Izvor: Glas javnosti, 16.Avg.2009, 02:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brzina, rupe, alkohol, umor
BEOGRAD - U nedelji koja je iza nas broj saobraćajnih udesa u Srbiji dnevno je dostizao trocifrenu brojku, uz najmanje jednu žrtvu, dok one s teškim i lakšim povredama nije lako sabrati.
Opasno 260 mesta
Istraživanje „Puteva Srbije“, Ministarstva za infrastrukturu i saobraćajne policije pokazalo je da u Srbiji postoje 262 „crne tačke“, od čega je 79 opasnih mesta prvog ranga, 106 drugog i 77 trećeg ranga. Na magistralnim putevima evidentirano je 184 opasnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << mesta, a 78 na regionalnim saobraćajnicama. Van naseljenih mesta ima 187 „crnih tačaka“, a u naseljima 75. U krivinama ih ima 167, na raskrsnicama 129, na putnim objektima 64 i 10 na pružnim prelazima. U opasna mesta spadaju deonice na Ibarskoj magistrali i autoputu Horgoš-Niš-Preševo, zatim deonica Niš-Dimitrovgrad, kao i deonica do Šimanovaca na autoputu od Beograda do Batrovaca. „Crne tačke“ na autoputu od Horgoša do Beograda evidentirane su kod Horgoša, Bikova, između Žednika i Bačke Topole, kod Malog Iđoša ...
Crni bilans u avgustu
14. avgust - na putu Zaječar - Negotin, kod skretanja za Salaš, oko 7.20 sati, s kolovoza je sleteo „reno laguna“ prevrnuo se na krov, udarivši pritom u bankinu i okolno drveće. Poginuli su vozač Vlastimir Radovanović, Božidar Živulović, obojica iz Negotina, i Zvonko Prodanić, rođen u Loznici. Istraga o uzrocima nesreće je u toku;
11. avgust - u beogradskom Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića, nedaleko od Belog dvora, poginuo je Veselin Milatović (47) kada se svojim „kavasakijem“ u punoj brzini zakucao u banderu. Od jačine udarca u banderu njegova zaštitna kaciga se rasprsla u komade. Pretpostavlja se da je Milatović zbog puta klizavog od kiše izgubio kontrolu i izleteo van kolovoza;
9. avgust - na magistralnom putu Subotica-Novi Sad, u sudaru tri vozila nastradali su vozač i suvozač „nisana“ državljani Danske Henri C. H. (65) i Dobrica J. H. (61), kao i putnica iz „audija“ državljanka BiH Nedeljka V. (52). Teško su povređeni državljanka Austrije Daniela M. (20) i Slobodan M. (20) iz Jagodine, dok je lakše povrede zadobio vozač „forda“ Staniša Z. (31) iz Svilajnca;
8. avgust - na teritoriji Kladova kod sela Kostol, oko 20.30 sati „opel kadet“, kojim je upravljao Dragoje Boboković (38), usled neprilagođene brzine udario je u banderu i nekoliko puta se prevrnuo. Suvozač Borislav Balačević, zadobio je povrede od kojih je ubrzo preminuo, vozač Boboković lakše je povređen, dok je saputnik Vidoje Šoić (46) sa povredama glave opasnim po život zadržan u kladovskoj bolnici; - na magistralnom putu Kladovo - Negotin kod Velesnice, oko 21 sat poginuo je Dragoslav Andrejević, suvozač u „micubiši pajeru“, kojim je upravljao LJubomir LJubecić (61). Do udesa je došlo kada je džip zbog nepropisnog preticanja udario u zadnju levu stranu „seata“, kojim je upravljao Nebojša Draganović (34) iz Kladova...
I dozvola i zatvor
Vožnja pod dejstvom alkohola je, prema podacima policije, pored vožnje neprilagođenom brzinom i nepropisnog preticanja, jedan od najčešćih uzroka saobraćajnih nesreća. Policija je prošle godine otkrila više od 70.000 pijanih vozača. Alkohol je osnovni uzrok bio u čak 2.200 saobraćajnih nesreća, u kojima su 24 osobe poginule, dok je 1.500 povređeno.
