Izvor: RTS, 04.Jun.2011, 10:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bolje selo Boljevac

Sela u Srbiji mladi ljudi već decenijama napuštaju. Tamo gde ih još ima, kao u Boljevcu kod Kruševca, šanse za oporavak sela su veće. Učitelj Aleksandar Milošević pokrenuo je projekat njegove revitalizacije.

Migracija ljudi iz sela u gradove u Srbiji traje decenijama. Prognoze su sumorne i, ukoliko se nešto ne promeni, kažu demografi, za petnaest godina nestaće više od hiljadu sela.

Nadu u bolje sutra četrdesetak domaćinstava u Boljevcu vidi u projektu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << za revitalizaciju sela koji, uz ekspertsku pomoć, nastoji da realizuje učitelj Aleksandar Milošević.

Kao što je i obećao, kada je poslednji put na poziv učitelja obišao selo, koordinator projekta prof. Stiv Kuori sa Univerziteta iz Njuksala, u Boljevac je doveo dvadesetak domaćih i stranih eksperata. Na tribini u seoskoj školi, sa meštanima su razgovarali o šansama za preporod ovog kraja, pre svega razvojem  poljoprivrede  i turizma, za šta su mnogi pokazali interesovanje.

Jedna od najstarijih Boljevčanki, Dragica Valjarević kaže da nije važno kakva je kuća, važno je da lepo živi: "Nema veze čakmara, kuća. Imam odeljenje, imam sve. Lepo mi je u dvorištu. Imam voćke stari pedeset godina koje još berem: trešnje, šljive, kruške, sve neprskano."

Cilj projekta upravo i jeste da se autentičnost sačuva, uz neznatno doterivanje i ponudi sve većem broju  gostiju koji žele da pobegnu iz urbanih sredina.

Dr Ljiljana Nagojević, dečji hirurg, preselila se iz Novog Sada i došla da živi na selu: "Ono što ovde imaju, ljudi u gradu ne mogu sebi ni da plate. Nije idilično, ali životni stil je nešto što ovde može da se postigne sa malo tehnološkog dodatka. Ovde su pre pedeset-šezdeset godina domaćice znale da očuvaju svu zimnicu i bez salicila i konzervansa. I nisu morale da je boje mnogih bolesti. Treba se samo setiti šta se tada radilo."

Direktor "Futurizma" iz Novog Sada dr Miloš Ćuruvija smatra da upravo ovakve predele turisti traže - odmor od grada, buke, betona: "To nije turizam koji donosi profit veoma brzo, on mora da se neguje i da svoju slavu doživi tek posle nekoliko godina, ali u tom periodu svako domaćinstvo može da ostvari prihod  plasirajući svoje poljoprivredne proizvode kao turističku ponudu. Nama je važno da ovo ostane ruralna sredina koja može zdravo da živi, da dočeka turistu, da se prema njemu ophodi kao dobar domaćin prema rado viđenom gostu, i da od toga ostvari prihod od koga može lepo da živi, a potom i ulaže u svoju sredinu i unapređuje je."

Od 140 meštana Boljevca, trećinu čine mladi. Iako veruju u bolje sutra, muči ih činjenica da osim škole u selu ničeg drugog nema. "Ovde je narod vredan", kaže Violeta Pavlović, "i svi rade. Svega ima - samo to nema gde da se isporuči. Treba neko to da pokrene i ta nam je pomoć najpotrebnija."

Najstariji meštanin Boljevca, Stadomir Đorđević, smatra da je najveći problem to što nema puta, pa ni prodavnice: "Dok se put ne napravi i ne otvori prodavnica - nema ništa." Sa tim su se složili i gosti Boljevca, nakon obilaska sela i razgovora sa meštanima.

"Uspeh projekta potpuno zavisi od spremnosti ovih ljudi da realizuju svoje ideje i snove", Ričard Simons (Univerzitet u Stirlingu, Velika Britanija). "Najvažnije  je ipak  da izgradimo put jer je bez njega sve mnogo teže. Kada bude izgrađen, uz učiteljevu pomoć krenućemo sa poslovima koji će doprineti da se kvalitet života ovde unapredi."

Učitelj Aleksandar Milošević, inicijator ideje obnove sela, nada se da će sledeće godine, kada budu ponovo došli u posetu, gosti Boljevac videti u drugačijem izdanju: "srećne ljude, još oženjenih i udatih, i mnogo više dece i dečjeg smeha u selu".

Ukoliko se pilot projekat obnove Boljevca sredstvima Evropske unije sa uspehom realizuje, biće primenjen i u drugim seoskim sredinama. Prvi konkretni koraci biće načinjeni ove godine, a do 2014. biće merljivi kompletni rezultati.
Pogledaj vesti o: Kruševac

Nastavak na RTS...