Izvor: Blic, 28.Okt.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blic Puls: Toše Proeski Anđeo
Poginuo je Toše Proeski – rečenica je koja se u Srbiji i širom stare Jugoslavije prenosila šapatom i SMS porukama u rano jutro tog utorka, 16. oktobra 2007.
Kao da niko nije mogao glasno da je izgovori, plašeći se istine koju je nosila u sebi. Ljudi nisu verovali jedni drugima, pa čak ni radio i TV vestima. U neverici su na internetu tražili demanti, a ne potvrdu te vesti. Nažalost, našli su samo potvrdu. Neke građane koji su tog dana duže spavali, probudili su >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << plač i pesma devojčica i devojaka iz dvorišta srednjih škola.
Vest je bila tačna.
U utorak, rano ujutro, u 6.25, na autoputu Zagreb–Lipovac, u Hrvatskoj, na ulazu u Novu Gradišku, „folksvagen tuareg" u kojem su bili Toše Proeski, njegova menadžerka Ljiljana Petrović i vozač Georgij Georgijevski, podleteo je pod kamion, zaokrenuo se na putu i zabio u zaštitnu ogradu. Toše Proeski bio je na mestu suvozača i spavao snom anđela. Ostao je na mestu mrtav.
Vozač Georgij Georgijevski zadobio je potres mozga, a Tošetova menadžerka Ljiljana Petrović, koja je bila na zadnjem sedištu, lakše je povređena. Uzroci nesreće su „umor vozača, nepoštovanje saobraćajnih propisa i neprilagođena brzina". Tako je glasila vest koju su tog utorka preneli svi domaći i svetski mediji.
Nije bilo mesta sumnji. Toše Proeski, biće satkano od pesme, ljubavi, humanosti, poštenja i lepote, sa samo 26 godina, tragično je napustio ovaj naš svet...
Bio je momak anđeoskog glasa i anđeoskog srca. I otišao je kao anđeo, na neko drugo mesto, da tamo peva sve one divne pesme koje su zauvek ostale ovde. U ovom našem svetu. Bez njega.
T oše Proeski rođen je 25. januara 1981. godine u Prilepu u Makedoniji, u porodici koja je bila siromašna, ali je živela lepo i složno. U kući mame Dominike, oca Nikole, ćerke Dore i malog Todora –Tošeta, uvek se čuo smeh i pesma, koju je obično započinjao Toše. Rođen je u Prilepu, ali je odrastao u Kruševu, mestu kojem se uvek vraćao.
–Moj jedini dom i mesto gde se osećam kao kod kuće jeste Kruševo, grad u kome sam proveo svoje detinjstvo i gde žive moji roditelji. Prava suština je ona koja je postojala u onim trenucima kada san nije bio ispunjen, ali bilo je ljubavi i porodične harmonije koja još traje –govorio je Toše.
Još u osnovnoj školi primećen je njegov izuzetni talenat, a na prvom nastupu kao desetogodišnjak pevao je „Ave, Marija" i rasplakao publiku. Roditelji su verovali u njega i omogućili mu nastavak školovanja u Bitolju, gde je upisao Srednju muzičku školu. Počeo je da svira klarinet, ali se posle prve godine prebacio na solo pevanje. Svoju šansu odmah je potražio na tinejdžerskom muzičkom festivalu „Melfest" 1996. godine, kada je osvojio prvo mesto. Isti uspeh ponovio je i sledeće godine na istom festivalu i već tada bilo je jasno da će Makedonija dobiti svoju prvu veliku muzičku zvezdu. Toše Proeski postaje redovan učesnik na makedonskim festivalima, gde upoznaje i čuvenog kompozitora Grigora Koprova, sa kojim počinje da sarađuje. Pesme „Usni na usni" i „Sonci vo tvoite rusi kosi" osvajaju nagrade u Skoplju i Ohridu 1997, a to su ujedno i prve pesme koje je čula publika van Makedonije.
