Izvor: Vesti-online.com, 08.Okt.2012, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Buđenje u zao čas

Poslao mi prijatelj iz Beograda informaciju da se neki naš čovek probudio iz kome posle ravno 11 godina, 9 meseci i 23 dana. Čudo, ali ipak manje od svetskog rekorda izvesne Elen Espozito, koja je u komatoznom stanju bila 37 godina i 111 dana.

Dejan Lukić  

Probudio se čovek nekako baš 6. oktobra; konzilijum oduševljenih lekara oko njega. Gleda čovek kroz izmaglicu neke nepoznate ljude oko sebe - svi u belom. Okolo beli bolnički kreveti, a na zidu svetluca >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << televizor... "Gde sam ovo?", pita povratnik, a pogled mu prikovan za televizor. "U bolnici, gospodine i dobro nam došli, konačno ste na putu da se vratite među nas, 12 godina niste bili pri svesti"...

Pacijent: "Kako 12 godina kad eno na ekranu Dačića, Vučića, Mrkonjića... Kako, kad se sećam da smo 5. oktobra kada sam doživeo tu saobraćajku, mi dolazili na vlast...

 

Da li to oni tek sada predaju vlast petooktobarskim revolucionarima?" Doktor: "Ma ne, u međuvremenu je došlo do nekih promena"... Pacijent: "Znači da je u međuvremenu bila kontrarevolucija... Jer se sećam da smo Skupštinu zapalili, da su nam Legijine crvene beretke odvraćale poljupcima, TV Bastilju smo bili osvojili"... Lekar: "Ne, ne, u međuvremenu je došlo do promena"... Pacijent: "Kakve promene kad vidim Dačića, Vučića, Mrkonjića..."

Lekar: "Samo se smirite (sestro, izmerite mu pritisak i puls) sada ću da vam objasnim. Posle puča od pre dvanaest godina kada ste izgubili svest, došao je Koštunica, a ustvari, došao je Đinđić. Onda je ostao samo Đinđić. Milošević i Šešelj su otišli u Hag, Đinđić je ubijen, a Koštunica se na kratko vratio.

 

Milošević je, zatim, umro, a umesto njega došao Dačić. Onda se, takoreći niotkuda, progurao Tadić umesto Đinđića - svaka revolucija ima svoje greške - pobedio Nikolića dva puta, a Koštunicu jednom, pa je, valjda zbog toga, Nikolić sa Vučićem napustio Šešelja.

 

Šešelj je sada u zatvoru, a Koštunica tamo gde je nekada bio Šešelj, dok je Nikolić tamo gde je nekada bio Milošević i do nedavno Tadić, Dačić je tamo gde je hteo da bude Tadić, a svi su za EU koja neće da ih primi. U međuvremenu, a u takvoj situaciji, Tadića je pobedio Nikolić koji, sada, ne može sa Koštunicom zbog Evrope, pa se svezao sa Dačićem koji je, u međuvremenu, sa Dinkićem napustio Tadića, dok je Tadić, da ne bi prošao kao Koštunica, hteo da mulja i sa Čedom - sa Čedom bi nas možda i primili u Evropu - ali njih dvojica sami nisu mogli da sastave vladu.

 

A ni sa Nikolićem neće da nas prime u Evropu ma koliko im se nudio.... Malo je, možda, komplikovano, ali se nadam da sam ipak bio jasan"...

Na televizoru su i dalje promicale čudnovate slike. Na jednoj se vidi Mrkonjić za pisaćim stolom - iznad glave mu slika Slobodana Miloševića - dok ćaska sa Čedom (a šesti je oktobar). Grohotom se obojica smeju i podsećaju kako su se onog petog oktobra gledali preko nišana, kako je Čeda išao na Dedinje da hapsi Miloševića, a ovog šestog, evo, zajedno, zagrljeni ispod Slobine slike nezadrživo marširaju u Evropu koja ih neće.

Tu naš pacijent još jednom, ovaj put drage volje, potonu u komu, a poslednje što je čuo bio je glas lekara: "Koji te je, nesretniče, vrag terao da se uopšte budiš?!"

Nastavak na Vesti-online.com...