Izvor: Politika, 29.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Carstvo modernih krstaša
Trista godina vitezovi templari uživali su blagodeti ovog mediteranskog bisera koji poput magneta odavno privlači turiste sa svih strana sveta
Od našeg specijalnog izveštača
NIKOZIJA, jula – Kad se kaže Kipar, prve asocijacije su: sunčano ostrvo, boginja ljubavi Afrodita, ličnost Makarios, dobro vino i sir halumi.
Ime malenog istočnomediteranskog ostrva, smeštenog na raskrsnici puteva koje vode u Evropu, Aziju i Afriku, poslednjih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dana, ne svojom krivicom, povlači se po svim svetskim medijima, ali ne kao božanske turističke Meke, već prvenstveno kao sigurnog tla za hiljade izbeglica iz susednog Libana, koji su brodovima stizali u dve njene luke: Larnaku i Limasol.
Naviknuti na svakojake gužve, Kiprani, čija je životna filozofija da se sve radi "siga, siga" (polako, polako), toplom dobrodošlicom i tradicionalnom gostoprimljivošću dočekali su i ispratili, za manje od nedelju dana, više od 40.000 ljudi kojima je, za razliku od običnih turista, ovih vrelih letnjih dana najmanje bilo do kupanja i sunčanja po prelepim ostrvskim plažama, uživanja u grčkoj muzici, neiscrpnim pričama o bogovima i mitovima, krstašima i Ričardu Lavljeg Srca, Luzijanima i Venecijancima, Osmanlijama i Britancima koji su za sobom ostavili vidne tragove tutnjeći zemljom prebogate istorije duge više od osam hiljada godina... Iznenadni putnici napustili su mesto rođenja boginje Afrodite, a da nisu stigli da isprobaju ukus domaćih specijaliteta (kebaba, kleftika, ćufti u sosu, ljutih kobasica, musake, pečenog i svežeg sira halumija, tahinija, zazigija i drugih salata) i slast komandarije, desertnog vina u čijoj je pitkosti svojevremeno uživala, kažu, i brojna vlastela širom Evrope.
Treće po veličini mediteransko ostrvo (posle Sicilije i Sardinije), Kipar je, oslobodivši se britanske kolonijalne krune (1960. godine) posle 14 godina zapao u sopstvene muke i posle kratkog krvavog rata i turske invazije podeljen je na dva dela: južni – grčki i severni – turski. Do pre tri godine, kod najbližeg suseda se išlo "okolo naokolo", a od kada su otvorena tri prolaza na demarkacionoj liniji kojom patroliraju "plavi šlemovi" lako je preći iz jedan u drugi deo zemlje. Kiparski Grci kao i Turci drže Nikoziju za svoju prestonicu, te je tako Ledra (prastari naziv za ovo mesto) ostala poslednji podeljeni grad u Evropi.
U južnom delu ostrva, gde se nižu ljupka naselja, različitih veličina (svako ima jednu ili više pravoslavnih crkvi), Limasol važi za glavni turistički centar, iako oni koji više vole sedamdesetak kilometara niže ušuškani Pafos tvrde suprotno.
I dok stranci obožavaju da se lenjo razvlače po izuzetno čistim i lepo uređenim hotelskim, ali i gradskim plažama duž cele obale Limasola i njene okoline, starosedeoci beže u hladovinu šumovitog Trodosa, jedne od dve planine (druga je Pentadaktilos) što dominiraju celim ostrvom. Zimi, kad obalom vlada umerena klima, pa uz nju može da se šeta u kratkim rukavima, što najviše vole ostareli Englezi i bledunjavi Skandinavci, staze Trodosa, bele od snega, pretvaraju se u skijališta za sve uzraste.
Stari deo Limasola, ispresecan lavirintom malih uskih uličica, prava je poslastica za strasne ljubitelje kupovine kojima nije važno šta, već koliko kupuju. A tu ima svega i svačega, grčke, turske, italijanske, španske , engleske, ruske, indijske, kineske robe, najrazličitijih ikona, suvenira, umetnina pravih i veštačkih, slika, nakita, poslastica... Samo su sredom posle podne sve radnje zatvorene, a zašto je to tako, niko ne zna tačno da odgovori osim da je "tako propisano".
Na pitanje koji je najlepši deo ostrva, svaki Kipranin ima svoje mišljenje. Po nekima, deo gde je izronila boginja Afrodita iz morske pene, (što će poslužiti slavnom Botičeliju da naslika "Milosku Veneru") ima primat nad "njenim kupatilima" u Polisu kraj Pafosa, ali zaostaje za čudesnim plažama Ledi Smajl. Neki daju prednost Pisuriju ili, recimo, Kurionu oslonjenom jednim delom na brdo čiji vrh krasi prelepi, savršeno akustični rimsko-grčki dobro očuvani amfiteatar iz drugog veka gde se često održavaju koncerti, baletske i pozorišne predstave.
Ipak, svi se slažu da su Britanci prigrabili za sebe retko lepo parče eksteritorija za svoje dve baze, RAF-ovu Akrotiri i Dekelju, smeštene s jedne i druge strane Limasola, odakle puca pogled na nepregledno božanstvo mora i nebeskog svoda. Ograđeni žicom visokog napona, garnizoni kraljevskih pilota i mornarice s porodicama, žive u tipično engleskim naseljima, s terenima za polo i tenis, po pravilima britanskih zakona.
I dok Nikozija u gornjem delu ostrva, strance privlači zbog vrednih muzeja, arhiepiskopije, prepune vrednih ikona, ostataka venecijanskog zida, kojim je davno bio opasan ceo stari grad, dotle je Pafos na krajnjem jugu na daleko boljem "glasu" ne samo zato što ima izlaz na more, već zbog toga što mu je istorijska i kulturna baština bogatija. Tu su, pre svega, "kraljevske grobnice" (čitav podzemni grad mrtvih) koje je Unesko s razlogom stavio na listu svetskog kulturnog blaga. Gomila dobro očuvanih mozaika iz trećeg veka, drugi je obavezni turistički punkt koji vredi videti uz baziliku, gde je jedno vreme bio zatočen sveti Pavle ili tvrđavu u luci kojoj su temelji udareni još u vreme Aleksandra Velikog.
Otići sa Kipra a ne videti nijednu crkvu ili manastir, kojih ima gotovo na svakom koraku, prava je šteta. Prvi na rang-listi svakako je Kiko, manastir u srcu Trodosa s čuvenom prekrivenom čudotvornom "ikonom" do Stavrovunija, smeštenom na kiparskom Olimpu, gde caruju bespuće i grobna tišina, na 700 metara nadmorske visine i čija su vrata otvorena, poput Hilandara, isključivo za muškarce.
Mirjana Aksentijević
[objavljeno: 29.07.2006.]