Vo kosi da ti spijam
Prvi album objavljen dve godine kasnije stiže uporedo sa prvom pobedom na festivalu u Skoplju sa pesmom „Tvoite baknezi na tvoite beli kosuli", koja je držala prvo mesto na top-listama u Makedoniji narednih nekoliko meseci. Sve je to bio dovoljan podstrek za još uvek tinejdžera Tošeta da održi svoj prvi solistički koncert u Skoplju. Vreme mu nije bilo naklonjeno, ali obožavaoci jesu. Nekoliko hiljada mladih slušalo je budućeg makedonskog kralja pesme uprkos kiši koja je neprestano padala.
Karijera Tošeta Proeskog u Makedoniji išla je uzlaznom putanjom, vrtoglavo. Sa samo 19 godina već je bio priznat i poznat, ali ambicije mladog pevača bile su veće, a prvo je trebalo osvojiti Balkan. Na taj put krenuo je iz Herceg Novog sa „Sunčanih skala", 2000. Te godine pobedili su Tifa i „Makadam", ali je prava atrakcija bio momak u za svoje godine preozbiljnom i prevelikom odelu, koji je pevao prelepu baladu „Tajno moja" i osvojio drugo mesto. Leto 2000. u Srbiji i Crnoj Gori bilo je u znaku Tošeta Proeskog. Malo ko je znao da je pevač baš u to vreme izdao i svoj drugi album „Sinot Božji", ali svi su znali reči pesme „Tajno moja" na makedonskom.
Ubrzo, radio-stanice počinju da emituju i duetsku pesmu Tošeta Proeskog i njegove vršnjakinje iz Makedonije Karoline Gočeve „Nemir", a zima 2001. donosi još jedan apsolutni hit „Vo kosi da ti spiam". Toše postaje redovan gost u popularnim tok-šou emisijama u Srbiji.
–Ne govorim još dobro srpski, ali vredno učim –pravdao se Toše u to vreme iako je odlično govorio srpski, a njegov album koji objavljuje „BK saund" postaje najprodavaniji u zemlji.
Pravi prijatelji
Putovanja, nastupi, intervjui širom bivše Jugoslavije postali su uobičajena svakodnevica za Tošeta Proeskog, ali je i pored brojnih obaveza bio uspešan student Muzičke akademije u Skoplju. Časove pevanja uzimao je kod legendarnog Vilijema Rajlija, koji je bio učitelj velikom tenoru Lučanu Pavarotiju. Na njegovom zvezdanom putu, pored velike predanosti muzici, bilo je mesta za sve dobre ljude.
–Trudim se da se što češće družim sa svojim prijateljima zato što me oni uvek ispune pozitivnom energijom, a moram priznati da mi je karijera mnogo pomogla u razvrstavanju pravih i lažnih prijatelja. Oni koji su bili moji pravi prijatelji ostali su pored mene i kad mi je bilo i ne tako sjajno u životu i u karijeri, a u tom trenutku oni drugi su periodično nestajali, ali nisu znali da će taj period da traje kraće nego što su oni očekivali.
Tošemanija
Na mesto svog prvog velikog uspeha u tadašnjoj SRJ, festival „Sunčane skale", vraća se 2001. godine pesmom „Sonce vo tvoite rusi kosi" i opet biva drugi odlukom žirija. Publika na hercegnovskoj Kanli kuli izrevoltirana takvom odlukom zvižducima je dočekala pobednicu Ivanu Banfić, pa je Toše Proeski bio moralni pobednik festivala. U svojoj rodnoj zemlji već uveliko je megazvezda, pa nikoga nije iznenadilo pet uzastopnih rasprodatih koncerata u Skoplju u martu 2001. godine.
–Nikada mi se nije desilo, hvala bogu, a mislim i da neće, da me mrzi da održim koncert! Ovo radim iz ljubavi, ne može mi biti naporno. Opustim se kada izađem na binu i svi ti ljudi daju mi odličnu energiju, pa mogu da pevam satima i da se ne umorim. To je divna stvar! Samo me ponekad mrzi da putujem, ali avionom, jer desi se da sam po tri dana konstantno na putu. Samo to ne volim. Sve ostalo je pravo uživanje! –rekao je Toše Proeski posle jednog od brojnih koncerata u svojoj kratkoj karijeri.
