Izvor: Politika, 17.Jul.2013, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bitka za policiju
Postoji li teža noćna mora ili dublji egzistencijalni strah od opasnosti da vam neki likovi, ogromne snage i nikakve savesti, otmu člana porodice i ubiju na zverski način? Samo ako pripadnici elitne policijske jedinice, koji bi u svakoj uređenoj zemlji na planeti imali obavezu da se obračunaju sa takvim likovima, urade to isto, u uverenju da bi takav zločin mogao da ostane nekažnjen.
Na kraju tog policijsko-političkog horora je uhapšen pripadnik Žandarmerije Aleksandar Krstić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji je pucao u leđa dvojici mladića i zapalio njihova tela kako bi pokušao da sakrije tragove zločina. Sociolozi, psiholozi ili humanisti opšte prakse će već reći nešto prigodno o dubokim društvenim poremećajima, u kojima pripadnici elitnih policijskih jedinica, umesto da postanu neki junaci spotova o bezbednosti ili porodičnom miru, postaju izvršioci najtežih zločina. Ali to, gotovo ritualno prenemaganje nad „društvom u kome živimo“ ili „kosturima iz ormara“ neće uplašiti dobro naoružane manijake oko nas i umiriti sasvim običan svet.
Za početak bi bilo dobro da neko objasni kako je moguće da je komandant Žandarmerije stalno dobijao najbolje ocene i povišice od pretpostavljenih i na osnovu kojih to argumenata, slutnji ili dimnih znakova je smenjeni komandant zaključio da njegova smena nema nikakve veze sa zločinom nego sa njegovim „starosrpskim načinom ophođenja“. Ali na kraju tog procesa bi neko morao da objasni kako se to dogodilo da se u razgovorima o zločinu iz Rekovca, vođenim po koktelima ili skupštinskim hodnicima, kao refren ponavlja isto pitanje – da li je Dikićeva smena još jedan Dačićev poraz u neobjavljenim bitkama za policiju koje se, navodno, vode sa koalicionim partnerima od formiranja vlade.
Još kada je prošlog leta formirana trojna koalicija naprednjaka, socijalista i regionalista, neki sociolozi i diskretni članovi vlade govorili su novinarima da nije dobro da premijer Ivica Dačić bude istovremeno i ministar policije, jer se običnim građanima šalje pogrešna poruka kako je u Srbiji i dalje važnije imati kontrolu nad pendrecima nego fabrikama. Godinu dana kasnije, Dačić verovatno ima veći uticaj na infrastrukturu, obrazovanje ili stanje u srpskim bolnicama, nego u policiji. Najozbiljnija kriza vlade dogodila se kada su u „dobro obaveštavanim“ medijima osvanule informacije da je premijer, navodno, povezan sa izvesnim biznismenom žovijalnog nadimka Miša Banana, koji je važan član kartela Šarić. Neki komedijant slučaj je udesio tako da je ta veliki afera utihnula gotovo istovremeno sa postizanjem saglasnosti da direktor policije bude Milorad Veljović, ali je ta afera nekako navikla posmatrače političkih neprilika u Srbiji da svaki sledeći skandal ili aferu gledaju kao tihi, nikada objavljeni rat između dve moćne stranke, koje su, izgleda, shvatile da u Srbiji postoji samo jedna policija. Težina ovog zločina će, možda, pomoći srpskim liderima da tu bitku okončaju.
Batić Bačević
objavljeno: 18.07.2013.