ZOBS predviđa stepene pijanstva vozača koji podležu različitim sankcijama. Dozvoljena količina alkohola u krvi je 0,3 promila, što će se smatrati blagim pijanstvom i ta količina biće sankcionisana samo kod profesionalnih vozača.
Od 0,31 do 0,5 promila, vozač će se smatrati umereno pijanim i biće kažnjen sa 5.000 dinara.
Srednje pijani, oni sa 0,5 do 1,2 promila, biće kažnjavani iznosom od 6.000 do 20.000 dinara, a „zaradiće“ i kaznene poene.
Teško pijanim smatraće se onaj ko ima od 1,2 do 1,6 promila alkohola u krvi i biće kažnjavan iznosom od 15.000 do 30.000 dinara, sa deset kaznenih poena i oduzimanjem dozvole na najmanje šest meseci.
Za veoma teško pijanstvo, 1,6 do dva promila, dozvola će biti oduzeta na najmanje osam meseci, uz istu novčanu kaznu i 12 kaznenih poena, dok za potpuno pijanstvo, kada vozač u krvi ima više od dva promila alkohola, sledi 14 kaznenih poena i - obavezna kazna zatvora od najmanje 15 dana.
Vozači koji u roku od dve godine sakupe 18 ili više kaznenih poena ostaće bez dozvole na neograničeno vreme.
Veštačenja retka jer su skupa
- Policajcima je najlakše da u izveštaju napišu da je uzročnik nesreće „neprilagođena brzina“ i oni to rade gotovo po pravilu. Zbog toga proizilazi da su naši putevi bezbedni, a nije tako - ističe u razgovoru za Glas javnosti Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja.
Okanović, inače advokat, kaže da su sudovi jedini ti koji u svojim presudama mogu da daju konačnu reč o tome šta je uzrok neke saobraćajne nesreće.
- Oni to čine na osnovu veštačenja, koja su, međutim, skupa, pa ih sudije nalažu samo u najtežim slučajevima - kaže Okanović i dodaje da zbog troškova veštačenja i „sudije umeju odgovornost da svale na vozače“.
Upravo ta mogućnost da okrivljeni pred sudom dokaže da njegov propust nije uzročnik nesreće nego, recimo, kakva manjkavost puta, prema rečima našeg sagovornika, biće potpuno onemogućena od 10. decembra kada će početi da se primenjuje proletos izglasani Zakon o bezbednosti saobraćaja.
- Ako ZOBS opstane u sadašnjoj formi, policijski zapisnik biće neoboriv dokaz na sudu, pa ni pred sudijom neće moći da se dokazuje suprotno, po principu „kadija te tuži, kadija ti sudi“ - ukazuje Okanović.
Prvi čovek Komiteta pozdravio je nedavni istup ministra za infrastrukturu Milutina Mrkonjića koji je jedini do sada sa tog, ministarskog, nivoa razumeo koliko kvalitet puteva doprinosi (ne)bezbednosti saobraćaja.
Paklena Ibarska
- Shvatio je da je put bitan faktor u nesrećama. Ako uspe da ispuni obećanje koje je dao, da će do kraja 2010. godine sanirati svih 260 crnih tačaka, to će biti najveći uspeh za sve - kaže Okanović i ističe da bi se time“‘uštedelo’ minimum 100 života godišnje“.
Okanović, međutim, ističe da je problem što sa ovakvim ZOBS-om sve zavisi od dobre volje pojedinca, jer „jednostavno nemate mogućnosti da prozovete putara“. Kao primer Okanović navodi petlju kod Orlovače na Ibarskoj magistrali.
- Loše je projektovana i nebezbedna. Tu je već bilo nekoliko udesa i za svaki od njih je kao krivac označen vozač - ukazao je Okanović.