Iste godine u oktobru održao je svoj prvi koncert u Beogradu, u Centru „Sava" . Atmosfera u prestižnoj beogradskoj sali ocenjena je kao „tošemanija" zbog devojaka koje su Tošeta „bombardovale" plišanim medvedićima.
–Tačno je da toga ima na koncertima i ja ih čuvam, pa nameravam da jednog dana napravimo sobu gde će biti izloženi, to mi je želja i ideja. Imao sam i kolekciju od 500--600 medvedića, pa sam ih dao u Dom za decu bez roditelja, a sad imam i novu turu od 400 medvedića, pa ću ih opet darovati nekoj dečjoj ustanovi.
Humanista
„Verujem u Boga.
Koliko mi mogućnosti
dozvoljavaju, finansijski
pomažem izgradnju crkve,
čak sam i ja radio neke fizičke
poslove prilikom izgradnje
Toše Proeski oduvek je pomagao i darivao. Prve honorare kao pevač slao je svojoj prodici u Kruševu, a od prvog velikog novca koji je zaradio kupio je ocu automobil. Drugovima je slao novac za svadbe, pa čak i polaganje vozačkog ispita, održao je veliki broj humanitarnih koncerata za pomoć deci bez roditelja i deci sa posebnim potrebama. Zbog izuzetnog humanog rada nagrađen je priznanjem „Majka Tereza", a UNICEF ga je 2004. proglasio za ambasadora dobre volje. Snimio je pesmu „This World", koja je postala UNICEF-ova himna.
Toše Proeski često je govorio da „misli da je vernik" i da ga „vera u Boga spasava od pošasti estrade", pa je pomagao i crkvi Sveto preobraženje Hristovo kod Kruševa.
–Verujem u Boga. Koliko mi mogućnosti dozvoljavaju finansijski pomažem izgradnju crkve. Naši prijatelji, otac i ja pravimo taj verski objekat već 13 godina i radovi su konačno pri kraju. Čak sam i ja radio neke fizičke poslove prilikom izgradnje. Nema nikakvog stida kada je reč o ljubavi prema onom u šta verujemo.
Devojka
Pored divnog glasa, odličnih pesama i neosporne harizme, Toše Proeski imao je i ono, još nešto – dobar izgled. Iako nije igrao na tu kartu, mediji su ga vrlo često predstavljali kao don žuana, mada im njegovo ponašanje nikada nije dalo povoda za takve priče, jer on je verovao u ljubav.
–Dosad nisam imao mnogo sreće u ljubavi, ali biće vremena i prilike i za to. Verujem da će se jednom poklopiti sve kockice i da ću doživeti pravu ljubav. Nedostaje mi ta emotivna nit, ali s druge strane, u nedostatku ljubavi nalazim inspiraciju da komponujem dobru baladu.
Najdraža i najvoljenija Tošetova devojka bila je Adrijana Budimir, rukometašica. Njih dvoje su sredinom godine obnovili vezu koju su prekinuli 2004. Iako Adrijana igra za španski Astrog seagunto, komšije su je često viđale u Tošetovom domu, pa se u poslednje vreme pričalo da će makedonska pop zvezda uskoro stati na ludi kamen.
–Toše i Adrijana su idealan par, mnogo su slatki i ja od srca navijam da ta veza uspe. Ne znam da li će se venčati, nisam o tome pričala sa Tošetom. On stalno govori da će se oženiti i stvarati porodicu tek kada napuni 30 godina. Ali, u ljubavi ne može mnogo da se planira, jer srce je srce i ima svoje zakone –izjavila je nedavno Tošetova menadžerka Ljiljana Petrović.
Toše Proeski je sa devojkom Adrijanom proveo poslednji dan u Makedoniji pred polazak na kobni put.
Koncerti
„Nikada mi se nije desilo,
hvala bogu, a mislim i da neće,
da me mrzi da održim koncert!
