Izvor: Politika, 29.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bista velikana Dragoljuba Jovanovića
Piroćanci ispravljaju istorijsku nepravdu prema najznačajnijoj političkoj ličnosti i intelektualcu u istoriji grada, koga je komunistički režim osudio na devetogodišnju robiju zbog političkih stavova
Pirot – Juče, na Veliku Gospojinu, Piroćanci su, bar delom, počeli da ispravljaju istorijsku nepravdu nanetu profesoru Dragoljubu Jovanoviću, velikanu i naučniku, otkrivajući njegovu bistu na trgu kod česme Guševice. U prisustvu njegove ćerke Bojke, građana >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i predstavnika lokalne vlasti, bistu – rad Pavla – Paje Ristića – otkrili su predsednik opštine Vladan Vasić i profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Jovica Trkulja. Vasić je rekao da je ovo poseban trenutak za Piroćance, dok je Trkulja govorio o životu i radu Dragoljuba Jovanovića.
Jovanovićeva osamdesetšestogodišnja ćerka Bojka kroz suze govori za "Politiku" o stradanju svoga oca od kada je počeo sa političkim delovanjem:
– Srećna sam što su se setili moga oca, stradalnika i velikog borca. Devet godina posećivali smo ga svake nedelje u zatvoru u Sremskoj Mitrovici i gledali njegove muke, a on je nalazio snagu da i nas bodri da sve nedaće izdržimo. Bolna je nepravda, ali od zaborava nema strašnije kazne – ističe Bojka Damjanović.
Dragoljub Jovanović rođen je krajem devetnaestog veka u okolini Pirota. Doktorirao je na Sorboni, bio profesor na beogradskom Pravnom fakultetu i sigurno je najznačajnija politička ličnost u istoriji Pirota i jedan od najvećih intelektualaca svoga doba. Predratna vlast ga je proganjala zbog njegovih levičarskih stavova, a posleratni komunistički režim ga je osudio na devetogodišnju robiju, zbog njegovih tvrdnji da je budućnost zemlje u višepartijskom sistemu i tržišnoj ekonomiji.
I u Pirotu je prošao put od obožavanja do batinanja – 1939. godine je ovacijama dočekan po povratku iz zatvora, a sedam godina kasnije, baš na Veliku Gospojinu, pirotski komunisti su ga pretukli i ostavili nasred ulice. Bista je postavljena blizu mosta, gde su komunisti planirali da ga bace u Nišavu, ali su ga spasli prijatelji.
Jovanović je doživeo i veliku počast da govorom otvori svečano zasedanje Skupštine Španije 1938. godine, kada se pridružio španskim republikancima u tamošnjem građanskom ratu. U Francuskoj je uvek mogao da pronađe utočište i stalno je pozivan, ali i pored svih nedaća ostajao je u Srbiji dosledno i iskreno se boreći za svoje ideje.
Dragoljub Jovanović je umro pre trideset godina u Beogradu. Proces za njegovu rehabilitaciju još uvek je u toku.
Marija Penčić
[objavljeno: 29.08.2007.]
