Izvor: B92, 16.Apr.2012, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brejvik se pozvao na samoodbranu
Oslo -- Suđenje Andersu Brejviku za ubistvo 77 osoba počelo je u Norveškoj. Brejvik je negirao krivicu, a prvog dana suđenja je plakao gledajući svoj propagandni film.
"Prihvatam to što sam to učinio, ali ne priznajem krivičnu odgovornost. Tvrdim da sam sve uradio u samoodbrani", rekao je on u prepunoj sudnici u Oslu.
Brejvik, koji je prošle godine aktivirao bombu u centru Osla i ubio osam, a zatim usmrtio još 69 ljudi, uglavnom tinejdžera u kampu Radničke partije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na ostrvu Utoja, rekao je i da ne priznaje norveški sud.
Brejvik je na početku "suđenja veka" , kako ga nazivaju mediji, obučen u crno odelo uz osmeh sačekao da mu stražari skinu lisice, a zatim je salutirao desnom rukom sa stisnutom pesnicom. Nakon toga rukovao se sa tužiocima i sudskim službenicima i obratio sudiji.
Suđenje prati i zabrinutosti da bi Brejvik mogao da iskoristi postupak za izlaganje svojih radikalnih stavova, sa čime se slaže i Brejvikov advokat. Odbrana je pripremila spisak od 29 svedoka, od islamista do ekstremnih desničara, a mediji navode da bi oni mogli da omoguće "Brejviku da iznese svoje poglede na svet".
"Ne priznajem norveške sudove. Vi ste svoj mandat dobili od političkih partija koje podržavaju multikulturalnost. Ne priznajem autoritet ovog suda", rekao je Brejvik, koji je dodao i da smatra da je suđenje "političko" jer je sudija dobar prijatelj sa bivšim ministrom pravde.
Suđenje bi trebalo da traje 10 nedelja, a za krivična dela koja mu se stavljaju na teret preti mu zatvorska kazna u trajanju od najviše 21 godine, koja naknadno može biti produžena više puta.
Tužilac je pročitao optužnicu i imena svih ubijenih i povređenih u napadu, navodeći sve detalje vezane za njihove povrede i masakr na Utoji. Čitanje optužnice u kojoj se Brejvik optužije i za terorizam trajalo je skoro dva sata, a kako javljaju izveštači, čovek koga zovu "norveškim monstrumom" sve je slušao sa ledenim izrazom lica, bez ikakvih emocija.
Brejvika nisu pogodile priče o žrtvama masakra i zločinu, ali nije uspeo da zadrži emocije kada je pušten propagandni snimak protiv multikulturalizma koji je sam napravio. Gledajući anti-islamski video snimak koji je objavio na internetu pre ubistava, Brejvik se rasplakao u sudnici.
Brejvik se prvog dana suđenja nekoliko puta i osmehnuo, najupadljivije kada je prikazan njegov lik iz video igre "World of Warcraft".
Pošto je Brejvik priznao da je odgovoran za napade 22. jula, uz objašnjenje da su oni bili neophodni radi zaštite Norveške da je ne bi zauzeli muslimani, ključno je pitanje koje je ostalo neobjašnjeno - njegovo mentalno zdravlje, prenela je agencija AP.
Tridesettrogodišnji Norvežanin je u jednom ispitivanju proglašen mentalno obolelim, uz ocenu da je obavezno njegovo psihijatrijsko lečenje, ali na drugom je utvrđeno da je "mentalno kompetentan" da bude poslat u zatvor.
Agencija AP navodi da je na sudijama Okružnog suda u Oslu da odluče koja od tih dijagnoza je najverodostojnija.
Jorid Nordelman, jedna od preživelih, rekla je za BBC da će sve vreme biti prisutna u sudnici.
"Ovo je istorijski datum za sve Norvežane. Nikada nismo imali ovakvo suđenje i ne znamo kako će teći. Tužioci su mi rekli da će uvodne reči biti užasne, tako da ljudima odmah bude jasno šta je on tamo uradio", rekla je ona.
