Izvor: RTS, 26.Jan.2011, 21:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blanko ostavke u pravnom lavirintu
Podnošenje blanko ostavki uskoro će postati prošlost. Pravni stručnjaci se ne slažu, međutim, o tome da li je za ukidanje blanko ostavki dovoljna promena izbornog zakona ili je neophodno menjati Ustav.
Zaklinjanje na vernost stranci, odnosno podnošenje blanko ostavki, uskoro će postati prošlost. Ostaju, međutim, nedoumice da li je za vraćanje mandata pojedincu dovoljno promeniti samo Zakon o izboru poslanika ili je neophodna i izmena najvažnijeg državnog akta.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />O tim pitanjima raspravljalo se na okruglom stolu o Izmenama izbornog zakona i Ustava, u organizaciji novinske agencije Tanjug.
Poblem za pravne stručnjake, kod ukidanja blanko ostavki, je član 102. Ustava Srbije, prema kojem je narodni poslanik slobodan da neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje stranci koja ga je predložila na tu funkciju.
Profesor ustavnog prava Bogoljub Milosavljević smatra da bi sve bilo jasnije kada bi se ta odredba Ustava promenila i kada bi se decidno reklo, kao u Ustavu SR Nemačke i mnogim drugim ustavima, da mandat pripada poslanicima i da je poslanik dužan da se izražava u interesu građana, a ne u interesu stranke.
"Blanko ostavka, kao institucija, ne postoji ni u Ustavu ni u bilo kom zakonu. Ustav upućuje na zakon i ne postoji nijedna ustavna odredba koja ograničava da se zakonom onemogući jedna nepostojeća pravna institucija", kaže Nada Kolundžija iz Demokratske stranke.
Za promenu Ustava, zbog regionalizacije države, zalaže se i G17 plus. Srpska napredna stranka čeka odgovor na njihov predlog da se broj od 250 poslanika prepolovi.
"Mi ne želimo da menjamo ni način izbora narodnih poslanika, niti želimo da zadiremo u nadležnosti Narodne skupštine i u tom smislu ovaj predlog je samo tehnički", navodi Marko Đurić iz SNS-a.
Smanjenje broja poslanika za stranke nacionalnih manjina, ipak, nije samo tehničko pitanje.
"Ako bi se broj poslanika smanjio na 125, to bi značilo da bi jedan mandat nacionalnih manjina vredeo 30.000 glasača. To bi značilo da Albanci ne bi imali svog predstavnika, što bi važilo za sve manjine, izuzev Bošnjaka i Mađara", ističe Balint Pastor iz Saveza vojvođanskih Mađara.
Za promenu Ustava Srbije neophodna je dvotrećinska većina glasova poslanika u Skupštini Srbije. Njihovu odluku bi građani trebalo da potvrde na referendumu.
