Izvor: RTS, 03.Okt.2010, 09:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čekajući naplatu potraživanja
Preduzeća u Srbiji na naplatu potraživanja čekaju i po četiri meseca. Krajem jula u zemlji bilo 69.377 blokiranih firmi. Od početka krize njihov broj veći za trećinu. Vlada ne planira skraćenje roka.
Naplata potraživanja je najveća prepreka poslovanju u Srbiji. Na naplatu se u proseku čeka 128 dana. Pitanje dugova nije regulisano ni jednim zakonom, a firme rokove plaćanja uređuju ugovorima.
Krajem jula u zemlji je bilo 69.377 blokiranih firmi. Od početka >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << krize njihov broj veći je za trećinu.
Predloženo je da se hitno donese propis kojim bi se preciziralo da svi korisnici budžetskih sredstava, lokalne samouprave i javna preduzeća moraju da izmire obaveze prema privredi u roku koji nije duži od 60 dana.
Od 261 milijarde dinara kredita sa čijom se otplatom kasni duže od 90 dana gotovo četiri petine otpada na privredu.
"Velika unutrašnja dugovanja koja imamo u privredi su velike teškoće za mala i srednja preduzeća, koja nemaju dovoljno kapitala da mogu da izdrže tako dugačke periode naplate svojih potraživanja", rekao je Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije.
Atanacković je dodao da bi država morala nešto da preduzme, jer kad bi se ovako nastavilo preti opasnost da izuzetno veliki broj takvih malih i srednjih preduzeća ode u stečaj.
Najviše problema sa vraćanjem kredita ima prerađivačka industrija, trgovina, poslovi sa nekretninama, građevinarstvo i poljoprivreda.
Još u avgustu, predsednik Srbije Boris Tadić otvorio je pitanje dugih rokova plaćanja koji ugrožavaju likvidnost proizvođača hrane.
"Nemoguće je, nedopustivo je da se pojedini sektori privrede, kao što su trgovinski lanci, razvijaju na uštrb proizvođača, jer to pre ili kasnije dovodi do kraha u lancu snabdevanja", naveo je Tadić.
Neophodan kontinuitet rasta
Predsednik je istakao da je naša strateška veza sa proizvodnjom hrane više nego očita i dodao da i mi ove godine imamo rast u poljoprivrednoj proizvodnji.
"Rast mora da bude u kontinuitetu i zbog toga treba rokove smanjivati maksimalno do 90 dana", rekao je Tadić.
U Danskoj se najkraće čeka na naplatu potraživanja, u proseku 17 dana. Hrvatska i Slovenija zakonom su ograničile rokove plaćanja na mesec i po, odnosno tri meseca. Prosek čekanja je 34 i 39 dana. U Makedoniji 76 dana, a u Bosni i Hercegovini, Albaniji i Srbiji naplata se čeka duže od 100 dana.
"Pošto se stalno pozivamo na EU nije loše podsetiti da će uskoro Evropski parlament usvojiti direktivu kojom će propisati da privatni i javni sektor u roku od 30 dana mora izmiriti obaveze prema dobavljačima. U protivnom preti plaćanje zatezne kamate", rekao je ekonomista Goran Nikolić iz Centra za novu politiku.
Država je u poslednje dve godine preko subvencionisanih kredita u privredu usmerila gotovo dve i po milijarde evra. Rokovi plaćanja za sada se neće ograničavati novim zakonima, kažu u Vladi.
