Izvor: Blic, 27.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bog zna šta ćemo posle
Bog zna šta ćemo posle
Novo naselje u Jaši Tomiću teško da će se ubuduće tako zvati. Do juče nove kuće plivaju u prljavoj vodi Tamiša i kroz sobe u kojima su živeli ljudi sad protiče reka. Na drugoj strani sela one starije kuće nisu izdržale. Iz vode vire urušeni zidovi i krovne konstrukcije, a kroz otvorene prozore nazire se skvašeno pokućstvo. U mnogim štalama podavljena stoka, jer odavde su ljudi bežali bukvalno spasavajući živu glavu.
U Jaši >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Tomiću je više od 600 kuća pod vodom, a oko 200 je srušeno. Ne postoji više ekonomija 'Ratar' - od 2.000 tovljenika, spaseno je 150. Od 120 vagona semenske pšenice za robne rezerve, iz semenskog centra teško da će moći nešto da se iskoristi. Tek renoviran motel 'Lovac' do pola u vodi. Na fudbalskom igralištu vire samo prečke.
Anti Kukurovu, koji je evakuisan prošle srede u susedni Sečanj, bolje je da ne dolazi da vidi šta mu je bilo s kućom. Zatekli smo ga kako nervozno i izgubljeno šeta ispred sečanjskog hotela u nameri da se nekako prebaci do Jaše i obiđe domaćinstvo.
- Ostao sam u kući do zadnjeg momenta. Po mene su došli čamcem i bukvalno me izvukli iz poplavljene sobe. Ostala mi je mehanizacija, traktor, dve prikolice, dva puna zamrzivača. Poplavljena mi je i zetova kuća!
Dalje starcu nije bilo do priče i počeo je da plače. Sve što je godinama sticao voda je i bukvalno odnela. Kao i Srboljubu Gomancu koji u restoranu hotela sa suprugom čeka da im posluže ručak.
- Žao mi je živine što se podavila!
Starica Milena Jovanović (87) ni sama ne zna šta ju je snašlo. Došla je iz Srema da poseti ćerku Anu, a onda se dogodila tragedija. U hotelu je njih pedesetak. Nekoliko stotina je evakuisano u susedna sela Sutjeska i Krajišnik.
A oni koji su ostali, mahom iz centralnog dela sela koji je poplava poštedela, čekaju okupljeni ispred katoličke crkve na dolazak premijera Koštunice i njegovih ministara. Ne bih mu bio u koži. Oni kojima je voda odnela domaćinstva ljuti su na državu, ljuti su na susednu Rumuniju, ljuti su na zlu sudbinu...
Jedna od njih, Angelina Lazić, ostala je i bez kuće i bez ičega u njoj.
- Sad ću sve iz početka!
Njena komšinica već razmišlja o sumornoj budućnosti.
- Bog zna šta ćemo posle.
U grupi upoznajemo i Darka Ivkovića, jednog od junaka koji je sa još četiri mladića danonoćno bio stub odbrane sela. Darko, Saša Sikimić, Zoran Milićević, Srđan Miletić i Radivoj Bojan su prve dve noći izvlačili ljude, a onda stoku.
- Spavali smo po dva-tri sata, ko kako stigne. Imali smo ljude koji nisu hteli da napuste kuće i imanje. Ostajali su dok im voda nije do grla došla. Morali smo čamcima da ih izvlačimo - priča Darko i vodi nas do nasipa na kraju sela gde je bila poslednja linija odbrane. Sedam kilometara uzvodno na rumunskoj strani nasip nije izdržao i voda je došla mučki, s leđa. Mašine zaglavljene u mulju i ogromni nanosi zemlje svedoče o dramatičnim noćima koje su preživeli meštani ovog banatskog sela. Voda se polako povlači, ali proći će još vremena dok se podivljali Tamiš ne vrati u korito.
- Tek tada ćemo biti spaseni! - konstatuje Darko.
Ulica Jugoslovenske narodne armije broj jedan. Kuća okružena vodom, a na terasi sedi Miodrag Stojin i osluškuje huk reke koja pravi slapove preko srušene stare kuće njegovih roditelja. Nije hteo da napušta kuću.
- Hteli su da me hapse i odvedu, ali nisu mogli da uđu od vode.
Nevični ni sada ne bi mogli kod Miodraga. Most od naslaganih vreća sa peskom vodi do ćoška, gde su postavljene tri stolice sa kojih se penjete do prozora. A onda kroz prozor unutra. Njegov brat od ujaka Dobrivoje Suvočarev, dok se provlači kroz usko okno, muku okreće na šalu.
- Neka nam neko pošalje gnjurce. U podrumu nam je ostala rakija, a bez nje nam je još teže.
