Izvor: Blic, 26.Feb.2012, 03:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čaj, kineski
Kada kod nas, čak i u boljem kafiću, zatražite čaj, konobar će vam odmah ponuditi čaj od šipka, nane ili čega sličnog, nesvestan da je to logično isto koliko bi bilo logično pitanje od čega treba da bude vaša kafa. Jer, u oba slučaja, napitak ukazuje na poreklo, na biljku od koje se pravi.
U slučaju čaja, u pitanju je drvo istog imena, samo mu se na plantažama, iz praktičnih razloga, ne dozvoljava da previše poraste. Camellia sinensis, ako hoćete stručni naziv.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Sve ukazuje na kinesko poreklo, počev od reči "čaj”, ili pak reči "tej”, koja se nekada koristila i kod nas; svejedno, obe varijante potiču iz Kine. Kao i sama biljka, svaki čaj koji uzmete ima makar daleko kinesko poreklo. Britanci su čaj odatle preneli i Indiju i na Cejlon. To što mi neretko govorimo o ruskom čaju, uglavnom je još jedan dokaz kulturnog uticaja ruskih emigranata. "Ruski čaj” kod raznih firmi postoji i danas kao vrlo neodređena marka.
Trebalo bi da podrazumeva isključivo kineske čajeve, jer su Rusi još u XVII stoleću sklopili veliki trgovački ugovor sa Kinom. Pošto se taj čaj prenosio karavanima, listovi su bili presovani u neku vrstu kompaktnih cigli – oni koji do sebe drže i danas će tako napraviti "ruski čaj”. Spravljali su ga na specifičan način, u samovaru. No danas i Rusi kupuju čaj u kesicama.
Neki tvrde da postoje kulture čaja i kulture kafe, tj. tamo gde se puno pije čaj ne pije se kafa i obratno. Jasno je u koju vrstu mi spadamo, ali je zgodan nesporazum sa "turskom kafom”: ko god prvi put ode u Tursku, sa iznenađenjem ustanovi da Turci mnogo kafu ne piju – u Istanbulu to više rade turisti.
Sa potrošnjom od 2,5 kilograma, ili hiljadu šolja čaja godišnje po glavi stanovnika, Turci su ubedljivo najveći ispijači čaja, ispred Britanaca i Marokanaca.
Priča čaja ima dve strane. Onu lepu, o šolji mirišljavog napitka oko koje se mnogo filosofiralo, od japanskih "ceremonija čaja” do modernih "čajnih galanterija” i teorija o temperaturi vode (da li i kada voda treba da bude ključala, ili samo na 95°).
Na drugoj strani je priča o krvi, kolonizaciji, eksploataciji i pohlepi. Građanski rat koji je potresao Šri Lanku (nekadašnji Cejlon) direktna je posledica proizvodnje čaja, jer su Tamili, potomci sirotinje sa Indijskog potkontinenta, dovođeni da rade na plantažama čaja.
Bio je to i ostao bedno plaćen posao; berzanska cena čaja je niska, a visok profit ostvaruje se zahvaljujući niskim nadnicama. Ne tako davno, u neredima na plantažama indijske firme Tata – velikog proizvođača svega i svačega, od automobila do čaja – bilo je i mrtvih.
A u Kini se danas čaj malo proizvodi, i još manje pije. Kinezi su se navukli na gazirane napitke, fante i slično.
Povezane vesti: Maske Gaja Foksa Zimska idila Kućno obrazovanje Monarhija, republika Žene i deca napred
