Izvor: Politika, 26.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bombaški proces
Kako se bolesni ljudi iskorišćavaju primenom sumnjivih metoda lečenja
Zbog nedostatka organa za transplantaciju, a ohrabrujućih rezultata koji nam svakodnevno stižu, naučnici i lekari vide u matičnoj ćeliji nadu za lečenje nekih ljudskih bolesti. Na to ih navodi jedna od fascinantnih osobina ove ćelije, a to je njen potencijal da kasnije bude nervna ćelija, ćelija jetre, pankreasa, vezivnog, krvnog tkiva... teoretski, a sve više i praktično, bilo koja ćelija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ljudskog organizma. Zato je matična ćelija idealno sredstvo za zamenu odumrlih ćelija, odnosno ćelija koje su izgubile svoju specifičnu funkciju.
Kako je broj ljudskih bolesti ogroman (samo naslednih je negde oko 1800) mnogi bolesnici sa različitim istorijama bolesti nadaju se da je upravo njihova bolest ona koju matična ćelija pobeđuje. Problem nije u tome što pacijenti u tim ćelijama vide ultima ratio (poslednje sredstvo) terapiju, problem je u tome što postoje tzv. stručnjaci koji matičnu ćeliju zaista nude kao univerzalno i optimalno terapijsko rešenje.
Primer jedan: pre dve nedelje u Kembridžu slušam izlaganje jednog lekara iz Kalifornije, stalno se pitajući ko ga je tamo pozvao. Dotični gospodin nastupa u Kraljičinom koledžu (Queen’s College) osnovanom 1448. u košulji kratkih rukava i s cvetnim dezenom, sandalama i čarapama, ponosno pričajući kako matičnim ćelijama tretira, i to vrlo uspešno, najmanje 20-tak bolesti, ne libeći se da navede sledeći primer:
"Gospodine, imate nešto na nosu, ne brinite, matične ćelije će i to srediti".
O drugom primeru samo kratko, jer ne zaslužuje više: u Indiji postoji klinika koja matične ćelije primenjuje i kod pacijenata sa duševnim bolestima.
Ovakvi primeri su na sreću retki, ali nažalost vrlo štetni, jer se ovde radi o iskorišćavanju bolesnih ljudi i primeni sumnjivih metoda. Takvi se ne stide da kažu:
"Ako nam terapija nije dozvoljena u Americi, onda se mi samo spustimo dole do Meksika..."
Ne znajući šta terapija donosi, a znajući da tretman pacijenta može koštati i do 100.000 dolara, jasno je zašto ima ovakvih beskrupuloznih primera.
Na sreću, mnogo je više primera gde iza ponuđene terapije matičnom ćelijom stoji dugogodišnji naučni i medicinski rad koji su joj omogućili izlazak iz laboratorije i efikasnu primenu na pacijentu. Već niz godina upražnjavaju se terapije matičnim ćelijama koje su prošle sve rigorozne naučne, laboratorijske, prekliničke, kliničke i zakonske standarde i instance. Matične ćelije izolovane iz koštane srži već decenijama se koriste kod lečenja krvnih bolesti dok se matične ćelije izolovane iz embriona, fetusa, pupčane vrpce, periferne krvi ili organa nalaze u različitim fazama ispitivanja tj. primene.
Bez obzira na vrstu, matične ćelije ili bolest, za svaku vrstu terapije i onoga ko je sprovodi treba da važi isto pravilo: bolesniku predočiti eventualne neželjene posledice, a terapiju primeniti samo prema aktuelnom i priznatom statusu znanja.
Nažalost, smrtnih slučajeva posle pogrešne terapije tj. medikamentacije ima sve više, tako da se od 1998. godine do danas broj takvih slučajeva u Americi utrostručio. U Evropi je stanje slično, u nerazvijenim zemljama verovatno još gore. Zbog popularnosti i profita, sve više medicinskih ustanova nude terapiju matičnim ćelijama. Neke od tih ustanova rade bez prethodnih dugoročnih naučnih studija i bez obzira na to kakve su posledice po pacijenta. Pri tome, ne leče bolesti već doprinose negativnoj statistici i nude argumente onima koji paušalno citiraju Voltera: "Lekari daju lekove o kojima malo znaju u ljudsko telo koje još manje poznaju da bi lečili bolesti o kojima ništa ne znaju."
Kako naši ljudi često odlaze u inostranstvo (Velika Britanija, Nemačka, Ukrajina, Rusija, Kina, Bugarska...) na terapiju matičnim ćelijama, direktno i indirektno informisanje pacijenata ili članova porodice o verodostojnosti, ozbiljnosti i naučno-medicinskom statusu institucije koja nudi takvu medicinsku uslugu najbitniji je uslov za sve kasnije korake. Državni zakonski sistem, zdravstveni sistem, uključujući osiguranje, stručna savetovališta i društva pacijenata dodatno smanjuju zloupotrebe, nedoumice i zabune.
A kada se zloupotreba desi, tu najgore prolaze pacijenti koji iz očaja plaćaju velike sume za nešto što nema terapijskog dejstva.
Naprotiv, to nešto je kao tempirana bomba.
Miodrag Stojković
[objavljeno: 26.09.2007.]
