Izvor: Blic, 06.Jul.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Budžet tanji za 250 miliona evra
Budžet tanji za 250 miliona evra
Privatizacija u Srbiji je od promene vlasti izgubila na tempu. Ako se ubrzo ne nastavi, Srbiji preti deficit u budžetu od 250 miliona evra koliko je planirano da budu prihodi od prodaje društvenih preduzeća.
U odgovoru na pitanje zašto prodaja preduzeća ide sporije u odnosu na prethodne dve godine, ekonomisti navode činjenice da smena vlasti sama po sebi usporava taj proces, ali i da je ostalo malo preduzeća atraktivnih za prodaju. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Sličan stav iznose i predstavnici sadašnje vlasti zaduženi za privatizaciju, uz očekivanje da će ono što je propušteno u prvoj polovini godine biti nadoknađeno u narednih šest meseci. Njihovi prethodnici, pak, smatraju da privatizacija stoji jer su ljudi koji je sada sprovode nesposobni.
Aleksandar Vlahović, ministar za privredu i privatizaciju u prethodnoj vladi, za 'Blic' ocenjuje da je 'činjenice govore da je privatizacija u Srbiji stala'.
Loša poruka
- Ne može se ni govoriti o sporijem tempu privatizacije, jer ona jednostavno stoji, a nešto što stoji i nema tempo. To je posledica loše politike privatizacije od strane nove vlade, koja se umesto donošenjem novih razvojnih planova bavi pitanjem revizije već obavljene privatizacije, od čega neće biti ništa. Na taj način šalje se loša poruka eventualnim investitorima, a sve to ima i loše efekte na prihode od privatizacije koji su manji od samih troškova privatizacije. Izostanak novca iz ovog izvora za budžet tražiće da se pare obezbede na drugi način i bojim se da će u tome stradati najavljeno poresko rasterećenje, što će opet pogoditi privredu i sama preduzeća. Ova vlast jednostavno ima negativan odnos prema privatizaciji, a rezultati takvog pristupa su da je sa nekadašnjih 100 aukcija mesečno njihov broj pao na ispod 25, a nijedan ozbiljan tender nisu raspisali otkada su došli - kaže Vlahović.
Nešto umereniji stav u oceni razloga za zastoj u privatizaciji iznosi ekonomista Boško Mijatović. U izjavi za naše novine on kaže da je prvi razlog sporijeg tempa prodaje preduzeća taj što su za prodaju ostala slabija preduzeća koja je teže prodati, dok su ona atraktivnija uglavnom već prodata.
- Drugi razlog je u tome što je potpuno prirodno da se dolaskom nove vlade taj tempo uspori, jer novim ljudima treba vremena da se uhodaju, treba da se napravi nova kadrovska infrastruktura. Međutim, to vreme je prošlo i sada bi privatizacija morala dobiti na zamahu. Nadam se da u novoj vladi nema otpora prema postojećoj koncepciji privatizacije - kaže Mijatović.
On dodaje da je dodatni problem i to što nemamo ni ministra za privredu i privatizaciju, ali, kako kaže, pošto postoji direktor Agencije za privatizaciju, to što nema ministra ne bi trebalo mnogo da se oseti.
Branko Pavlović, direktor Agencije za privatizaciju, u razgovoru za 'Blic' kaže da jeste došlo do pada prodaje u prvim mesecima, ali da će do kraja godine biti ispunjen plan koji, što se budžeta tiče, bez banaka koje nisu u nadležnosti agencije, iznosi 200 miliona evra.
Kada je reč o aukcijskoj prodaji, Pavlović navodi podatke prema kojima je u 2003. godini u proseku mesečno bilo oko 60 aukcija, dok ih sada ima oko 25. Iznoseći razloge zašto je to tako, on kaže:
- U oblasti centra za aukciju ništa nismo promenili ni u personalnom, ni u organizacionom smislu, niti su propisi menjani. To znači da posao radi isti tim, a broj aukcija se smanjuje. Problem je u kvalitetu preduzeća koja su ostala za aukcijsku prodaju, jer su ta preduzeća puna pravnih i finansijskih problema zbog čega za njihovu pripremu za privatizaciju treba puno vremena. Druga otežavajuća okolnost je velika opterećenost dugovanjima tih preduzeća, a poznato je da pri aukcijskoj prodaji kupac preuzima 100 odsto dugova.
Prodaja 400 firmi
Do kraja godine, kaže Pavlović, putem aukcija biće ponuđeno 400 preduzeća, čime će biti ispunjene obaveze prema Svetskoj banci.
Samo sedam objavljenih tendera u prvih šest meseci ove godine, prema njegovoj oceni, posledica je neodgovarajućeg pristupa u periodu od jula prošle godine naovamo.
- Procedura izbora konsultanata koji onda počinju rad na pripremi preduzeća za prodaju traje tri meseca, a tek za deset dana biće tri meseca otkako sam došao na čelo ove agencije - objašnjava Pavlović.
Ocenjujući proces privatizacije od dolaska sadašnje vlade, Zora Simović, zamenik ministra za privredu i privatizaciju, za 'Blic' kaže da se uradilo koliko se u sadašnjim okolnostima moglo.
- Što se državnih organa tiče, mi privatizaciju nismo kočili i zastoja u radu Ministarstva, Agencije i Akcijskog fonda nema. S druge strane, nasledili smo neke tendere u kojima preduzeća nisu bila pripremljena za prodaju. Sada se radi na definisanju kriterijuma za izbor savetnika za privatizaciju u telekomunikacijama, a u toku je izbor savetnika za privatizaciju pivara. Mi želimo da ubrzamo privatizaciju, ali samo koliko objektivne okolnosti to dozvoljavaju i koliko su preduzeća za taj proces pripremljena - objašnjava Simovićeva.
Na tenderu 'Vital'
Plan Agencije za privatizaciju je da se u drugoj polovini ove godine raspišu 24 tendera, čime bismo sa sedam već raspisanih došli do proseka za 2002. i 2003. godinu i prebacili očekivanja Svetske banke. Među ovim tenderima najzanimljiviji su: 'Vital', 'Soko Štark', 'Beogradska industrija piva'. Treba rešiti i pitanje prodaje 'Srbijanke Valjevo', 'Prve petoletke', 'Goše', 'Magnohroma', 'Severa' iz Subotice, 'Petrohemije', RTB 'Bor'. Deo njih na tender ide ove godine, a deo u drugoj polovini 2005, kaže Pavlović. Radenka Marković
