Izvor: Politika, 12.Jan.2014, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bezgrešan zbog greške u prevodu
Izjavu da će Kina u narednih petnaestak godina uložiti 10.000 milijardi evra u centralnu i istočnu Evropu nisam demantovao zato što sam rekao tako kako su preneli mediji.
U razgovorima koje vodite s nekim i kada vam je prevodilac neko kome je maternji jezik srpski, engleski ili kineski, kao što je ovde bilo, onda dobijete tumačenje koje je proizvelo slučaj koji je neko nazvao stupidarijom.
Zbog nesaglasnosti srpskog i engleskog numeričkog sistema, kada prevodimo cifre, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mi bilion zovemo milijarda, trilion zovemo bilion i prevodilac je bilion sa engleskog preveo doslovce na srpski – hiljadu milijardi.
Tek kada sam dobio zvanično tumačenje engleskog numeričkog sistema od Ministarstva finansija i ovlašćenih prevodilaca oglasio sam se saopštenjem.
Ovim rečima Milan Bačević, ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, odgovara na pitanje zašto odmah nije reagovao na prozivke koje su ga za vreme božićnih praznika zadesile u javnosti zbog izjave da će Kina uložiti 10.000 umesto 10 milijardi evra u centralnu i istočnu Evropu.
– Nijednog trenutka nisam rekao da će taj novac biti investiran u Srbiju nego u države centralne i istočne Evrope, a tamo ih je ukupno 16. Malo ko je hteo da se osvrne na izveštaje i konstatacije koje je istih tih dana pisao francuski „Mond”, u kojima se navodi da je Kina u poslednje dve ili tri godine investirala u Sjedinjenim Američkim Državama 3.000 milijardi dolara. Ako je toliko investirano u samo jednoj državi zašto bi bilo nerealno toliko investirati u 16 država centralne i istočne Evrope, jer su uslovi za plasman kapitala znatno bolji nego u SAD. Ali to opet ne znači da ono što sam izjavio nije bilo pogrešno. O ovoj grešci možemo da pričamo samo u smislu nesrećnog razumevanja prevoda – kaže Bačević u intervjuu „Politici”.
Kritike ste pretrpeli i zbog ideje o izgradnji kanala na Moravi koji bi spojio severnu Evropu sa Egejskim morem. Zašto do sada niste objavili studiju izvodljivosti s obzirom na to da ste javnost u oktobru obavestili da je završena?
Na svakoj strani te studije, koju su Kinezi uradili, stoji zabrana objavljivanja. U sporazumu koji smo potpisali obavezali smo se da u javnosti ne objavljujemo podatke iz nje dok je ne usvoje upravni odbor kompanije „Gezuba korporejšn” i Vlada Srbije.
Govorilo se da je vrednost ove investicije između 10 i 15 milijardi evra. Šta je pokazala studija?
To su podaci iz sedamdesetih godina prošlog veka, koje ja nikada nisam izgovorio potpuno svestan činjenica i okolnosti. Mogu samo da kažem da sredstva koja su potrebna nisu tako velika kao što se spekuliše u medijima. Ovako veliki projekti se realizuju fazno. Kinezi su nam pre nekoliko meseci uputili pismo u kome su izrazili želju da krenemo s razgovorima o koncesiji. To je zapravo moja skrivena želja koju sam stalno imao potpuno svestan činjenice da Srbija u ekonomskoj krizi, u kakvoj se nalazi, nije kadra da sprovede ni neki manji projekat od tog.
Imate li podršku Vlade Srbije za izgradnju ovog kanala s obzirom na to da nikada nismo čuli da o njemu govore premijer Dačić i prvi potpredsednik Vučić?
Vlada će morati da se izjasni o ovom projektu, kao što će morati da se izjasni o mnogim drugim stvarima. Mnogo toga je ostalo nedorečeno u aktivnostima vlade zbog svakodnevnih obaveza i nekih gorućih problema kojima se svakodnevno bavi.
Kada očekujete da će vlada dati svoj sud?
Postoje još dve-tri stvari koje su urgentne da se urade, a onda na red dolazi i ovako nešto. Vlada u ovom trenutku nije obavezna da se izjašnjava oko ovog projekta zato što ministarstvo koje vodim još nije uradilo prostorni plan područja posebne namene. U budžetu za 2014. godinu je opredeljen novac i očekujem da ćemo ga završiti u ovoj godini. Nakon toga realno možemo da počnemo da razgovaramo kako ćemo realizovati taj projekat i da li ćemo ga realizovati, sa kim i u koliko faza.