Saradnja Tošeta Proeskog sa menadžerkom Ljiljanom Petrović, koja počinje njegovim trećim albumom „Ako me pogledaš u oči", pokazala se kao veoma značajna u njegovoj karijeri. Album sniman u Grčkoj, na makedonskom i srpskom jeziku, objavljen je u oktobru 2002. godine, a hitovi odmah postaju „Soba za tugu", „Meni hvala nijedno", „Ledena" i naslovna „Ako me pogledaš u oči". Mesec dana posle objavljivanja albuma Toše Proeski počinje dvadesetpetodnevnu turneju po Makedoniji velikim koncertom u Skoplju pred oko 7.000 posetilaca. Slede promocije i u Republici Srpskoj, BIH i Crnoj Gori.
Godinu 2003. Toše Proeski označio je kao prekretnicu svoje karijere. U martu te godine u Srbiji je prvi put održan festival „Beovizija". Iako zamišljen kao buduće takmičenje Srbije i Crne Gore za Pesmu Evrovizije, na prvom festivalu učestvovao je i Toše Proeski sa pesmom „Čija si", autora Leontine Vukomanović i Željka Joksimovića. Odluke žirija i publike ovaj put bile su identične –pobednik je bio Toše.
–Moram i želim reći da je „Beovizija" jedan od najvažnijih trenutaka u mojoj karijeri. Mislim da je od pesme „Čija si" mnogo šta počelo –rekao je Toše nedavno, osvrćući se na taj svoj veliki uspeh.
Srbija je tada žalila što već nije mogla da učestvuje na Evroviziji, jer bi sa Tošetovom pesmom, govorili su mnogi, sigurno pobedila. Makedonija je već uveliko bila učesnik „Evrovizije", ali Tošetu nije polazilo za rukom da peva na tom takmičenju. Međutim, godinu dana posle „Beovizije" Toše Proeski predstavljao je Makedoniju u Atini pesmom „Life". Iz Skoplja je ispraćen i dočekan kao pobednik iako je zauzeo 14. mesto. Od Srbije je dobio maksimalnih 12 poena.
–„Evrovizija" je odličan festival i bez obzira na plasman pomaže pevaču u karijeri. Drago mi je što se na ovakvim takmičenjima uzajamno podržavaju bivše jugoslovenske republike, pa je to mnogima zasmetalo.
Arena
Vrhunac karijere ovog pevača veličanstvenog glasa dogodio se 14. februara 2007, na Dan zaljubljenih, u Beogradskoj areni.
–Tek danas, nepunih mesec dana pred koncert, srce počinje da mi preskače na svaki minut. Shvatam da već imam tremu jer ću nastupati u Beogradu posle pet godina, ali sam siguran da je to ona pozitivna trema i da ću publici prirediti nezaboravno uživanje –obećao je Toše krajem januara i obećanje i ispunio.
Više od 10.000 ljudi uglas je pevalo sve Tošetove pesme i podarilo mladom umetniku veče za pamćenje. Koliko je emocija bilo tog 14. februara u Beogradu govori i Tošetova poruka publici posle horskog pevanja pesme „Tajno moja", koja se ovih dana prepričava u Srbiji.
–Hvala vam za ovo veče, neću ga zaboraviti dok god sam živ. Zbog ovoga ću da živim deset godina duže!
Samo da sam...
Album na engleskom jeziku za svetsko tržište, zbog kojeg je u poslednje vreme često bio u Londonu, gde je snimao, trebalo je da promoviše krajem oktobra 2007.
–Snimio sam sedam pesama, ostale su još dve, i moj album na engleskom je gotov. Promocija će biti za mesec –mesec i po dana u Londonu –ispričao je Toše prilikom svog poslednjeg boravka u Beogradu, na promociji albuma „Igra bez granica", koji je objavio u svim bivšim YU republikama i koji je posle samo mesec dana dostigao zlatni tiraž u Makedoniji, Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji.
