Izvor: Politika, 09.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bor može do profita
Ležišta bakra u RTB Bor pripadaju grupi siromašnijih u odnosu na ležišta bakra u svetu. U svetskim ležištima bakra prosečan sadržaj metala u rudi je oko 0,7 odsto, dok je prosečan sadržaj bakra u rudi u ležištima RTB Bor oko 0,4 procenta.
Šta to praktično znači za investitore?
Eksploatacijom rude bakra u ležištima RTB-a ostvarivao bi se znatno manji profit nego eksploatacijom bakarne rude na nekim drugim odabranim lokacijama u svetu, sa većim procentom metala >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u ležištu. A to je u stvari i glavni razlog zašto velike svetske rudarske kompanije ne žele da kupe i ulažu u RTB Bor.
To, međutim, nikako ne znači da će eksploatacija borskih i majdanpečkih ležišta biti bez profita i da će kompanija poslovati sa gubitkom. Naprotiv. Uz cenu katodnog bakra od oko 4.000 američkih dolara po toni (što dugoročno gledano može da bude cena bakra) ostvarivao bi se profit od najviše 10 odsto.
Rudarstvo je specifična grana privrede sa visokim procentom rizika u ostvarivanju pozitivnih poslovnih rezultata. Pored toga, u Srbiji i drugi poslovni rizici mogu da utiču na potencijalne kupce, samim tim i na atraktivnost RTB Bor.
Da bi rudarska kompanija poslovala uspešno, prihodi moraju da pokriju troškove investiranja i proizvodnje sa uračunatim procentom povećanja tih troškova zbog postojanja navedenih rizika u poslovanju.
Stope uvećanja troškova poslovanja, koje se sada zaračunavaju Srbiji, odnose se na grupu zemalja sa visokim stepenom rizika. Ako se uzme u obzir i sadržaj bakra u ležištima RTB-a, kao i moguće oscilacije cene bakra na svetskom tržištu, onda je opreznost investitora sasvim razumljiva.
To znači da stopa profita mora da bude znatno viša od bankarskih kamata ili od ulaganja u neke druge grane privrede, gde je rizik u poslovanju manji.
Zato u rudarstvu, u zemljama gde postoji visok rizik u poslovanju, stopa povraćaja uloženog kapitala mora da bude iznad 20 procenata.
Danas u svetu postoje investicioni rudarski projekti sa stopom povraćaja iznad 30 odsto (na primer, za ležišta bakra sa preko jedan odsto metala u rudi).
Ako je tako, a tako je, šta je pravo rešenje za RTB Bor?
Država Srbija može da reši problem RTB-a na pravi način. Ona bi time doprinela pozitivnom rešavanju egzistencijalnih problema velikog broja građana koji živi na prostorima istočne Srbije, a posredno bi bile pokrenute privredne aktivnosti u još nekim gradovima, proizvodnjom repromaterijala i pružanjem raznih usluga RTB-u.
Poznato je, naime, da je RTB Bor veliki dužnik i da problem tih dugova treba rešiti da bi kompanija mogla da posluje uspešno i u skladu s pozitivnim zakonskim propisima. Kako to rešiti?
U strukturi ukupnih dugova RTB Bor, oko 75 odsto se odnosi na dugove državi Srbiji. Država treba svoja potraživanja od RTB-a da konvertuje u vlasnički deo i tako i faktički, a ne, kao do sada, samo formalno, postane većinski vlasnik RTB-a, s mogućnošću prodaje dela svoje imovine nekom strateškom partneru.
Time bi država Srbija, kao što to radi veliki broj zemalja, zadržala mogućnost da utiče na strateške odluke u poslovanju ove kompanije od nacionalnog značaja.
Za pokretanje proizvodnje potrebna je dodela kredita iz fondova za razvoj ili banaka, uz potrebne garancije od oko 80 miliona dolara, sa otplatom na deset godina i grejs-periodom od dve godine – i to je sve.
A to je manje od ulaganja u rekonstrukciju jednog beogradskog mosta.
Novac je potreban za kupovinu nove opreme i revitalizaciju postojeće, kao i za investicionu raskrivku u Rudniku bakra Majdanpek.
Šta bi to značilo? Proizvodnja u RTB-u bi, sa sadašnjih 15.000 tona bakra godišnje porasla na 30.000 u sledećoj godini, a kasnije i na 60.000 tona. S cenom bakra od 4.000 dolara po toni katode RTB Bor će poslovati sa profitom iznad 10 odsto.
Ako cena bakra bude veća, a prognoze u svetu su da će u narednih deset godina tako biti (između 5.000 i 6.000 dolara po toni katodnog bakra), profit kompanije bi se uvećavao. Godišnji prihod RTB bi mogao biti od 150 miliona dolara u prvim godinama, pa do 500 miliona za nekoliko godina (posle četiri godine od momenta ulaganja u opremu i početka raskrivanja Rudnika bakra Majdanpek).
Država Srbija bi imala stabilne prihode od poreza, doprinosa i drugih dažbina od RTB-a, a privreda republike biu Boru imala jedan veoma stabilan oslonac. Izbeglo bi se nepotrebno povećanje nezaposlenosti u regionu, a zaposlili bi se i novi radnici.
Pored dobre privatizacije, koja je jedno od najboljih rešenja, ako se uspešno završi, ovaj drugi način vlasničke transformacije RTB Bor u državnu svojinu bio bi jedino pravo rešenje za izlazak ovog kolektiva iz sadašnje situacije.
Ako RTB Bor ne krene ovim putem, u slučaju neuspešne privatizacije može doći do nesagledivih posledica u privrednim aktivnostima na ovim prostorima. Praktično, to bi značilo da RTB Bor može da ode u stečaj sa svim posledicama jednog takvog procesa.
I ako bi se desilo da jedna rudarska kompanija ode u stečaj, kada je cena bakra na tržištu preko 7.000 dolara po toni katodnog bakra, to bi svakako bilo za Ginisovu knjigu rekorda: kako je moguće upropastiti jednu ovakvu kompaniju.
Doktor nauka, dipl. inž. rudarstva, Bor
Stojan Mitrović
[objavljeno: 10/04/2008]
