Izvor: Večernje novosti, 20.Okt.2016, 21:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bronzani Broz opet među Erama

Posle 25 godina trvenja, gradska vlast u Užicu odlučila da "rehabilituje" čuveni spomenik sa figurom maršala Tita. Od 29. novembra statua na platou između dva muzeja. Želja je da statua postane deo turističke ponude MARŠAL se vraća u Užice. Bar onaj u bronzi. I to posle četvrt veka, simbolično, baš na nekadašnji Dan republike. Bio je grad na Đetinji prestonica titoizma, sve do 28. avgusta 1991. godine. Tada je čuvena statua Josipa Broza uklonjena sa Gradskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << trga i skrajnuta daleko od pogleda javnosti. Ovaj događaj podelio je Ere, i do danas tinja "užički rat": jedni su hteli da vrate maršala na "svoje mesto", a drugi za to nisu hteli ni da čuju. Dogodio se i komični paradoks: usud neprikosnovenog vođe zavisio je od demokratske volje građana - a oni su punih 25 godina bili neodlučni! Zato je gradska vlast našla srednje rešenje - 29. novembra "preseliće" Tita na plato između dve muzejske zgrade. Ako odluka zbog višedecenijske neodlučnosti Užičana nije mogla "pasti" demokratski, moći će odlukom Gradskog veća. Prema rečima gradonačelnika Tihomira Petkovića, o "izmeštanju maršala" neće biti šire diskusije, jer od toga onda neće biti ništa. - Ideja je da, na novom mestu, čuvena statua postane deo atraktivne turističke ponude, uz Spomenički kompleks "Kadinjača" i novu, stalnu muzejsku postavku o Užičkoj republici - najavio je Tihomir Petković, gradonačelnik Užica, objašnjavajući da u ovom postupku nema ničega ideološkog. - Većina građana smatra da Tito nije najznačajnija ličnost u istoriji Užica, da ga ne treba vraćati na trg, jer to mesto treba sačuvati za nekoga ko ga zasluži. Dogodiće se tako da će dekretom, kad to demokratski nije moglo, Tito opet "prošetati" gradom na Đetinji. Delo Frana Kršinića, bronzani "sin naroda" visok 4,75 metara, biće ponovo "na vidjelu" Užičana. Istini za volju, nedemokratsko je bilo i uklanjanje statue s trga, i ružno: u susret ratnom vihoru, u grad na Đetinji stigla je jasna direktiva republičkog Izvršnog veća - Tito mora da "leti" s trga. Funkcioneri tada vladajuće stranke, Užičani "na radu" u Beogradu, pobrinuli su se da nalog bude ozbiljno shvaćen. Gradska vlast je 28. avgusta ispunila očekivanja "odozgo": oko maršalovog vrata obmotana je sajla, sona kiselina sipana je u temelje spomenika da betonska stopa popusti, potegle su mašine. Tito je pao. Preseljen je u mrak iza Narodnog muzeja. Tu je i danas. Uvertira za "ukidanje" bronzanog maršala dogodila se na sednici Narodne skupštine Republike Srbije 24. jula 1991. godine. Tada je usvojen Zakon o teritorijalnoj organizaciji lokalnih samouprava, a ovim propisom Užice je prestalo da bude Titovo. POKVARILA SE DEMOKRATSKA VAGA Pokvarila se užička demokratska vaga na teškim pitanjima. Zagovornici "oživljavanja" maršala imaju svoje argumente: nesumnjivu umetničku vrednost statue, slavnu Užičku republiku u porobljenoj Evropi, razvoj industrije i grada u Titovo vreme, pa zar đeneral Draža nije uhvađen na užičkom pragu, u Dobrunu... Protivnici ne zaostaju: šta je sa spomenicima uništenim tokom komunističke vladavine, s nepodobnim Užičanima i Titovim žrtvama poput Živojina Pavlovića, sa pogubljenim "narodnim neprijateljima" poput gradonačelnika Andrije Mirkovića, slikara Mihaila Milovanovića, sa žrtvama poratnog užičkog dželata Lakana, sa više od 300 uglednih Užičana odvedenih na Vardu, gde su posle rata ubijeni...

Nastavak na Večernje novosti...