Ovo je multifunkcionalan projekat i u njegovoj strukturi se nalaze razrađene mogućnosti za razvoj poljoprivredne proizvodnje, energetike, saobraćaja, turizma, zaustavljanje migracija. Ako bismo krenuli logikom da uđemo u investiciju, koja će najbrže da nam vrati sredstva, onda u prvoj fazi akcenat treba da stavimo na razvoj energetike i poljoprivredne proizvodnje.
Jedna od čestih kritika je bila da Morava ne može da primi velike rečne brodove?
Saobraćaj je bila česta tema u našim medijima zlonamernih i ljudi koji vrlo malo znaju o tome. Kako može Majna koja je dva puta manja od Morave?! Ako se reguliše korito i prokopa, Moravom će ploviti brodovi četvrte kategorije od 1.350 tona nosivosti. Transport brodovima je četiri puta jeftiniji od transporta drumom i 2,5 puta nego železnicom.
Šta ćemo da prevozimo kada ništa ne proizvodimo?
Ako to mi ne radimo, a ko bi onda branio Grcima, Kinezima, Rusima, Nemcima, Mađarima… da transportuju svoju robu na najjeftiniji način putem koji je 1.260 kilometara kraći od Severnog do Egejskog mora od bilo koje druge saobraćajne komunikacije.
Institut „Jaroslav Černi” je upozorio da u moravskom slivu posebno kod Grdelice u sušnom periodu ne postoji dovoljno vode za plovidbu i navodnjavanje. Šta kažu Kinezi?
Grdelička klisura jeste usko grlo na Južnoj Moravi ali tehnički gledano to je lako rešiv problem. Ako su Kinezi uspeli da reše problem svoje Tri klisure, najvećeg hidroenergetskog sistema u ovom trenutku na planeti, kako ne bi mogli Moravu. Kinezi su nam ovom studijom pokazali i matematički dokazali da je ovaj projekat ekonomski vrlo isplativ i tehnički izvodljiv.
Zašto su Kinezi pristali da nam besplatno urade ovu studiju? Šta dobijaju za uzvrat?
Razgovore sa Kinezima započeo sam pre tri godine dok sam bio u dubokoj opoziciji. U jednom trenutku smo sadašnji predsednik Tomislav Nikolić i ja bili gosti kineskog predsednika komunističke partije i na tim njihovim forumima sam pomenuo ovaj projekat, koji bismo želeli da realizujemo uz finansijsku i pomoć njihovih stručnjaka jednog dana kada se steknu uslovi. Taj dan je došao. Kome bi štetilo da se u Srbiji zaposli veliki broj ljudi na ovom projektu? Kome u Srbiji smeta da se na „Južnom toku” zaposli 70.000 ili 80.000 ljudi? Očigledno je da u delu srpske javnosti postoji otpor prema razvoju i napretku, a naročito je veliki ako ti pozitivni impulsi dolaze sa Istoka. S obzirom na to da danas samo na Istoku postoji novac – od arapskih država, Kine, Indije, Japana i Rusije, a da je čitava zapadna Evropa i SAD u recesiji u kojoj smo i mi, zašto bismo se protivili pomoći koja nam se za jeftin novac nudi sa Istoka.
Da li su Makedonija i Grčka dale saglasnost na ovaj projekat?
Vođeni su razgovori neoficijelno sa Makedonijom oko ovog projekta kao i o južnom kraku „Južnog toka”. Na žalost i oni su u velikoj besparici, ali su svesni šta znači za njih. Realizacija našeg projekta ne zavisi od toga da li će se Makedonija opredeliti za to ili neće, a znamo da hoće. Ali, ne možemo da utičemo kada će to da bude i pod kojim uslovima. Kinezi su već kupili luku Pirej u Grčkoj. Obleću već dugo oko luke u Solunu. Zašto bi to kupovali ako bi znali da je ovaj projekat neizvestan.
Ako Kinezi uzmu koncesiju, očekujete li protivljenje Nemačke, budući da ona uslovno rečeno gospodari rečnim plovnim putevima Evrope?
Nemačka gospodari Rajnom i Majnom. Ona može da kontroliše Dunav, ali to pravo imaju i druge države. Šta tu ima pogrešno u ostvarivanju nemačkih interesa kada bi Morava bila plovna? Zašto bi se protivila ako bi imala direktan izlaz na jug i topla mora? Uostalom karte iz 1941. godine svedoče da je Nemačka u sistemu plovnih puteva Moravu videla kao nezaobilaznu u vezi sa Dunavom i Vardarom. Ulaskom Rumunije i Bugarske u NATO Konstanca je izgubila značaj, jer Rusi nemaju više interes da se tamo lociraju. Ovo je sjajna šansa da se to težište preko Morave premesti na jug i da budemo potpuno mirni.
