Izvor: Večernje novosti, 28.Nov.2018, 23:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

CRNOTRAVCI, ČUVENI NEIMARI: Izgradili Jugu, preti im nestajanje

Reporter "Novosti" u Crnoj Travi, zabačenoj opštini na jugu Srbije nadaleko poznatoj po vrednim i dobrim neimarima. U mestu živi 350 ljudi, u celoj opštini sa 24 sela ostalo tek 1.400 meštana CRNOTRAVCIMA, čuvenim neimarima, koji su izgradili celu bivšu Jugoslaviju i Srbiju, ozbiljno preti nestajanje. Procenjuje se da ih samo u Beogradu živi oko 30.000, dok Crna Trava danas ima samo 350 stanovnika, a cela opština, sa 24 sela, broji ukupno 1.400 duša! Daleko od mesta >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << rođenja su podizali velike i lepe objekte, ali i svoje porodice i domove. Tako su crnotravska planinska sela ostajala bez ljudi, jer niko nije hteo nazad u mahalu blatnjavim i neprohodnim putevima. Kada je asfalt stigao, falio je posao od koga bi moglo pristojno da se živi, pa je započet novi talas iseljavanja. Crnotravaca sada ima svuda, osim u Crnoj Travi! Do zabačene opštine na jugu Srbije stiže se dobrim asfaltnim putem, kroz netaknutu prirodu. Mnogi bi rekli da bi takvo okruženje u zapadnim zemljama iskoristili kao prednost, ali ovde su veće šanse da sretnete neku divlju životinju nego čoveka! Malo više života može se videti tek u mestu koje se slikovito zove Sasta Reka. Ispred kuća uklesanih u obronke planina, u očima meštana jasno se vidi da im "gosti" nisu česta pojava. Sa istim takvim pogledima srećemo se i u Crnoj Travi. Malenim trgom dominiraju zgrada Opštine i spomenici oslobodiocima u Prvom i Drugom svetskom ratu. Pročitajte još - CNN o arhitektonskom nasleđu bivše Jugoslavije - Slikajte. Samo slikajte! Što li su ginuli i za koga? Sve kuće u okolnim brdima su napuštene i prazne. Uskoro će se u Crnoj Travi ugasiti i poslednje svetlo - govori nam jedan starac.TURIZAM viziju "početka kraja" Crne Trave nakratko razvedre priče meštana o novcu koji treba uložiti u turističke kapacitete, čemu doprinosi i blizina Vlasinskog jezera. Strancima treba ponuditi plodove prirode, kojih ovde ima napretek. Međutim, ni maleni devastirani hotel sa restoranom u Crnoj Travi, prodat katarskoj kompaniji, ne funkcioniše najbolje. Dobacuje da za Crnotravce priznaje samo one koji zimi sa njim gaze metar snega. Ljudi su ovde ljuti na sve, pa i na retke povratnike, za koje umesto "došli" ili "vratili se" koriste termin "dovukli se". Svi lokali na trgu su zatvoreni, osim po dve kafane i prodavnice. U njima samo osnovne namirnice, skuplje dvadesetak odsto u odnosu na veće gradove. I NIS-ovoj benzinskoj pumpi je pretilo zatvaranje zbog nerentabilnosti. Jedva su je spasli, pa ovdašnje drvoseče neće morati za pet litara goriva u najbliže Vlasotince. Za odeću, obuću, rezervne delove, za najobičniji šraf - mora se dalje. Najveći broj Crnotravaca radi u lokalnim i državnim institucijama. Fabrika vode u Preslapu ima deset radnika, a pogon zdrave hrane u Gradskoj pet. "Jumko" je nedavno obnovio proizvodnju konfekcije i zaposlio 30 ljudi, ali farmi sa 20 radnih mesta preti gašenje. U osnovnoj školi je 42, a u srednjoj Tehničkoj 110 učenika. U vrtiću tek 25 mališana. - U Domu učenika imamo 66 đaka. To su deca iz svih krajeva Srbije zahvaljujući kojoj, zbog smerova geometar i zdravstveni negovatelj, opstaje naša škola. Na celoj teritoriji sada imate samo jedno dete koje završava osmi razred, a i sledeće takođe. Sve je teže i teže - kaže direktor Dragan Kocić, koji se seća vremena kada su oni koji rade u nerazvijenim opštinama dobijali dodatak na zaradu, ali tih privilegija odavno nema.SLOBODNO VREME Crna Trava je odavno ostala bez bioskopa i bilo kakvog društvenog života. Zamenio ga je omladinski klub, gde najmlađi provode deo svog slobodnog vremena. Bave se sportom, a tokom zime su uz računare i na društvenim mrežama. Komuniciraju sa rođacima u velikim gradovima i inostranstvu. Iskreni su, pa priznaju da već sada traže način kako da im se pridruže. Pročitajte još - Jugoslavija bila kamen o vratu Srbiji Srednjoškolci u prvoj godini imaju besplatne udžbenike, smeštaj i ishranu u Domu učenika. Svi đaci i građani imaju besplatan prevoz. Ne plaća se ni celodnevni boravak u vrtiću, a stariji uživaju besplatnu podršku 11 gerontodomaćica. Za svako novorođenče Opština isplaćuje 100.000 dinara, ali se godišnje rodi tek nekoliko beba. U odnosu na ukupan broj stanovnika, mlađih od 17 godina je tek sedam odsto, dok je starijih od 65 čak 37 odsto. - Trudimo se da pomognemo i da te preostale mlade ljude zadržimo ovde. Radimo na opremanju pet stanova koje ćemo dodeliti porodicama sa većim brojem dece. U taj posao će biti uloženo pet miliona dinara, a nadamo se i povećanju broja radnika u "Jumku" - ističe Sveta Tošić, zamenik predsednika Opštine. I u Crnoj Travi se primenjuju normativi pravljeni za Beograd. Zbog toga je u Domu zdravlja sve teže održati postojeći nivo zaštite, jer u "beogradskim" kalkulacijama najvažniju ulogu igra broj stanovnika i novac. U Crnoj Travi kažu da te kalkulacije uskoro za njih neće morati ni da prave. Većina lokala u centru je zatvorena- Najteže mi je što nema pedijatra, pa kad se dete razboli, moramo u Vlasotince. Teško je po velikom snegu. Trudimo se da lekove i sve ostalo obezbedimo na vreme - priča Tamara Perović, koja će uskoro na svet doneti svoje četvrto dete.Pročitajte još - Evropa nije htela Jugoslaviju! U Crnoj Travi se zima ne čeka bez ogreva, brašna, soli... Cepanice hrastovog i bukovog drveta su već naslagane uz kuće. Stariji, čija su deca odavde otišla trbuhom za kruhom, kažu da će im u kućama sigurno biti toplo, ali da im je otkad su ostali sami hladno oko srca.

Nastavak na Večernje novosti...