Svi smo se interesovali za ponovni koncert u Beogradu, a Toše nas je uveravao da će koncerta sigurno biti, ali sledeće godine, dok „pesme legnu i sasvim dopru do publike". Kada smo ga pitali za želje i buduće planove, skromni momak je, kao i mnogo puta pre toga, izjavio:
–Samo da sam živ i zdrav, da moja porodica bude na okupu, da pravim dobre pesme i da me publika voli. Ništa mi više nije važno!
Poslednji dan
Nova Gradiška
16. oktobar, 6.25
Promocija aktuelnog albuma „Igra bez granica" i završetak prvog albuma za strano tržište bile su dve najvažnije poslovne obaveze Tošeta Proeskog poslednjih mesec dana. Sa ushićenjem je čekao rezultat rada na albumu na engleskom jeziku i zbog toga često putovao u London, ali i u Zagreb, gde je radio u studiju čuvenog kompozitora i aranžera Nikše Bratoša. Tako je i poslednje putovanje u glavni grad Hrvatske bilo tim povodom...
Pre kobnog utorka, 16. oktobra 2007, Toše Proeski bio je u svom Kruševu. Vreme je bilo prelepo, sunčano, stvoreno za uživanje, pa ga je Toše sa svojom devojkom Adrijanom Budimir proveo u šetnji. Dvoje mladih, u ponedeljak, 15. oktobra, u zajedničkoj šetnji izmamilo je osmehe na licima Tošetovih komšija.
Negde oko podneva istog dana, Adrijana i Toše su, nakon što su se pozdravili sa Dominikom i Nikolom Proeskim, krenuli u Skoplje, u Tošetov stan. Tamo su proveli celo popodne, odmarajući se, jer je Toše uveče imao zakazano gostovanje na Kanalu 5 u emisiji „Vrteleška". Emisija je počela u 20 časova, Toše je bio odlično raspoložen, opušten, ljubazan.
–Bože, kako je lep! Kao bog! –komentarisale su devojke sa televizije kada je Toše ušao u zgradu.
Toše je u „Vrteleški" gostovao posle skoro godinu dana, pa su voditelji bili oduševljeni što ponovo imaju priliku da ugoste omiljenog makedonskog pevača, ne sluteći da je to poslednji put da ga vide.
Posle završetka emisije, Toše Proeski vratio se u svoj stan kako bi se spremio na put u Zagreb. Nešto pre ponoći po njega je došao Georgij Georgijevski u „folksvagen tuaregu", Toše se pozdravio sa Adrijanom i krenuo put Zagreba.
Putovali su preko Niša, gde im se oko jedan i trideset pridružila i Tošetova menadžerka Ljiljana Petrović.
Toše Proeski sedeo je na mestu suvozača. Obožavao je vožnju automobilom i nije mu padalo na pamet da pređe na zadnje sedište kada je počeo da ga hvata san. Samo je spustio svoje sedište i zaspao.
Georgij Georgijevski vozio je velikom brzinom od oko 150 kilometara na sat, pa je 686 kilometara, koliko ima od Skoplja do Nove Gradiške, prešao za samo nešto više od šest sati. Na ulazu u hrvatski grad „folksvagen tuareg" naleteo je na kamion, pa se zabio u metalnu ogradu. Vozač kamiona Slaviša Kuzmanović iz Beograda, ugledao je jaka svetla i osetio snažan udarac. Potresen i u neverici, ispričao je novinarima:
–Začuo sam prasak, lom lima i stakla. Video sam vozilo koje se okreće na putu. Zaustavio sam kamion, izašao, a iz potpuno smrskanog automobila čuo sam zapomaganje žene koja je vikala: „Izvadite Tošeta! Izvadite Tošeta!"
ŠTA SU OSETILI I NAPISALI OBIČNI LJUDI
Čim je prostrujala vest da je Toše poginuo, forumi na internet sajtovima bili su zatrpani porukama hiljada i hiljada onih koji su želeli da se oproste od mlade zvezde.
Ovo je samo delić tih poruka...
● Dala bih svoj mali, beznačajni život samo da se vrati ovo dete.
