Izvor: Politika, 03.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ceh plaćaju potomci dopingovanih asova
Profesor neurohirurgije Momčilo B. Đorđević, koji je prošle godine, na simpozijumu o efektima stimulativnih supstanci na sportsku populaciju održanom u Hajdelbergu, branio svoju tezu da dopingovanje treba da bude delimično dozvoljeno i pod medicinskom kontrolom, ukratko podseća na korene dopinga:
U sportskom amaterizmu takmičari bi početkom ovog veka pred trku obično popili po čašicu konjaka ili pojeli nekoliko prženih jaja kako bi povećali energetske rezerve za trku na duge staze.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Kako je atletika prerastala u ozbiljan biznis, tako su se javljali sve sofisticiraniji metodi. Ovo što danas imamo nije tipičan kriminal koga se javnost gnuša, već naprotiv nešto što je skoro pod zaštitom države, budući da su sportski pobednici amblem zdravlja i uspešnosti jedne nacije. Uspešnosti - jer tu nema oružja, ali su u pitanju ozbiljne organizacije.
U biciklističkom timu nemačkog "Telekoma", koji se uspešno takmiči u najvećim trkama na svetu, radi eminentan tim biohemičara. Nije tajna da su biciklisti u režimu dopinga. Uostalom, otkad postoji "Tur de Frans" samo trojica biciklista nikad nisu bili pozitivni na doping. Zdrav razum nam govori da je malo verovatno da neko poput Lensa Armstronga, sedmostrukog uzastopnog pobednika "Tur de Fransa", tako lako savladava 3.553 kilometra, na temperaturama koje su neretko više od 35 stepeni, penjući se i iznad 2.000 metara nadmorske visine, uz prosečnu brzinu oko 40 km na čas. To je van svih granica ljudskih mogućnosti.
Profesor M. B. Đorđević kaže da je "zabluda da je doping toksična materija". Dopingovanje deli na "stručno" i "nestručno":
- Kad se sportista stručno dopinguje nema teških oštećenja. Kad takmičar nema dobre predispozicije, a ni dobre eksperte, onda se lako napravi šteta. Događa se i da je stručnjak nemoralan pa sportistu slaže da su to vitamini i onda se obično pojavljuju neke ozbiljnije posledice. Istočna Nemačka je od dopinga napravila industriju. To je trajalo 20 godina, sve do pada Berlinskog zida. Oni su bili vodeća nacija u atletici. A niko nije odgovarao... Ti isti ljudi su sada u reprezentaciji Nemačke i uključeni su u tim za Olimpijske igre u Pekingu.
Profesor M. B. Đorđević skreće pažnju na zakasnele, razorne efekte dopingovanja u profesionalnom sportu:
- Cenjeni berlinski univerzitet Humbolt je napravio obimnu analizu šta se dogodilo sa osvajačima medalja koji su bili u režimu dopinga. Na ogromno iznenađenje istraživača, pokazalo se da atletičari nemaju ozbiljnije probleme sa zdravljem, ali je izronio tragičan podatak da su ceh platili njihovi potomci. Pre mesec dana je saopšteno da od 69 potomaka nekadašnjih šampiona iz DR Nemačke - 23 odsto ima astmu, da blizu 30 odsto ima mentalne poremećaje s tendencijom ka depresiji i suicidu, a skoro 25 odsto ima sklonost ka teškim alergijskim reakcijama.
Postoji stalna borba između "doping industrije" i Svetske antidoping agencije (WADA):
- Wada je ozbiljna organizacija, ali i vrlo birokratizovana. Njen tim stručnjaka je odlično plaćen, sve su to vrsni biohemičari, ali teško mogu da doskoče kolegama koji rade u nacionalnim sportskim savezima pojedinih zemalja. Recimo, tetrahidrogestrion (THG), "dizajner doping", sintetizuje se na logičan način tako da ga je teško otkriti. Ta droga nikada nije bila na crnoj listi. Međutim, iznenada, na deset dana pred Olimpijadu u Atini 2004, THG je stavljen na listu zabranjenih supstanci zbog čega je nekoliko olimpijskih pobednika izgubilo medalje. Profesor M. B. Đorđević smatra da bi doping trebalo ozakoniti, do neke mere:
- Prošle godine u Nemačkoj bio sam na simpozijumu o uticaju opojnih sredstava na sport i privatan život. Branio sam tezu da doping treba da bude dozvoljen. To ne znači da smatram da sportista može da uzme pola kilograma droge, već da mu se, recimo, ograniči količina eritropoetina koju može da uzme tokom priprema. Male i siromašne zemlje, kao naša, nalaze se u inferiornom položaju i u sportu. Dvadeset odsto Evropljana ima genetski nedostatak proteina alfa-aktin-3, od koga zavisi eksplozivna snaga, što je bitno za sprinterske discipline. Isto tako, svoju urođenu prednost imaju dugoprugaši iz istočne Afrike čije su noge tanje i u proseku za 400 grama lakše nego kod Evropljana.
Pored genetike, postoji i ekonomska razlika:
- Amerikanci i Rusi, recimo, imaju para da odu na visinske pripreme u Meksiko ili Keniju i da tamo nabijaju eritrocite. Zašto onda ne dopustiti onima koji nemaju takve mogućnosti da uzmu eritropoetin do granice na kojoj bi bili ravnopravni.
Što se tiče Olimpijskih igara u Pekingu narednog leta, dr M. B. Đorđević kaže:
- Već je obelodanjeno da su Kinezi, na najvišem državnom nivou, postavili sebi impresivne ciljeve. Oni će i trijumfovati. Previše je novca uloženo da bi neko drugi poneo olimpijsku slavu.
[objavljeno: ]
