Izvor: Southeast European Times, 20.Jul.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba protiv gladi glađu
U vremenu ekonomskih izazova, Crnogorci se odlučuju na štrajkove glađu da bi uticali na promene.
20/07/2011
Mirjana Bošković za Southeast European Times iz Podgorice – 20.7.2011.
Štrajkovi glađu su u porastu, kao sredstvo koje Crnogorci koriste za efikasno vršenje pritiska na poslodavce i vladu da bi dobili lične dohotke, neisplaćene doprinose, beneficije i ostvarili staž.
„Ispostavilo se da je štrajkovanje glađu jedini način da >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << ostvarimo svoja prava. To ne postoji u zakonu o radu, nije obuhvaćeno, ali je jedini način da se reši nešto“, izjavio je za SETimes Vukadin Čupić, zaposleni u Savezu sindikata Crne Gore (SSCG).
Od početka ove godine nekoliko stotina ljudi širom Crne Gore štrajkovalo je glađu, što je izazvalo debatu o toj vrsti protesta i ulozi vlade.
Bivši i sadašnji radnici kompanije za proizvodnju duvana Duvankomerc su, na primer, prekinuli šestodnevni štrajk glađu nakon što im je isplaćen deo zaostalih plata. Oni su dobili odgovarajuće garancije vlade da će im ostatak biti isplaćen nakon završetka prodaje imovine preduzeća.
Isti put izabrali su mnogi u kompaniji Željezara, bivšoj građevinskoj kompaniji Prvoborac u Herceg Novom i gradskoj pekari Nikpek u Nikšiću.
U Bijelom Polju invalidi su stupili u štrajk glađu boreći se za svoja prava.
Čak i neki zaposleni u Savezu sindikata Crne Gore odlučili su se na štrajk glađu da bi prisilili rukovodstvo da isplati zaostale plate.
Radnici koji štrajkuju glađu kažu da nemaju drugog izbora za ostvarivanje svojih zahteva, jer svaki drugi oblik protesta donosi spore rezultate, ako ih uopšte i bude.
„Poslodavci i vlada vole da se dopisuju i pregovaraju, ali ne da rešavaju bilo šta“, rekao je Čupić.
Lideri sindikata, međutim, zauzimaju drugačiji stav. Oni tvrde da ljudi ne bi trabalo da žrtvuju svoje zdravlje da bi postigli nešto što radnicima pripada po zakonu.
„Ja sam uvek za sve načine borbe, ali ne za [potencijalno] žrtvovanje nečijeg života. Svestan sam da ljudi gube strpljenje i da rešenje određenih problema traje godinama, ali ipak, ne podržavam najekstremnije metode, koje mogu da ugroze ljude“, izjavio je generalni sekretar Saveza sindikata Crne Gore Zoran Masoničić za podgorički dnevnik Vijesti.
Pored toga, sindikalni lideri kažu da bivši i sadašnji radnici imaju na raspolaganju zakone i legalne institucije za zaštitu svojih prava, pre nego što se odluče za bilo kakvu vrstu protesta.
„Oni svakako imaju inspekciju rada i Agenciju za mirno rešavanje radnih sporova“, izjavio je za SETimes portparol Ministarstva rada i socijalnog staranja.
Ilustracija toga je primer zaposlenih u fabrici Prvoborac, koji su okončali štrajk glađu nakon što je intervenisala inspekcija rada.
Radnici pozdravljaju te vesti, ali tvrde da u velikom broju slučajeva moraju da skrenu pažnju na probleme koji utiču na sam njihov opstanak i zato koriste štrajk glađu. Oni kažu da je snaga sindikata oslabila i da teško da postoje drugi načini za suprotstavljanje poslodavcima.
Neki gledaju vladu kao poslednje pribežište za rešavanje takvih pitanja, mada zvaničnici upozoravaju da ono što se povremeno traži od njih može da poremeti nadležnost pravosudnih institucija, a posebno u slučajevima stečaja.
„Oni ne pokazuju razumevanje prema radnicima ili građanima, s obzirom da je država obavezna da se brine za njih”, kaže Čupić, misleći na zvaničnike vlade.
„Primorani smo da ugrožavamo svoje živote i zdravlje”, zaključio je on.
Nastavak na Southeast European Times...