Suđenje prati više od 800 novinara. Delovi će biti prikazani na televiziji, ali je odlučeno da se ne objave pojedini snimci, kao i da Brejvikovo svedočenje, koje bi trebalo da traje pet dana, bude zatvoreno za javnost.
"On žali samo zbog toga što nije išao još dalje. Brejvik ne poriče činjenice, ali odbacuje krivicu. Teško je to razumeti, ali teško je razumeti i njegove poglede na svet. Ovo govorim samo da pripremim javnost na njegovo svedočenje", rekao je pre suđenja Brejvikov advokat Geir Lipeštad.
On je rekao i da je odbrana dobila "veliku količinu materijala veoma kasno", što bi moglo da ga natera da zatraži odlaganje. Lipeštad je dodao i da optuženi želi da iskoristi jedan dokument na početku suđenja, koji bi mu pomogao da "pojasni šta želi da postigne u ovom slučaju".
"Za čitanje tog dokumenta biće potrebno 30-ak minuta. O detaljima ne mogu da govorim", rekao je Brejvikov advokat.
Brejvik je od hapšenja bio na 31 policijskom saslušanju ukupnog trajanja 223 sata i 47 minuta. Tužilac je rekao da je tokom tih razgovora prikupljeno više od hiljadu strana zvaničnih beležaka.
Dvadesetominutnim izgladanjem odbrane završen je prvi dan suđenja.
Tužioci su prvog dana suđenja naveli da red Vitezovi Templari, kojem Brejvik tvrdi da pripada, ne postoji, a objavljenji su i podaci, skice i fotografije bombe i oružja koje je Brejvik koristio prilikom masakra.
U uvodnim izlaganjima je objašnjeno na koji način i gde je Brejvik kupio automatske puške i pištolje, materijal za uniformu i delove i hemikalije za izradu bombe, koju je sastavio na iznajmljenoj farmi 90-ak kilometara od Osla. On je na toj farmi napisao i manifest, koji je kasnije objavio na internetu.
Takođe, bilo je reči i o njegovim aktivnostima pre pripreme masakra, pre svega o tome kako je zarađivao novac izradom lažnih diploma i uverenje, ali i o tome kako je provodio mnogo vremena za računarom igrajući video igru "World of Warcraft".
Brejvik bi mogao da do kraja života bude u zatvoru
U javnosti se mnogo polemisalo o kazni koja može biti izrečena Brejviku, jer mnogi smatraju da zatvorska kazna u trajanju od 21 godine nije primerena za ovakav zločin. Ipak, postoji mogućnost da kazna bude produžena, što znači da bi Brejvik mogao da do kraja života bude iza rešetaka.
U Norveškoj ne postoji doživotna zatvorska kazna, a kriminalci mogu biti osuđeni na maksimalno 21 godinu zatvora. Iako postoji mogućnost za njeno produženje, slučaj da neko bude zatvoren duže od toga nije zabeležen od donošenja nove regulative 2002. godine. Samo mali procenat osuđenih provede u zatvoru duže od 14 godina, dok većina može da traži uslovnu slobodu već posle sedam godina.
Međutim, postoji mogućnost da Brejvik bude i duže iza rešetaka, ako mu bude određena kazna koju Norvežani nazivaju "forvaring".
U tom slučaju osuđenici nemaju pravo da traže uslovnu slobodu dok ne istekne deset godina kazne, a kada odsluže punu kaznu idu na procenu kod stručnjaka. Ako se ustanovi da je optuženi i dalje opasan po društvo, kazna može biti produžena na dodatnih pet godina, do sledeće procene. To omogućava da najgori zločinci mogu biti doživotno zatvoreni.
Brejvik je izjavio da se nada zatvorskoj kazni, jer bi zatvaranje u psihijatrijsku ustanovu za njega predstavljalo "kaznu goru od smrti". On želi da bude proglašen uračunjljivim, jer smatra da će tako "njegova poruka i manifest napisan na 1.500 strana biti ozbiljnije shvaćeni".
