Izvor: RTS, 21.Mar.2013, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blag oporavak srpske privrede
Proizvodnja automobila, nafte i farmaceutskih proizvoda raste, ali ostatak privrede i dalje je u recesiji, kažu stručnjaci Ekonomskog fakulteta. Da bi se smanjila nezaposlenost, rast privrede, procenjuju stučnjaci "Kvartalnog monitora", morao bi da bude bar dvostruko veći nego što Vlada očekuje u ovoj godini.
Privreda se oporavlja, ali sporo i samo u nekoliko sektora - dok raste proizvodnja automobila, nafte i farmaceutskih proizvoda, ostatak privrede i dalje je u recesiji, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kažu stručnjaci Ekonomskog fakulteta. Kao najveći problem izdvajaju to što se ne smanjuje nezaposlenost, a da bi se to desilo, rast privrede, procenjuju, morao bi da bude bar dvostruko veći nego što Vlada očekuje u ovoj godini.
Mnogo je obećanja dato i planova napravljeno, ali se vrlo brzo po formiranju Vlade pokazalo da je početni zamah u sprovođenju ekonomskih reformi bio kratkog daha, kažu autori "Kvartalnog monitora".
Kori Udovički iz Centra za visoke ekonomske studije kaže da se stalo s reformama zbog iščekivanja da će doći do izbora.
"Trenutno srpska država ulaže kao i u prethodnim godinama na nekoordinisan način i na takav način ta uložena sredstva ne mogu da proizvedu dobit. Recimo malo na jedan put, pa na drugi put pa na treći put i svaki taj put ne stiže niodkuda", kaže Udovički.
Ipak, krajem prošle i početkom ove godine, došlo je do blagog oporavka proizvodnje i to automobilske, farmaceutske i naftne industrije. Ali to nije, niti će narednih meseci, dovesti do smanjenja broja nezaposlenih.
Milojko Arsić, urednik "Kvartalnog monitora" kaže da nema nagoveštaja da će doći do poboljšanja u toj oblasti.
"Da bi se naezaposlenost smanjivala potrebno je da privreda raste brže, umesto rasta od 1,5 odsto potreban je rast od četiri do pet odsto BDP-a i to raspoređen po različitim delatnostima", kaže Arsić.
Međutim, ubrzanog rasta nema, država je smanjila potrošnju, ali će, sudeći po prva dva meseca, ove godine minus u budžetu biti bar jedan procenat preko 3,6 odsto, koliko je planirala Vlada. Dobro je, kažu ekonomisti što je još od novembra inflacija niska. Na nju je uticao kurs dinara koji je stabilan zahvaljujući zaduživanju države.
"Jednog dana će priliv deviza kroz javni dug morati da stane, to je opasna stvar jer se može dogoditi da u kratkom roku krene ubrzana depresijacija kursa, ono što smo imali u prvoj polovini prošle godine i ubrzanje inflacije - to ne bi bilo dobro ni za državu ni za centralnu banku", kaže ekonomista Boško Živković.
Zato ekonomisti Narodnoj banci predlažu da promeni politiku da bi dinar postepeno slabio. Velikim investicijama iz inostranstva ove godine, kažu, ne možemo se nadati - stići će manje od milijardu evra.