Zbog ovog projekta vas optužuju da ste prokineski ministar. Zbog vašeg zalaganja za potpuno poštovanje Energetskog sporazuma i mirovanje rudne rente NIS-u kažu da ste proruski. Čiji ste?
Ja sam čovek koji voli Rusiju. Učio sam iz ruske literature i pripadam ruskoj naučnoj školi. Nemam ništa protiv zapadne, koju sam takođe izučavao. Ja sam srpski ministar, nisam ruski, ali sam kopredsedavajući međuvladinog komiteta za saradnju sa Ruskom Federacijom, pretpostavljam ne slučajno. Stranka me je delegirala na tu funkciju znajući kakav je moj odnos prema Rusiji. Taj međuvladin komitet je napravio sjajne rezultate sa Ruskom Federacijom.
Ova vlada je zatekla potpisan međudržavni sporazum iz vremena kada niko od nas nije ni sanjao da će biti ministar. Taj sporazum je u trenutku potpisivanja bio za Srbiju dobar. Menjala su se vremena i ljudi. Došla je i nova vlada u kojoj su neki počeli da razmišljaju kako je to štetan projekat za Srbiju, što je u nekom trenutku moglo da dovede u pitanje realizaciju tog projekta. Na sreću nije. Mi koji dobijamo realizaciju „Južnog toka” bez sopstvenog učešća i imamo vlasništvo od 49 odsto nismo zadovoljni. Zadovoljni su Nemci sa 20, Francuzi i Italijani sa po 15 odsto.
Međunarodno pravo je u ovom slučaju važnije od nekog drugog bez obzira šta ko mislio o tom projektu. Isto kao rudna renta zbog koje sam proskribovan i koju sam zatekao. Nisam je ja potpisao. I sva moja uveravanja javnosti da i ja mislim da je ta rudna renta niska, kao da se odbijaju o neki zid. I dalje se ja napadam za tako nešto, ja koji nemam veze sa tim, a nemam želju da menjam međudržavni sporazum.
Kako Srbija po vama treba da se ponaša u raspravi koja se rasplamsala u EU oko „Južnog toka”?
Srbija ne treba posebno da se uključuje u tu raspravu. Mi sa Evropom o ovom projektu nismo razgovarali niti su nam oni to nudili. Mi treba da radimo naš izvođački deo i da položimo cevi. Niko se bolje neće izboriti za svoja prava od Rusije. Voleo bih da vidim ko je taj ko postavlja uslove Rusiji a prima gas od nje.
Mi sada radimo prostorni plan južnog kraka „Južnog toka”, koji će da završi u Makedoniji . Postavićemo krak za Kosovo. Na taj način ćemo udvostručiti tranzit gasa kroz naš gasovod i rentu. U geopolitičkom i geostrateškom smislu ovaj projekat je od ogromnog značaja za nas.
Zalažete li se i dalje za istraživanje nikla u Srbiji?
Od toga sigurno neću odustati. Nikl je bio jedan od razloga da budem napadnut zato što sam udario na nečiji interes. Priča o niklu za mene je vezana samo onoliko koliko sedim na ovoj funkciji. Cela ta priča je mnogo starija od mog bivstvovanja u ovom kabinetu.
SANU je ukazala da su rezerve nikla u našoj zemlji ispod jedan odsto i posebno upozorila na štetnost eksploatacije nikla po zdravlje ljudi i životnu sredinu?
Kako niko od nikla nije umro u Norveškoj, u kojoj usred grada Kristijansena postoji pogon za topljenje nikla? Ili u Grčkoj u kojoj u turističkim regijama imate topionice za preradu nikla? Samo će neko da umre u Trsteniku ili na Mokroj gori. To su podvale ljudima koji ne znaju i lako ih je uplašiti. Kako znati kolike su rezerve ako istraživanja nisu završena?
I dalje tvrdite da je istraživanje nikla štetno koliko i voda?
Da. Srbija nije istražena kako treba. Prema rezultatima osnovnih geoloških istraživanja nama nekoliko stotina milijardi evra leži u zemlji. Nikl je samo jedan od minerala.
Da li je po vama eksploatacija bezbedna?
Da bismo mogli da eksploatišemo nikl, morali bismo da koristimo samo visoko sofisticirane tehnologije. Klasična topionica sa rudom laterita je ekonomski neisplativa. Zato u eksploataciji nikla, čije postojanje tek treba dokazati, moramo da koristimo najsavremenije tehnologije kakve se koriste u Norveškoj ili Australiji.
Marijana Avakumović
objavljeno: 12/01/2014
