Izvor: Blic, 13.Jan.2010, 12:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čekaju se odluke opština
Još nije poznat broj nelegalnih objekata u Srbiji jer nisu sve lokalne samouprave dostavile podatke Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, iako im je rok istekao 11. decembra. Takođe, do ovog datuma sve lokalne samouprave bile su dužne da nadležnom ministarstvu dostave cene naknade za građevinsko zemljište. Iako je zakon donet pre dva meseca, ovo su osnovni razlozi što ga većina gradova još ne primenjuje.
Lokalne samouprave dužne su da nadležnom ministarstvu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dostave podatke o svim objektima koji su izgrađeni, dograđeni ili rekonstruisani bez građevinske dozvole. Takođe, do 11. decembra sve opštine u Srbiji morale su da dostave odobrenja koja su izdale pre stupanja na snagu novog zakona, kao i spisak objekata koji nisu porušeni na osnovu prethodnog Zakona o planiranju i izgradnji. Procena je da u Srbiji postoji oko milion nelegalno sagrađenih objekata.
Svi vlasnici bespravno izgrađenih objekata dužni su da do 10. marta ove godine pokrenu zahtev za legalizaciju ili će im objekat biti porušen. Ovo se ne odnosi samo na vlasnike objekata koji su podneli zahteve za legalizaciju po ranije važećem zakonu, ali ukoliko su do kraja decembra dostavili sva dodatna dokumenta koje zahteva novi zakon. Takođe, sve skupštine opština dužne su bile da do 11. decembra donesu odluke o izradi prostornog plana i plana detaljne regulacije. Najavljeno je da će republika pomoći izgradnju planskih dokumenata. Takođe je najavljeno da će skupštine opština koje to ne urade u zakonom predviđenom roku, biti raspuštene.
Pravilnikom Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja propisano je da naknada za legalizaciju kuća i stanova (površine do 100 kvadratnih metara) bude umanjena za 60 odsto u odnosu na naknadu za uređenje zemljišta koju propisuje lokalna samouprava. Cene za objekte veće kvadrature treba da odrede opštine i gradovi. Međutim, iako su imali rok do 11. decembra, samo pojedine opštine pripisali su ove cene.
Kada je reč o Subotici, najveći grad na severu Bačke nema većih problema sa legalizacijom. Gradska vlast je usvojila pravilnik o legalizaciji, a već je predložena visina naknade za građevinsko zemljišta, koja se približna kao i u Somboru, Zrenjaninu i Novom Sadu. Od 2003. godine pa do danas, u Subotici je prijavljeno oko 11.000 objekata za legalizaciju, a od tada je rešeno oko 6.000. Trenutno nema neobrađenih zahteva, a preostali objekti dobiće upotrebnu dozvolu kad vlasnici kompletiraju dokumentaciju. Subotičani su i do sada imali popust od 50 odsto na legalizaciju, plus 30 odsto za one koji su ceo iznos plaćali odjednom.
Sa druge strane, u Nišu je situacija potpuno drugačija. Postoje ideje da naknada za građevinsko zemljište bude umanjena, ali se odluka o tome čeka tek kad se sastane Skupština grada, što se očekuje krajem januara. Nadležnima u Nišu svakodnevno pristižu novi zahtevi, ali se ne zna, da li će svih 30.000 objekata, koliko je trenutno bez dozvola, biti legalizovano do marta.
I u Kragujevcu se očekuje usvajanje odluke kojom će najverovatnije biti umanjena cena naknade za legalizaciju. Kragujevac je specifičan i po tome što je do sada imao dva cenovnika naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Prema jednom su obračunavane cene za nelegalne objekte, a prema drugom za objekte u izgradnji. Međutim, po novom Zakonu o planiranju, cena mora biti jedinstvena i ova odluka čeka usvajanje u Gradskoj skupštini.
