Izvor: Blic, 24.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čarapani ponosni na svoju istoriju (5)
KRUŠEVAC - Kruševac je najopevaniji grad u epskoj poeziji, ovde se suočavate sa istorijom Balkana i zato je neizostavno da se obiđu crkva Lazarica i Lazarev grad, svi manastiri u okolini Kruševca, a pre svih Naupare i Mala Sveta gora, odnosno Mojsinjske planine, kao i spomen-park Slobodište, najveći amfiteatar na otvorenom u Srbiji - priča Spasoje Ž. Milovanović, dramaturg i pozorišni reditelj.
Većina Kruševljana smatra da je u njihov grad najbolje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << doći u junu, dok traju „Vidovdanske svečanosti" jer se tada organizuje čitav niz događanja i manifestacija na različitim lokacijama, od porte crkve Lazarice, preko platoa u centru grada do amfiteatra u spomen - parku Slobodište.
Siniša Popović, profesor engleskog jezika veruje da bi se strancima svidela atmosfera u restoran „Konak" jer bi tu u svakom pogledu mogli da vide etno tradiciju.
- Srbija i Kruševac nisu samo opanak i šljiva i gostima treba pokazati i Kruševac koji miriše na savremenu Evropu. Lepo je videti da u gradu postoji mesto kao što je „Klub KPD", gde je urbana, kosmopolitska atmosfera uz živu rok muziku. Od kulturnih manifestacija toplo preporučujem Festival humora i satire „Zlatna kaciga" jer on veoma lepo odslikava karakter Kruševljana, njihov duh i smisao za humor - dodaje profesor Popović.
Čarapani su prepoznatljivi po razigranom, vrcavom duhu i smislu za humor. Zato pored „Zlatne kacige" treba svratiti i u Kruševačko pozorište u kojem su svoju karijeru započeli vrhunski glumci poput Čkalje, Rade Savićević, Taška Načića, Đuze Stoiljkovića, Radmile Živković...
Okolina Kruševca sve je interesantnija zbog hodočasničkog turizma. Najviše hodočasnika, više desetina hiljada godišnje, dolazi u manastir Pokrova Presvete Bogorodice u Đunisu, kao i u manastir Sveti Roman, udaljen samo par kilometara.
- Svima koji dođu u Đunis preporučujem da posete i rusku crkvu u Gornjem Adrovcu, gde je poginuo grof Rajevski, a koju je podigla porodica kad je njegove ostatke prenela iz porte manastira Sveti Roman u Rusiju. Rajevski je bio prototip za lik Vronskog iz romana „Ana Karenjina". Zanimljiva destinacija su i obližnje Mojsinjske planine, koje još zovu srpska Sveta gora zbog velikog broja manastira od kojih neki datiraju još iz 9. veka. Naravno, kada su već tu trebalo bi da obiđu i manastire u Naupari i Mrzenici - dodaje Zorana Drašković-Kovačević.
Turistička destinacija u blizini Kruševca koja tek čeka da bude iskorišćena na pravi način je planina Jastrebac. Za Jastrebac kažu da je „zmajevita planina" i kolevka „zmajevitih junaka". Prema legendi, potomci zmajeva su i Miloš Obilić i despot Stefan Lazarević. Danas na Jastrepcu, najšumovitijoj planini u Srbiji, nema zmajeva, ali ima puno mogućnosti za planinarenje, lovni i sportski turizam, kao i za organizovanje raznih kampova i manifestacija za mlade.
- Od prirodnih lepota u okruženju izdvajam Jastrebac koji još uvek nije dovoljno iskorišćen. To je mesto, gde čovek može i fizički i mentalno da se obnovi. Lepota Jastrepca je u tome što nije potpuno urbanizovan. Ja lično volim da odem i na jezero Ćelije, koje je takođe neurbanizovano, ali je ambijent divan. Vredi prošetati Bagdalom jer se sa nje pruža prelep pogled na Kruševac i okolinu - kaže pesnikinja Jelena Protić-Petronijević.
Kruševac može da se podiči i jedinstvenom manifestacijom, karakterističnom za čarapanski duh, a to je slava Društva ugursuza, namćora i baksuza „Dobra narav" koja se organizuje devetog utorka od Božića. Na slavi se obavezno igra Baksusko kolo u kojem svi jedni drugima okreću leđa, a čitava priredba je humanitarnog karaktera jer se prikuplja novac za siromašne đake.
Obavezno videti
Lazarev grad sa crkvom Lazaricom, restoran „Konak" i specijalitet kuće „čarapanska vijagra", „Vidovdanske svečanosti" u junu, manastir Naupare, izletište Jastrebac, manifestacije „Zvezdano Zdravinje", „Belovodska rozeta" i „Padeški kladenac", u selima u okolini Kruševca.
.jpg)