"On u potpunosti razume razliku između te dve opcije", rekao je njegov advokat posle prvog dana suđenja.
"Više fanatizam nego fundamentalizam"
Nakon terorističkog napada u Norveškoj, sve se češće spominje pojam hršćanskog fundamentalizma. No, što kažu teolozi? Postoji li razlika između fundamentalizma i fanatika i kojoj grupi pripada Brejvik?
Gotovo svakog dana pristižu nove informacije o pojedinostima napada u Norveškoj kao i o motivima njegovog počinitelja. Trenutno u središtu diskusija i istraživanja policije i drugih stručnjaka stoji pripadnost Andersa Behringa Brejvika desnoj radikalnoj sceni, njegova izražena mržnja prema muslimanima, kao i eventualna patologija strukture njegove ličnosti. Iako on sam za sebe kaže da je hršćanin, a policija tvrdi da pripada desno-radikalnom hršćanskom fundamentalizmu, neki teolozi zauzimaju drugačije stanovište.
„Brejvik u svom takozvanom manifestu ne nudi nikakvu viziju neke nove, religiozne, hršćanske države. On se čak ni ne poziva na Bibliju, što bi je zapravo jedna od osnovnih karakteristika hršćanskih fundamentalista", objašnjava teolog Rejnhard Hempelman iz Berlina.
On dodaje da do sada osim toga nije ni dokazano postojanje veze između norveškog atentatora i hršćansko-fundamentalističkih grupacija u Evropi.
Prema nekim istraživanjima, ove grupacije su poslednjih godina dobile veliki broj novih članova. No, i među njima postoje razlike.
Iako se, kada se govori o hršćanskom fundamentalizmu, najčešće misli na razne grupe nikle iz evangeličke crkve, sličnih strujanja ima i u katolicizmu kao i oko pravoslavne crkve. Ono što im je zajedničko, kako kažu teolozi, je doslovno tumačenje Biblije.
Njihovo pojmanje vere ide u korak s apsolutno negativnim stavom prema drugačijim društvenim grupama i religijama. Primera radi, na udaru su često muslimani i homoseksualci. Njihovi pripadnici odbijaju moderno, pluralističko pojmanje društva, jer u njemu vide opasnost. Istovremeno, tvrde teolozi, sebe drže za najveće i jedine prave vernike i kao jednu vrstu elite. To je i jedan od razloga zašto ove grupe privlače, kako se čini, sve veći broj ljudi. No, to nisu jedini razlozi.
Ono na što teolozi upozoravaju je i potreba za uočavanjem razlika između hrišćanskog fanatizma i fundamentalizma. To naime nije jedno te isto a razlike postoje pre svega u spremnosti primene nasilja. „Fanatičnih hrišćana i grupa u kojima su delovali je zapravo uvek tokom prošlosti bilo, ima ih i danas ali su one zapravo jedna marginalna pojava. Evangelički propovednik, Teri Džons sa Floride, jedan je od njih. On je, na primer, pozvao na masovno paljenje Kurana, što mu je na kraju i uspelo. No, ovakve su pojave retkost, iako ih ima", naglašava teolog Rajhard Hempelman.
Za razliku od hrišćanskih fanatika, hrišćanski fundamentalisti po pravilu nisu spremni i ne pozivaju na primenu nasilja protiv drugih. U tom smislu, izjava norveškog atentatora da je pripadnik fundamentalističkih hrišćanskih krugova baš i ne može stajati. „To što je on učinio govori više o fanatizmu nego o fundamentalizmu. Od fanatizma do spremnosti ovakvog jednog čina zapravo i nije daleko. Stoga prema mom mišljenju, njegovih 1.500 stranica takozvanog manifesta na kojima poziva na ubijanje pre svega muslimana, mislim da ne bi trebalo toliko iznositi u javnost. Bojim se da bi mnogi koji ionako zastupaju fanatična stanovišta, izgubili ono malo zadrške koliko je imaju i mogli bi da pokušaju slično", kaže nemački teolog Hermut Lohr.
.jpg)
