Izvor: B92, 05.Mar.2018, 20:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Bivši šef komande OVK je pretio da će mi odseći glavu"
Nekadašnji šef komande OVK, a potom visoki funkcioner PDK, Azem Sulja, pretio je da će "odseći glavu" uglednom albanskom novinaru Mero Bazeu, piše UNS.
Kada mu je Baze pomenuo ubijenog novinara Envera Maljokua, Sulja mu je implicitno stavio do znanja da su "oni" to učinili. Ipak, podvlači da u kontekstu događaja to nije bilo priznanje ubistva, već pokušaj zastrašivanja.
Sećajući se događaja, koji se odigrao tokom druge faze razgovora u Rambujeu, Baze za >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Udruženje novinara Srbije ističe da bi sva ubistva novinara na Kosovu trebalo klasifikovati kao politička, dodajući da je na Kosovu tada bila "preovlađujuća percepcija da bi novinara koji se suprotstavio OVK trebalo kazniti."
Sulja je u to vreme bio blizak saradnik aktuelnog kosovskog predsednika Hašima Tačija, a u izveštaju Međunarodne krizne grupe "Ko je ko na Kosovu" iz 1999. godine označen je kao njegov ujak.
Za Dosije UNS-a, urednik novina "Tema" priseća se incidenta koji se dogodio 1999. godine u hotelu u Parizu.
“U to vreme radio sam kao reporter za Radio Slobodna Evropa i za neke albanske novine u Tirani, Prištini i Skoplju, gde sam kontinuirano kritikovao komunističke tendencije koje su ispoljavali neki lideri OVK, kada su naglasili važnost uklanjanja "unutrašnjih neprijatelja" na Kosovu. Jedan kolega mi je kazao da komandant poznat kao "Ujak" želi da me vidi. To je bio Azem Sulja. Tokom razgovora pretio je da će "mi odseći glavu" ako nastavim da pišem o njima. Ne bih rekao da sam se osećao stvarno ugroženim, ali se pokazalo da sam bio u pravu za sve što sam napisao o njima, a to je komunistički mentalitet netrpeljivosti ne samo prema političkim protivnicima, već i prema slobodnoj štampi. Kada mi tako pretite, izgleda da nagoveštavate da ste da ste to učinili nekim mojim kolegama" - rekao sam mu pominjući Envera Maljokua, koji je ubijen dva meseca ranije. Nije se zastideo, već mi je implicitno stavio do znanja da su "oni" to učinili. Više je zvučalo kao da želi da odustane od prethodne pretnje upućene meni, koja je zvučala opasno, pre nego priznanje da je počinilac tog ubistva. Rekao sam mu da ću jednoga dana o tome pisati, kada Kosovo bude oslobođeno, što sam upravo i učinio u svojoj knjizi "Rambuje: neslaganje za mir" kao i kroz novinski tekst u to vreme”, seća se novinar iz Tirane.
Iako je ovom incidentu pisao, Baze za UNS dodaje da ga nijedna institucija koja se bavila istragom ubistva novinara nije kontaktirala u vezi s ovom događajem.
“Imao sam samo kontakt sa ćerkom gospodina Envera Maljokua kojoj sam poslao kopiju moje knjige, a koja sadrži detaljan opis ove epizode. Želeo bih da naglasim da se ovaj konkretni incident ne sme shvatiti kao priznanje ubistva, već kao svedočanstvo o opasnom političkom mentalitetu u pogledu ubistva "unutrašnjih neprijatelja", koji je u to vreme prevladao među nekim pripadnicima OVK”.
On dodaje da su mu kao dugogodišnjem kritičaru nekolicine lidera OVK više puta pretili.
“Ne bih sve to pripisivao ovom konkretnom incidentu. Takođe sam bio javno prozvan tokom intervjua koji su neki od njihovih lidera dali javnom servisu u Tirani 1999. godine. Međutim, s obzirom na to da živim u Tirani bio sam na sigurnom rastojanju koje je ublažilo takve pretnje.”
Baze još kaže da mnogo onih koje je kritikovao su sada promenili stavove i žele da se predstave umerenijima, "ali se još suočavaju sa mračnim delom svoje političke istorije".
Ubistvo novinara Envera Maljokua je jedno od 14 ubistava i kidnapovanja novinara i medijskih radnika tokom i nakon rata na Kosovu. Do danas se ne zna ko su ubice i kidnaperi naših kolega.
“Sva ova ubistva treba klasifikovati kao politička ubistva isključivo zbog svoje profesije koju su obavljali. Na Kosovu je bila preovlađujuća percepcija da bi novinara koji se suprotstavio OVK trebalo kazniti kako bi se potencijalno odvratili i drugi koji bi im se mogli suprotstaviti. Bilo je ubistava visoko cenjenih novinara, kao i manje poznatih lokalnih novinara, što dokazuje da ovi metodi nisu bili toliko selektivni, već su se koristili da se izvrši i nametne određeni mentalitet prema slobodnoj štampi. Takođe, nije bilo eliminacije novinara ili političara koji su podržavali ili su bili deo "političke frakcije" unutar OVK, osim nekih najnovijih koji se uglavnom mogu pripisati koruptivnim pitanjima.”
Ovo pokazuje da je OVK podržavala stvaranje straha i nasilnog okruženja prema slobodi štampe. Danas stvari postaju bolje, ali nesrećne liste ubijenih novinara koji su kružile u to vreme trebalo bi definitivno razjasniti jednom i zauvek - ističe sagovornik UNS-a.
Enver Maljoku ubijen je 11. januara 1999. dok se vraćao sa posla, u popodnevnim satima, nekoliko metara od stana u prizemlju bloka u Sunčevom bregu u kom je živeo. Ubistvo ove uticajne ličnosti odmah je povezano sa njegovim profesionalnim radom i političkim angažmanom.
“Nisam lično poznavao gospodina Envera Maljokua, iako smo obojica radili za novine "Rilindja". Pokrivao je Kosovo dok sam ja izveštavao iz Tirane. Iako ga nikada nisam upoznao, uvek sam ga shvatao kao izuzetnog, iskusnog i produktivnog novinara, koji je takođe bio čvrst pristalica gospodina Ibrahima Rugove i njegove politike. Lično mislim da je ovo drugo dovelo do njegovog kasnijeg ubistva”, zaključuje Baze.
.jpg)