Dobrivojev otac Živa gorko se osmehuje na sinovljev komentar dok posmatra svoju kuću preko puta u kojoj voda preliva prozore. Tu negde u podrumu, zajedno sa potopljenim zamrzivačima i preostalom zimnicom, zaista čeka ta rakija, 28 godina stara. Ranko Pivljanin Koštunica: Ako padne Međa pašće Banat
Ako padne Međa pašće i celi Banat, nećemo to dozvoliti, sve ćemo obnoviti i izgraditi rekao je juče popodne premijer Vojislav Koštunica okupljneim žiteljima banatskog sela Međa.
Premijer je juče sa saradnicma obišao poplavljeno područje a posle sastanka sa predstavnicima kriznog štaba je rekao da će Vlada Srbije učiniti sve da se život u srednjem Banatu normalizuje i da sve posledice budu otklonjene.
- Znamo šta znači stvarati i posledice se moraju otkloniti. Moraju se zbrinuti i ljudi i stoka. Vlada Srbija će učiniti sve da se posledice već od sutra osećaju sve manje i manje. Znamo kojim mukama ste stvarali sve u trudu i znoju, a sve je za nekoliko dana odnela vodena stihija - rekao je premijer okupljenim stanovnicima u selu Jaša Tomić.
Sa Koštunicom su bili i predsednik vladinog Kriznog štaba za pomoć poplavljenom području Velimir Ilić, ministri unutrašnjih poslova Dragan Jočić, poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Ivana Dulić-Marković, energetike Radomir Naumov, privrede Predrag Bubalo i turizma Bojan Dimitrijević.
Meštani ovog sela krive Rumuniju i objašnjavaju da se zbog njihove nepažnje isto dogodilo i ‘66. godine.
- Kad je voda naišla, mi smo svi bili na dolmi. To je bila strahota. Voda se bukvalno valjala. A mi smo se trudili da odbranimo selo. Nas preko hiljadu. Nismo paničili, jer nismo znali da je tako velika voda. Stojite, a kuće se ruše kao kule od karata - priča Ferek Eči, jedan od stanovnika Jaše Tomića koji je ostao u selu.
Predsednik kriznog štaba Velimir Ilić obećao je da će se sve porušene kuće obnoviti i naglasio da je Vlada Srbije obezbedila novac za hranu, vodu i medicinsku opremu. On je dodao da je Vlada obezbedila i način da se sva utovljena stoka proda i odmah naplati u mesnoj zajednici.
Nakon šest dana poplave u srednjobanatskim opštinama Sečanj i Žitište ne jenjavaju. Situaciju dodatno komplikuje kiša, koja pada i na teritoriji Rumunije. Više od 2.500 ljudi je evakuisano iz najugroženijeg sela Jaša Tomić, gde je vodena stihija porušila preko 250 kuća, a procenjuje se da će se broj urušavanja udvostručiti kada se voda bude povukla.
Više od 3.000 grla stoke je uginulo i predstavlja opasnost za širenje zaraza. Samo na farmi u Jaši Tomiću uginulo je oko 2.000 svinja koje plutaju po vodi i približavaju se naselju. Nedaće uvećava i činjenica da je na jednoj farmi na rumunskoj strani uginulo oko 5.000 svinja koje voda nosi ka teritoriji opštine Sečanj.
- Da bi se situacija stabilizovala, neophodna je urgentna finansijska podrška i pomoć u energentima, kao i to da se zvanično proglasi stanje elementarne nepogode. Neophodna nam je pomoć u hrani, odeći i obući, lekovima za stoku, kao i semenski materijal - rekao je juče predsednik opštine Sečanj Predrag Milošević. J. S. P. i V. M. Pomoć stiže, ali nedovoljno
Institut za kukuruz 'Zemun Polje' je odlučio da pokloni najugroženijim opštinama 22 tone semena hibridnog kukuruza, što će biti dovoljno da se ponovo zaseje između 1.300 i 1.500 hektara.
Pored toga, opštinama Žitište i Sečanj biće poslato i 10 tona semena krompira.
Javno preduzeće 'Železnice Srbije' uputiće pet tona humanitarne pomoći žiteljima Jaše Tomića i drugih poplavljenih mesta u tom regionu.
Stanovništvu poplavljenog područja srednjeg Banata juče su dopremljene prve pošiljke humanitarne pomoći, u okviru akcije koju su pokrenuli Narodna kancelarija predsednika Srbije i Radio-televizija B92.
U saopštenju 'Telekoma Srbije' navodi se da slanjem SMS-a na broj 1053 svi korisnici mogu da upute pomoć od 30 dinara plus PDV, kao i preko fiksne telefonije, pozivanjem broja 0900/100-100. Cena poziva je takođe 30 dinara plus PDV.
Industrija mesa 'Karneks' iz Vrbasa poslala je humanitarnu pomoć, kao i 'Galenika', pirotski 'Tigar' i drugi.
Stalna konferencija gradova i opština u Srbiji uputila je apel svim opštinama u republici da pomognu područjima u Vojvodini zahvaćenim poplavama.
Opština Plandište otvorila je žiro-račun za uplatu pomoći, broj računa je 840-1472740-64.
