Izvor: B92, 24.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Budućnost Kosova još uvek neizvesna
Njegova ekscelencija dr Andreas Cobel, ambasador Savezne Republike Nemačke u Beogradu, posetio je minulih dana list """Dnevnik" koji odnedavno pripada, zajedno sa "Politikom", porodici evropskih nezavisnih i demokratskih glasila, u okviru nemačke kompanije WAZ iz Esena. Dr Cobel je funkciju ambasadora preuzeo početkom godine ali je dobar poznavalac prilika u našoj zemlji i eks Jugoslaviji, pošto je u svom bogatom diplomatskom delovanju bio savetnik Međunarodne konferenciji o bivšoj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Jugoslaviji UN u Ženevi (1992 -1993) i prvi savetnik delegacije Evropske komisije u Prištini (1999 - 2000).
Zamolili smo gospodina Cobela da iznese svoje viđenje bilateralne saradnje, ali i o dva naša goruća pitanja koja se ne skidaju s naslovnih strana štampe - o Studiji izvodljivosti i Kosovu u Metohiji. Posle nedavne izjave bivšeg šefa diplomatije SCG gospodina Svilanovića da bi Kosovu trebalo dati nezavisnost, taj balkanski Gordijev čvor postaje još zamršeniji.
Vaša ekscelencijo, svedoci smo euforije u domaćoj javnosti povodom pozitivne ocene Studije izvodljivosti. Kako stvari izgledaju iz ugla diplomatskog kora i šta moramo da preduzmemo da bismo čvrsto stali na evropski put?
- Potpuno delim radost političara u Srbiji i Crnoj Gori o ovom koraku Evropske komisije i nadam se da će taj stav potvrditi i Savet ministara Evropske unije. Nemačka savezna vlada, kao i svi ostali evropski partneri, ima isti cilj: stabilnu i prosperitetnu SCG, potpuno integrisanu u porodicu evropskih naroda. Put ka EU nije jednostavan. U tom procesu pridruživanja EU, u to vas uveravam, Nemačka će vas, kao najveća država članica, podržavati i biti prijatelj i partner. Tempo s kojim će se zemlja približavati EU zavisi od brzine kojom donosi i sprovodi potrebne reforme. Drugim rečima, ključ za uspeh drži u svojim rukama sama SCG.
Svi bilateralni susreti, od posete kancelara, gospodina Gerharda Šredera, pa sve do nedavne posete predsednika Srbije gospodina Borisa Tadića Berlinu, potvrđuju veliku podudarnost u viđenjima razrešenja situacije na Kosovu i Metohiji. Zvanični Beograd očekuje od vlasti u Berlinu iskrenu pomoć, s obzirom na to da je Nemačka članica EU, NATO i Kontakt- grupe. Radili ste tamo, poznajete situaciju, ima li Evropa rešenje za Kosovu i Metohiju, pošto je u okviru UN preuzela odgovornost o stabilizaciji prilika u bivšoj Jugoslaviji?
- Nema za Kosovo ni evropskog, ni američkog, ni bilo kojeg drugog gotovog rešenja. U srpskoj javnosti, ali i u Prištini, često se stiče utisak kao da postoji rešenje međunarodne zajednice koje je već utvrđeno, napisano i samo čeka da se sprovede u delo. Tako nešto ne postoji. Štaviše, rešenje će se naći na kraju dugotrajnog i, nadajmo se, konstruktivnog pregovaračkog procesa. A pregovori o budućnosti Kosova još nisu ni otpočeli. Sada je tamo najpotrebnije da se svakodnevni život građana, naročito pripadnika manjina, poboljša u toj meri da se može govoriti o suštinskom napretku i implementaciji standarda. Poboljšana zaštita manjina je preduslov za početak pregovora o budućem statusu Pokrajine.
Veoma mi je drago da su prošle nedelje razgovori sa Kontakt - grupom, i pored razlika, pokazali da je zvanični Beograd voljan da igra konstruktivnu ulogu po pitanju Kosova. Od ogromne važnosti je da Beograd podrži Srbe na Kosovu, da ih pozove da učestvuju u političkom procesu. Smatram da je decentralizacija, odnosno stvaranje samoodrživih samoupravnih lokalnih zajednica, povratak izbeglica, bezbednost i zaštita religijske i kulturne baštine - put u zajedničku budućnost koji ima najveće izgleda za uspeh. Poslednjih meseci u Beogradu ima vidljivih promena. Beograd je sada u prednosti. Postoji jedinstven stav i spremnost za dijalog. Predsednik Rugova je sada u lošem položaju. Priština nema jedinstven stav po pitanju dijaloga, a Rugova odbija razgovor. Budućnost se oblikuje samo putem dijaloga, bez obzira na to koje će rešenje biti izabrano. Mislim da razvoju Kosova po evropskim standardima - nema alternative.
Privredna saradnja je uvek bila važna komponenta naših bilateralnih odnosa. U ovom času se, nažalost, još uvek više razgovara i istražuju mogućnosti, a nedovoljno konkretno radi. Prošle godine je razmena bila oko 1,8 milijarde dolara, od toga 1,3 milijarde dolara bio je deficit Srbije. Šta bi trebalo promeniti?
- Nemačka je najveći trgovinski partner i najveći bilateralni donator Državne zajednice. Kako vas, tako i mene zabrinjava veliki trgovinski deficit. SCG su potrebne investicije kako bi povećala izvoz. U načelu smatram da bi se nemačka preduzeća mogla angažovati u svim oblastima. Za to su, međutim, potrebne atraktivne mogućnosti za ulaganja. Nužno je rastakanje starih komunističkih struktura, koje su i dalje povezane i usporavaju započetu transformaciju.