Pored toga, kaže on, nebezbednosti doprinosi i signalizacija: često nedostaje ili je na meti kradljivaca, ne obnavlja se, zastarela je...
- U ZOBS-u piše da je vozač dužan da brzinu kretanja prilagodi stanju i osobinama puta. Stanje nije problem, vozači obraćaju pažnju na sneg, led, eventualni prosuto ulje na putu..., ali kada se radi o osobinama proizilazi da vozač mora da bude „vidovit“ - objašnjava Okanović.
Drakonske kazne
Ilustracije radi, naveo nam je lični primer.
- Nedavno umalo nisam izleteo s puta nedaleko od Surčina, jer nigde nije bilo signalizacije da je ispred mene krivina od skoro 90 stepeni. Srećom, vozio sam brzinom manjom od dozvoljenih 80 km/h, pa sam je savladao, ali da nisam, da se nešto dogodilo, ja bih bio označen kao krivac i ne bih mogao da prozovem putare što tu nema znakova upozorenja, a moralo bi da ih bude - objašnjava Okanović.
U Ministarstvu za infrastrukturu smatraju da bi Srbija, ukoliko ulaže 50 miliona evra godišnje u naše puteve, u narednih 20 godina sačuvala živote i zdravlje 5.552 osobe, kao i da bi time uštedela 400 miliona evra. Ministar Mrkonjić je, analizirajući situaciju, izneo i podatak da je u Srbiji, proteklih godina, izdvajano 300 miliona evra godišnje za održavanje puteva, „što je izuzetno malo“.
- Za održavanje naših regionalnih i magistralnih puteva Srbija mora da izdvoji 1,5 milijardi evra godišnje - smatra Mrkonjić.
U Ministarstvu unutrašnjih poslova očekuju da će nedavno usvojeni, drakonski, Zakon o bezbednosti saobraćaja prepoloviti broj stradalih.
Razlozi poslednjeg crnog bilansa su nepažnja, brza ili bahata vožnja, kao i nepoštovanje saobraćajnih propisa. Kada se tome doda alkohol tragični ishodi su neizbežni, smatraju u policiji i dodaju da nesavesne vozače na putevima Srbije jedino mogu da urazume drakonske kazne za saobraćajne prekršaje. Pri tom, te kazne neće kao do sada naplaćivati policajci. Oni će od decembra samo uručivati uplatnice čime će, veruje se, biti onemogućeno podmićivanje.
Svake godine s početkom turističke sezone saobraćajna policija pojačava kontrole na putevima, naročito onim koji vode ka moru i sa mnogo crnih tačaka ne bi li predupredili moguće tragedije.
Leto „zavija u crno“
Tokom prošlogodišnje letnje sezone poginulo je 200 ljudi, dok je 4.000 njih povređeno. U čak 80 odsto slučajeva vozači, prema podacima policije, nisu poštovali ograničenje brzine.
- Utisak je da nam je saobraćajna kultura na vrlo niskom nivou. Sigurno bi značilo kada bi se sa edukacijom krenulo još u dečjem uzrastu, a zatim i da se uvedu mnogo ozbiljniji, strožiji ispiti za vozače - smatra psiholog Žarko Trebješanin, profesor na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu, napominjući da sam nije vozač.
Prema njegovim rečima, pored onih koji nemaju dovoljno znanja i iskustva, postoje i dobri vozači koji, nažalost, znaju da se precene, pa se ne obaziru na propise. Kao posebnu kategoriju Trebješanin je izdvojio mlade vozače koji „izazivaju sudbinu“. Oni, smatra profesor, riskantnom vožnjom na jedan infantilan način pokazuju da imaju smelosti.
Једини разлог је бахатост возача поготово Београђана који просто дивљају Српским путевима не поштујући никакве прописе.То је зато што имамо неспособну полицију која у већинби случајева незна како да поступи јер и многи полицајци не познају саобраћајне прописе и код њих се све своди на радарску контролу где они у договору са починиоцем трпају одређене суме у сопствене џепове.
