Izvor: Blic, 03.Dec.2011, 03:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bulimia theatrica
Prošle sedmice iz raznih razloga gledao sam četiri dana uzastopce četiri predstave u tri grada: Dostojevskog i Milenu Marković u Beogradu, Crnjanskog u Novom Sadu, a Basaru u Somboru. To je nekoliko stotina kilometara po magli da bi se videle predstave „Zli dusi“, „Žica“, „Seobe“ i „Sestre Karamazove“.
Na drumu magla, u glavi magma. Reditelji, Tanja Mandić Rigonat, Goran Šušlik, Vida Ognjenović i Radoslav Milenković, maltene veterani režije, nisu krivi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za ovu maglovitu odisejadu, već ja sa svojom pozorišnom bulimijom iz naslova kolumne.
Kad dobro razmislim moja pozorišna halapljivost uopšte i nije neka nova bolest, neuroza niti strast za teatrom, već pitanje savesti. Prosto smatram se obaveznim da vidim, a onda posvedočim šta se dešava u našem pozorišnom životu kada je potrebno toliko snalažljivosti i savesti da se usred krize manje nego kod drugih, a veće nego što prija pozorištu urbi et orbi, napravi toliko predstava značajnim povodima.
I šta napisati nego što ugrabim priliku da opširnije napišem što sam video ove pozne jeseni, a zapravo na početku sezone koja će potrajati još koji mesec.
Ove četiri predstave su znak da će pozorišne uprave voditi računa o domaćim autorima, ponajboljim savremenim, kao što je Milena, i najvećim i najizrazitijim, kao što je Crnjanski. Znak su i da će biti predstava sa temama koje nas tište, a da će se Dostojevskim baviti koji za to imaju hrabrosti kao Rigonatova, ili postmodernističkog duha kao Basara.
Velike ansambl predstave pokazuju da naša dva najstarija nacionalna teatra imaju dovoljno pravih glumaca za takve poduhvate, a da manja, ono u izgnanstvu sa Kosova i ono usred pozorišnog osveštenog Sombora, takođe imaju dovoljno histriona za stilski zahtevne predstave, čak i kad se nekom može učiniti da su to laki žanrovi. Nije lako niti svedočiti o svojoj sudbini niti se poigravati na odgovarajući pozorišni način istovremeno i sa Dostojevskim i sa Čehovom.
Povezane vesti: Pozdrav "Raši" Marijin životić
Beda raste a glamur se širi
Izvor: Politika, 03.Dec.2011
Zašto nekome treba omogućiti da ponovo radi svoj tekst istog naslova „Kanjoš Macedonović“, kao da radimo „Ajkulu dva“, pita se glumica Dušanka Stojanović Glid..„Ne mogu vam ništa dobro reći. Intimna zabrinutost je deo moje svakodnevice“ bio je spontani odgovor glumice Dušanke Dude...