Vesna, sreda, 17. 10. 2007, 13.26 (Blic)
● Do sada nikada nisam pisao komentare, ali ovoga puta želim da kažem nešto. Nadam se da gore negde gde si sada, Toše, imaju Internet i da možeš da vidiš da čak i u srcima ljudi koji nisu slušali tvoju muziku (među njima sam i ja), ti još uvek živiš. Takođe verujem da, ako postoji neka „viša" pravda od ovozemaljske, siguran sam da ti još uvek pevaš. Majstore, laka ti crna zemlja.
Aco, 16. 10. 2007, 21.40 (B92)
● Teku suze u Britaniji, svuda gde su znali za te. Počivaj u miru.
Di UK, sreda, 17. 10. 2007, 18.19 (Blic)
● Jako se čudno osećam, imam osećaj kao da mi je poginuo najbolji prijatelj. Saučešće porodici.
Jasmina, sreda, 17. 10. 2007, 12.24 (Blic)
● Ušuškajte decu pred spavanje, zagrlite voljenu osobu, pozovite staru majku, pomozite komšiji. Budite bolji ljudi, budite kao Toše! RIP, dragi umetniče.
Maja, 16. 10. 2007, 23.56 (B92)
● Nema kuće koja ne plače jer je Tvoje sunce prerano zašlo. Neka Ti je sav mir. Ostaće Tvoj osmeh i pesme da nas sećaju na Tvoju divnu dušu zauvek. Hvala Ti, Toše. Najiskrenije saučešće porodici.
Cecara NS, sreda, 17. 10. 2007, 18.14 (Blic)
● Ne mogu da verujem da je najbolji čovek, najlepše duše i glasa, prevelikog srca i mladog prelepog lica, otišao! Ne znaš koliko mi je žao, ali, Toše, zauvek ćeš živeti u našim mislima i srcima! Večni spokoj Tošetu. Sandra, sreda, 17. 10. 2007, 17.42 (Blic)
● Nisam ga slušao, ali mi je jutros bilo strašno žao kad sam čuo. Podsetilo me to na sudbinu Crvene jabuke 1985, kada su hiljade mladih ljudi širom SFRJ čekale ispred bolnica da daju krv za povređene. Mladi ljudi treba da se ugledaju na osobe koje su ujedinjavale ove države, a Toše Proeski je sigurno bio jedna od njih. Malo ko je mogao njega da mrzi, čak i u ovim krajevima, gde je mržnja svakodnevna pojava.
Slava mu.
zzzzz, 16. 10. 2007, 20.59 (B92)
● Samo najbolji odlaze mladi!
Marija, sreda, 17. 10. 2007, 17.24 (Blic)
● Pišem i ne znam kako da počnem! Ne mogu još uvek da verujem! Ne samo Makedonci nego već i mi (Srbi) izgubili smo anđela! Jedan koji je imao sunce u licu! Nek ga bog čuva kad ga je već i uzeo! Toše, volimo te i u srcu si nam, hvala ti za sve!
Coka, sreda, 17. 10. 2007, 16.59 (Blic)
● Zar trebaše da zgasene baš tvojot život za da se obedini celiot JUGOSLOVENSKI narod? Počivaj vo mir, LEGENDO JUGOSLOVENSKA"
Aleksandar, 16. 10. 2007, 18.30 (B92)
● Pratim te..
Sandra, sreda, 17. 10. 2007, 11.46 (Blic)
● ...Još uvek ne mogu da poverujem šta se desilo, ne mogu da verujem da je poginuo najbolji balkanski vokal... I dalje mi sve deluje kao san. Zašto je Bog uzeo njega? Sada sam shvatio da je život NIŠTA. Toše je u jednom trenutku bio čovek sa odličnom karijerom i sa svim predispozicijama za svetsku karijeru, a već narednog trenutka otišao je... Nije više među nama, ali ćemo ga uvek nositi u srcima, njegov glas, harizmu i dobrotu zauvek ćemo pamtiti... Najviše me je pogodilo kada sam gledao snimak njegovog koncerta u Beogradskoj areni 14. februara. Posle pesme „Tajno moja", koju je otpevao sa publikom, rekao je: „Zbog ovoga ću živeti deset godina duže". Te reči će mi ostati dugo, dugo u sećanju... LJUBAV JOŠ SPLASLA NIJE, PREBRZO SI OTIŠAO, ZA SOBOM PESME I USPOMENE OSTAVIO... NIKADA TE NEĆEMO ZABORAVITI, TOŠE... SADA SI SA SVOJIMA, SA ANĐELIMA... POČIVAJ U MIRU.