Investitora najpre zanima da li politički okvir obećava sigurnost za njegove pare. Takođe, i to naročito važi za Srbiju, investitor želi da vidi da li se proces reformi realizuje u dovoljnoj meri i da li su uklonjene birokratske prepreke. Tu postoji primetan napredak ali, nažalost, i znatni deficit. Nemačka preduzeća bi sada morala da se više angažuju i po vlastitoj inicijativi, da ispitaju sve investicione šanse oslanjajući se na dobra iskustva nemačkih preduzeća - pionira kao što su "Ksela - Prenbeton" u Kolubari, "Henkel - Merima" u Leskovcu ili "Metro" u Beogradu. U svakom slučaju, postoji veliki potencijal za razvoj ekonomske saradnje između naših zemalja.
Kada je reč o odnosima s Nemačkom, mi u Vojvodini uvek nastojimo da budemo promoteri te saradnje. Za to postoji više razumljivih razloga. Možemo li se nadati većem zanimanju nemačkih investitora za razvojne projekte Pokrajine?
- Vojvodina ima ogroman potencijal za moguća ulaganja koji je veliki broj nemačkih firmi već otkrio. Navodimo primera radi firmu "Loher" i proizvođača pića "Sinalko" u Subotici, proizvođača životinjske hrane "Sano" u Novom Sadu ili proizvođača podnih obloga "Tarket" u Bačkoj Palanci. Uveren sam da će, čim budu poboljšani uslovi za investicije, i druga preduzeća pokazati interes da ovde proizvedu svoju robu i stvore radna mesta. U Vojvodini će investitori naći kvalifikovanu radnu snagu, otvorenost i iskustva u tržišnoj ekonomiji; naravno, od velike je koristi centralni položaj ove Pokrajine.
Verovatno ste primetili da je sve više mladih koji uče nemački jezik. Postoje li neki projekti posredstvom kojih bi se to znanje dodatno unapredilo, poput otvaranja, recimo, odeljenja Geteovog instituta u Novom Sadu ili na drugi način? Poznavanje nemačkog jezika, a preko jezika i kulture i stvaralaštva, važan je preduslov za buduće odnose na svim poljima.
- Naravno da s velikim zadovoljstvom primećujemo zanimanje za nemački jezik. Gete institut u Beogradu je tokom prethodnih godina značajnim donacijama u obliku knjiga kao i opremanjem javnog Internet centra podržavao Biblioteku Matice srpske. Takođe, Gete institut u Beogradu, u okviru svog pedagoškog projektnog rada, redovno nudi seminare za nastavnike nemačkog jezika.
Nemačka pokrajina Baden Virtenberg svake godine stipendira jednog učenika iz Vojvodine da godinu dana pohađa gimnaziju u Štutgartu. Dobro sarađujemo i u oblasti visokog školstva. Na Germanistici u Novom Sadu rade dve lektorke iz Nemačke čiji boravak finansiraju nemačka fondacija za akademsku razmenu DAAD i Fondacija Robert Boš. Pored toga, DAAD u ovoj godini finansira i rad lektorke koja drži seminare iz nemačkog jezika na Tehničkom fakultetu u Novom Sadu.
Da ne ostanemo samo u domenu bilateralnih pitanja, možete li nam reći nešto o nastojanju Nemačke da konačno postane jedan od stalnih članova Saveta bezbednosti. Nemačka je, svojim dosadašnjim doprinosom privrednom i političkom razvoju međunarodne zajednice, to i zaslužila?
- Prošlost nas je učila da institucije i mehanizmi međunarodne saradnje podležu stalnim izmenama i s vremena na vreme zahtevaju prilagođavanje. Ta se dinamika, na primer, odražava i u razvoju EU. Borba protiv globalnih opasnosti, kao što su terorizam, SIDA ili ekonomska nestabilnost, traži novi pristup i razmišljanje o međudržavnim odnosima. Potrebne su institucionalne reforme u UN, a ne samo u Savetu bezbednosti, da bi se suočili s tim izazovima.
Nemačka je spremna, i tu je spremnost u prethodnim godinama uvek iznova dokazivala, da preuzme veću odgovornost u svetu. Nedovoljna sposobnost UN da se suoči s nevoljama 21. veka motivisala je generalnog sekretara Kofija Anana da pokrene reformu. Za to je zadužio takozvani High Level Panel. Ta grupacija treba da otvori put efektivnom multilateralizmu pod krovom UN. Uveren sam da će na kraju procesa UN biti sposobnije za delovanje nego dosad.
Predaja Pavkovića ipak uslov
- Iskoristio bih ovu prilku da čestitam Vladi Srbije i premijeru Vojislavu Koštunici za odlučne korake kojima su širom otvorena vrata evropskoj perspektivi Srbije. Takav konstruktivan angažman - za koji se odavno zalažu i potpredsednik Vlade Miroljub Labus i predsednik Srbije Boris Tadić - bio je preduslov da Evropska komisija predloži 12. aprila Savetu ministara početak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i Crne Gore. Istini za volju, taj je stav uslovljen i predajom generala Pavkovića Haškom tribunalu. O tome će 25. aprila Savet ministara da raspravlja ali nadajmo se da će potvrditi odluku Komisije. Izazovi s kojima se SCG mora izboriti su sažeti u saopštenju Evropske komisije: potpuna saradnja s Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, nastavak sprovođenja reformi u privredi, pravosuđu i javnoj upravi i borba protiv organizovanog kriminala i korupcije.
