rekao nam je Ivanov otac Vladimir.Kada su pre godinu i po saznali da je Ivanu neophodna transplantacija srca, koja se u Beču može izvesti za 120.000 evra, žitelji Obrenovca sami su se organizovali. Činili su sve što je bilo u njihovoj moći da skupe novac. Priređivali su humanitarne koncerte, sportske manifestacije, prodavali majice sa likom mladog Ivana. Beograd je tada bio izlepljen njegovim slikama, ispod kojih je pisalo „Pomozimo našem drugu, bratu, prijatelju. Našem Batketu“. Gostovali su na televiziji u majicama sa Ivanovim likom, otvorili račune u bankama...- Pitaju me na poslu: „Nadice, šta ima tako plemenitog u tome što ti je sin umro“ - priča Ivanova majka. - Ti su ljudi plemeniti - odgovaram. Naše komšije, Ivanovi školski drugari, rođaci, i ljudi koje nikada u životu nismo videli. Oni su se za život mog deteta borili kao da je Ivan njihov najmiliji, najbliži...Skupljeno je oko 80.000 evra, i sa tim novcem se moglo poći u Beč. Operacija je zakazana za kraj oktobra. Ali, nažalost, tog dana, tog 4. oktobra, samo 20 dana pre puta nade u prestonicu Austrije, srce je Ivana izdalo. Obrenovac je utihnuo. Tog je dana sve stalo. Ceo grad se osećao kao da je izgubio bitku, pričaju roditelji. Čak je i fudbalska utakmica između Vojvodine i Obrenovca, u znak poštovanja prema Ivanu, odložena.- Niko nikada i ništa na svetu neće moći da vrati našeg sina. Ja to znam - kaže Nadica. - Ali, znate li vi koliko majci znači to što su njegovi Obrenovčani zajedno dali sve od sebe da ga sačuvaju na ovom svetu. Upravo zbog tih ljudi, zbog plemenitosti i dobrote koje su pokazali, moj će Ivan zauvek ostati sa nama. Zauvek! USTUPILI DONACIJUKADA je Ivan umro, sav do tada skupljen novac za njegovu operaciju roditelji su poklonili u humanitarne svrhe.- Mi smo probali da novac damo opštini Obrenovac, ali oni nisu želeli niti su smeli da ga uzmu - kaže Vladimir Batinić. - Onda smo ga poklanjali ljudima čije je zdravlje, odnosno čiji je život od tog novca zavisio.

Nastavak na Večernje novosti...