WaskeZ Nish, sreda, 17. 10. 2007, 16.50 (Blic)
● Ne znam da je neko već dugo vremena, na prostorima Balkana, probudio najiskrenije emocije svih ljudi. Povod je tragičan, možda nije ni mesto, ni vreme, ali ne mogu da odolim svojoj želji, a da ne poručim ljudima koji mrse na brdovitom Balkanu: gladni smo humanih, mladih, talentovanih, lepih ljudi. Toše mi je ulivao nadu da dolazi vreme koje je vredelo sve ove godine čekati. I šta sad?
Dacha ch, sreda, 17. 10. 2007, 11.18
● Dragi Toše, sada već si među anđelima, sigurno... i sa njima pevaš. Prosto je nemoguće opisati rečima kako se osećam. Mnogo teško, ali teši me jedino da si na nebu, vera u Boga i to da je Njegova volja. Danas je lep i sunčan dan, jer se Gospod raduje" Još jedan anđeoski glas pridružuje se horu. Nama ostaje da živimo sa uspomenom na tebe, i veruj, živećeš večno. Ja ću pokušati da shvatim zašto, ali ne znam kako svojim sestrićima Andreji i Luki i sestričini Isidori da objasnim da te nema. Mnogo su mali, bio si im uzor. Neka ti je večna slava i HVALA TI. Blesnuo si, ali takav sjaj zaslepljuje za ceo život. Iskreno saučešće porodici Proeski. U Gospodu tražite utehu.
Slavica Savić, sreda, 17. 10. 2007, 16.44 (Blic)
● Sada našim suzama ti pišemo najtužniju pesmu, Toše. Da možeš samo još jednom da otvoriš svoje lepe oči i da vidiš koliko te Srbija voli.
Marija, sreda, 17. 10. 2007, 11.44 (Blic)
● Toše... Mili moj Toše... Bol koji osećam je neopisiv, želja da se vratiš još je veća... Takav kao ti nikad se više neće roditi. Bio si zvezda, anđeo Balkana i uvek ću te nositi u srcu i mislima... Legendo... Prerano si otišao, bio si sjajan muzičar, obrazovan, veliki humanista, skroman momak velikog srca... Teško mi je da te pustim, ali idi, legendo, idi i neka te čuvaju anđeli jer si i sam bio i ostao anđeo... Svi ćemo jednom doći tamo i tada ćemo se sresti. Počivaj u miru, moj Toše, moj mali Toše... Neka ti je večna slava, i obećavam ti da te nikada neću zaboraviti. Nikad, nikad!
Sara, sreda, 17. 10. 2007, 16.43 (Blic)
● Zbogom, iluzijo. Uzmite šaku svežeg pepela, ili bilo čega što je prošlo... I videćete da je to još uvek vatra. Ili da to može biti. Zbogom, božanski dečače.
Makedonsko devojče, sreda, 17. 10. 2007, 16.13 (Blic)
● Ima jedna stara pesma: U snove nežne i tihe ponekad ti ćeš doći" Mišo, sreda, 17. 10. 2007, 15.35 (Blic)
● U PITANJU JE GREŠKA!!! Velika greška bogova koji nisu sačuvali onoga kojega su obdarili vrlinom, talentom i darom za plemenita dela. A kada bogovi prave ovakve greške, nama ostaje samo da plačemo. Neka mu je večni mir i večna slava!!!
Milan, BG, sreda, 17. 10. 2007, 14.59 (Blic)
● Ne mogu da zamislim kako je njegovoj majci, kada je meni ovako teško... Danijela
