Izvor: Blic, 11.Mar.2014, 19:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čedomir Cvetković, diplomata i prevodilac

Čedomir Cvetković (88) neumorno je ekonomski, politički i kulturno povezivao Srbiju sa zemljama sa severa Evrope. Zahvaljujući njegovim prevodima možemo da čitamo i desetak prevedenih finskih književnih dela. Kada je završio diplomatsku karijeru, zadao je sebi još jednu misiju: da znanje prenese mladima i ne ostane jedini govornik finskog u Srbiji.

- Do 2000. sam jedini u Srbiji govorio finski. Zato sam osnovao besplatnu školu jezika i davao privatne časove. Oko 80 mojih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << učenika se bave finskim, a četvoro će prevoditi i književnost. To je velika sreća - priča Čedomir Cvetković (88). Sada je u Gerontološkom centru u Obrenovcu, ali i dalje prevodi.

PREVODI I U 89. GODINI

- „Bože, pomozi nam”, tako se zove ova finska knjiga koju sad prevodim. To će biti književni hit jer poluhumoristično opisuje kako Bog vlada na nebu, sa svojim sekretarima Svetim Petrom i Arhangelom Gavrilom, ali se zamorio jer ljudi ratuju, pa određuje jednog Finca da ga zameni - objašnjava Čedomir Cvetković i dodaje da će se ta knjiga naći u našim knjižarama.

Kao diplomata i Titov prevodilac, da se naši političari ne bi brukali pred finskim kolegama, napisao je i roman „Finski karusel”, kao vodič. Roman se dopao i Fincima, pa su ga preveli.

Cvetković govori i engleski, ruski, francuski i švedski. Ispočetka se sa Fincima sporazumevao na švedskom, ali...

- Finci su bili nezadovoljni. Objasnili su mi: borili smo se 600 godina protiv Šveđana da nam odobre da zvanično upotrebljavamo naš jezik”. Poklonili su mi rečnike i knjige. Kao ludak sam išao sa slušalicama po ulici - priseća se on. Pre 12 godina je osnovao Srpsko-finsko društvo, a danas ga vodi njegov sin. Prijatelj je i finskog ambasadora Peke Orpane.

- Ambasador me je posetio ovde, a u dvorištu rezidencije zasadio je skandinavsko sveto drvo pihlaja uz koje je ploča: „Za uspomenu na Čedomira Cvetkovića koji je doneo finski u Srbiju” na oba jezika. Filološki fakultet će po mojoj želji predložiti norveškom ambasadoru da u dvorištu svoje rezidencije takođe zasadi pihlaju, kao i da se to drvo posadi u Studentskom parku, u znak sećanja na mog prijatelja, pokojnog profesora Ljubišu Rajića. On je u Srbiju doneo norveški jezik baš kao što sam ja finski - zaključuje Cvetković, žaleći što se ovaj jezik ne uči na našim univerzitetima.

KAKO JE „PIPI DUGA ČARAPA” STIGLA U SRBIJU

I „Pipi Dugu Čarapu” čitamo zahvaljujući Čedi Cvetkoviću i njegovom sinu Miroslavu, gitaristi Bajaginih “Instruktora”.

- Video sam devojčicu kako se smeška uz knjigu. Pozajmio sam knjigu i svako veče prevodio po par stranica sinu, a on pita: „Tata, što to ne prevedeš da se i druga deca smeju”. A autorka Astrid Lindgren mi je rekla da je, dok je ćerki pričala o Pipi, ona pitala: „Mama, što ne napišeš to da se sva deca smeju?” - priča Cvetković.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...