Iako bi prestonica morala biti uzor svim ostalim samoupravama, u Beogradu će tek do kraja januara biti formiran Sekretarijat za legalizaciju, koji će rešavati predmete iz svih 17 beogradskih opština. U Beogradu je legalizovano samo deset odsto objekata, pa je odlučeno da se objedine sve gradske službe, kako bi u najkraćem roku bilo legalizovano oko 150.000 nelegalnih objekata, koliko se procenjuje da trenutno ima u Beogradu. Kriterijumi za legalizaciju su usvojeni, ali tek treba da bude utvrđena nova naknada za uređenje zemljišta.
U Užicu gradske vlasti planiraju da pravilnik i visinu naknade usvoje do 15. januara. Predložena cena je da legalizacija objekta u drugoj gradskoj zoni košta oko 600 dinara po kvadratu. Kraljevo je za sad jedini grad koji neće izraditi poseban pravilnik o legalizaciji. Tako je odlučeno zbog problema u određivanju dozvoljene udaljenosti objekata, pa će se primenjivati odredbe republičkog pravilnika o opštim uslovima legalizacije.
Beograd spreman
Odbornici Skupštine grada Beograda usvojili su predlog odluke koja treba da pospeši naknadnu legalizaciju objekata na teritoriji Beograda.
U predlogu odluke se navodi da će objekti koji se nalaze u opštinama Barajevo, Grocka, Mladenovac, Sopot i Surčin biti legalizovane bez obzira na visinu i udaljenost od susednog objekta.
Obrazlažući predlog odluke o uslovima u pogledu visine objekta i udaljenosti od susednog objekta u postupku naknadnog izdavanja građevinske i upotrebne dozvole, član Gradskog veća Oliver Glišić rekao je da se vodilo računa da u procesu legalizacije zaštite "vredne gradske celine i uvaži potreba sedam novih gradskih opština”.
Navodi se da će prilikom utvrđivanja broja spratova ranije sagrađenih objekata biti računate samo nadzemne etaže izgrađenog objekta.
Ova odluka se donosi jer "bespravna izgradnja predstavlja veliki problem Srbije i Beograda”, a na teritoriji Beograda postoji oko 150.000 bespravno izgrađenih objekata.
Ocenjuje se da prethodni Zakon o planiranju i izgradnji nije postigao očekivane rezultate u postupku legalizacije.
Glišić je kazao da su u dosadašnjem procesu legalizacije bile uspešnije rubne gradske opštine.
On je kazao da bi pospešivanju legalizacije doprinelo uvođenje novog sekretarijata koji bi se bavio tim poslovima. E. B.
Potrebna dokumentacija
1. Za porodične stambene objekte (do 100 kvadrata) i objekte površine više od 100 kvadrata sa jednim stanom
- Dokaz o pravu svojine
- Geodetski snimak
- Tehnički izveštaj o stanju objekata
- Fotografije objekata
- Dokaz o uplati administrativne takse
2. Za stambene objekte sa više stanova, poslovne i proizvodne objekte:
- dokaz o pravu svojine
- fotografije objekta
- zapisnik o izvršenom veštačenju o ispunjenosti uslova za upotrebu objekta, sa geodetskim snimkom
- dokaz o uplati administrativne takse
3. Za pomoćne objekte:
- dokaz o pravu svojine
- fotografije objekta
- dokaz o uplati administrativne takse
4. Za objekte izgrađene iz sredstava budžeta RS, AP ili jedinice lokalne samouprave
- Zapisnik o izvršenom veštačenju o tehničkoj ispravnosti i ispunjenosti uslova za upotrebu objekta, sa geodetskim snimkom, iskazanom bruto površinom
5. Za objekte za koje je izdato odobrenje za izgradnju po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji:
- dokaz o pravu svojine
- projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa ovim zakonom
- dokaz o uplati administrativne takse
Šta se ne može legalizovati
- objekti izgrađeni na klizištima, močvarnom tlu i drugom zemljištu nepovoljnom za gradnju
- objekti koji nisu izgrađeni od trajnih i sigurnosnih materijala
- objekti izgrađeni na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju javnih objekata ili javnih površina od opšteg interesa
- objekti izgrađeni u zoni zaštite prirodnog ili kulturnog dobra
- objekti za koje se utvrdi da se ne mogu uskladiti sa planskim dokumentima
