Izvor: Blic, 11.Mar.2012, 03:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba protiv boraca protiv korupcije
Partije u Srbiji teško da se mogu dogovoriti ma oko čega - ako ni zbog čega drugog, a ono iz inata - ali izgleda da su u nekim stvarima gotovo apsolutno jedinstvene - Srbiji ne treba zaštitnik građana. Drugačije je teško objasniti apatičnost, nezainteresovanost, nedovoljno inicijative kako bi se izborilo za produženi mandat, odnosno (re)izbor zastupnika građana.
Moglo bi se i tu naći neke logike - oni koji su na vlasti svakako ne žele kontrolu, a oni koji nisu, nadaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se da će uskoro biti u toj poziciji, te će i njima tada takav nezavisni organ trebati koliko i ribi bicikl. Moglo bi se, takođe, reći da ima i doslednosti - više puta je dokazano da su - osim u predizbornoj kampanji kada se vodi bitka za svaki glas - građani i institucija kojoj je u opisu posla da štiti građane poslednja briga onima u politici.
Na stranu to (premda ni to nije nevažno) što je aktuelni ombudsman Saša Janković više puta dokazao da je čovek koji svoj poziv shvata ozbiljno, što je institutu zaštitnika udahnuo život, izbegao da bude jedna od fantomskih instanci koja neće raditi svoj posao da se nekome ne bi zamerio i, konačno, doneo ugled i Srbiji, budući da se rad ove institucije u poslednje vreme navodi kao uzor u međunarodnim okvirima.
Doduše, i ovaj slučaj može poslužiti nečemu - to je još jedan dokaz da je u Srbiji na delu borba protiv boraca protiv korupcije. Još jednom se potvrdilo pravilo - ako je u Srbiji nešto ili neko dobar - valja ga smeniti. Kome još treba pravi čovek na pravom mestu. Pogotovo ako je to mesto nekako nezgodno po vlast.
