Izvor: RTS, 31.Okt.2012, 15:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blage kazne za zločine u Kerestincu
Zbog zločina počinjenih protiv pripadnika JNA i civila srpske nacionalnosti u logoru Kerestinec kod Zagreba, petorica bivših hrvatskih vojnika osuđeni su na kazne od godinu do tri godine zatvora.
Petorica bivših hrvatskih vojnika osuđeni su na zatvorske kazne od godinu do tri i po za ratne zločine protiv pripadnika bivše JNA i civila srpske nacionalnosti u logoru Kerestinec kod Zagreba.
Sudija Županijskog suda u Zagrebu Marijan Garac osudio je na tri i po godine >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zatvora bivšeg komandatna logora Stjepana Klarića, dok su za mučenje 34 ratna zarobljenika od kraja 1991. do maja 1992. osuđena četvorica njemu podređenih vojnika.
Garac je rekao da je prvooptuženi dopuštao drugim optuženicima, stražarima i drugim pripadnicima hrvatske vojske da zatočene ratne zarobljenike fizički i psihički zlostavljaju i sam je u tome učestvovao.
Tako su po godinu dana zatvora dobili Dražen Pavlović, Željko Živec i Goran Štrukelj, a dve godine Viktor Ivančin.
Tužilaštvo je najavilo žalbu na presudu, kao i odbrana Klarića i Ivančina.
"Moram reći da sam očekivao osuđujuću presudu, ali se ne slažem sa visinom izrečenih kazni i mogu samo reći da ćemo se u tom smislu žaliti na visinu izrečenih kazni", istakao je zamenik županijskog državnog tužioca Robert Petrovečki.
Svim optuženima, kojima su pretile kazne i do 20 godina zatvora, sudija je kao olakšavajuću okolnost u obzir uzeo učešće u ratu, primereno držanje pred sudom i loše imovinsko stanje.
Nepravosnažnom presudom Klariću, Pavloviću i Ivančinu ukinut je pritvor u kojem su bili od kraja 2010. Njima će, kao i dvojici ranije puštenih, u konačnu presudu biti uračunato vreme provedeno u pritvoru.
S obzirom na dužninu kazni, jedino će Klarić morati u zatvor ako ova presuda postane pravosnažna, ali bi i on mogao brzo da traži puštanje na prevremenu slobodu na osnovu odležane dve trećine kazne zatvora.
Tokom sedmomesečnog postupka, pred sudom je ispitano oko 80 svedoka, uglavnom žrtava od kojih su neke svedočile video-linkom iz Srbije.
Savo Štrbac iz Veritasa rekao je da bi se izrekla kazna ispod zakonskog minimuma moraju se utvrditi posebno olakšavajuće okolnosti u vreme kad su izvršili dela, ali ne sada kada im se sudi.
"Oni ne spominju da je bilo mrtvih, a bilo je i mrtvih, ali ne znamo njihov identitet, ljudi su pričali, svedoci, da je bilo mrtvih da se igrao ruski rulet, bilo je i traganja za minama po dvorištu, čuvari bi postavili mine i oni su morali da pasu travu i tragaju za tim minama", naveo je Štrbac.
Navodi optužnice
Bivši zapovednika takozvanog Konačišta ratnih zarobljenika u Kerestincu kod Zagreba Stjepan Klarić i četvorica njemu podređenih vojnika, prema optužnici, terete se za teška psihička i fizička zlostavljanja pripadnika bivše JNA i civila srpske nacionalnosti, među kojima i žena, uglavnom uhapšenih u okolini Zagreba i Siska.
Oni su optuženi da su od decembra 1991. do maja 1992. najpre u Zagrebu, a potom u logoru Kerestinec počinili ratni zločin nad 34 ratna zarobljenika kojima su nanete velike patnje i povrede telesnog integriteta i zdravlja.
Prema optužnici, mučenja su počela u tadašnjem vojnom zatvoru u Zagrebu, a žtrve su potom odvedene u bivšu raketnu bazu JNA u Kerestincu gde su premlaćivani, mučeni elektrošokovima, ali i seksualno zlostavljani. Među njima je, prema navodima tužilaštva, bilo i desetak žena od kojih je jedna u logor dovedena trudna, ali je od posledica zlostavljanja pobacila.
Ovaj slučaj je otvoren nakon što je jedan bivši pripadnik JNA nepoznate počinitelje optužio za ubijanja i mučenja ratnih zarobljenika u Kerestincu.
Petorica optuženih uhapšeni su krajem novembra 2010, a optužnica je podignuta posle jednogodišnje istrage.
Svi optuženi odbacili su krivicu, a njihova odbrana je tokom suđenja tvrdila da su zarobljenike ispitivali agenti Sigurnosno-informativne službe na čijem je čelu bio Josip Perković koji je, prema tim tvrdnjama, takođe dolazio u logor.
Perković je na suđenju negirao te tvrdnje, ali je potvrdio da je postojala takozvana crna soba za mučenje u kojoj su, posle prigovora Međunarodnog crvenog krsta, pronađene sprave za mučenje.
.jpg)
