Izvor: B92, 02.Jun.2014, 22:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez spornih pitanja o pravopisu
Beograd -- Za izmene uvedene u pravopisu 2010. malo ko zna, te će mala matura proći bez spornih pitanja o pravopisnim pravilima, piše "Politika".
"Na Trgu republike stajao je čovek sa teksaskim šeširom u ruci i gledao preko velikog ekrana prenos X olimpijskih igara". Za ovako napisanu rečenicu na testu iz pravopisa pre četiri godine vaš osnovac dobio bi jedinicu.
Jer, do 2010. prema pravopisnim normama teksaski je bio teksaški, naziv olimpijske igre počinjao je velikim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << slovom, a republika u nazivu Trg republike nije mogla ni da se zamisli sa prvim – malim slovom.
Ukoliko se, međutim, ovi primeri pojave na polaganju male mature iz srpskog jezika – osvojiće maksimalan broj poena pošto su se pravopisna pravila u međuvremenu promenila. Naravno jedini uslov da se to desi jeste da su svi nastavnici, učenici i njihovi roditelji dobro upoznati sa „novim” pravopisom. A taj uslov je prilično teško ispuniti: od usvajanja pravopisnih normi prošlo je četiri godine, ali većina građana Srbije i dalje je ubeđena da se olimpijada i Trg republike pravilno pišu – velikim slovom.
Nadležni za ovaj problem imaju rešenje: kao i prošle godine potrudiće se da na maloj maturi ne budu pitanja iz pravopisa koja mogu da unesu zabunu među decu, njihove roditelje i lingviste. Da li na taj način zaista rešavaju problem ili samo prikrivaju pravopisnu (ne)kulturu?
"Pitali smo na seminaru kako da objasnimo deci tendenciju da se tačka u upravnom govoru piše ispred znaka navoda. Rečeno nam je da izbegavamo takve primere. Na taj način se ništa ne rešava, jer ja đacima moram da objasnim koje pravilo se primenjuje u određenom slučaju i zbog čega", objašnjava za „Politiku” Ljilja Rafailović, profesor srpskog jezika u beogradskoj OŠ „Vojvoda Mišić”.
Nije dobro što se klima u društvu, po njenim rečima, svodi na to da pravopis treba poštovati samo na času srpskog jezika. Ni četiri godine posle izmene pravopisnih pravila ne postoji školsko izdanje pravopisa koje bi svaki đak morao da dobije u kompletu udžbenika, a većina školskih knjiga nije usaglašena sa izmenama.
"Važno je da budemo dosledni – ako pravilo postoji treba ga poštovati, a ne da na maloj maturi zadatak bude priznat iako je đak u odgovoru pogrešio u pravopisu", objašnjava Ljilja Rafailović.
Da pravopisna pitanja čija su rešenja sporna ili mogu biti sporna treba izbegavati na testovima, jer mogu dovesti u zabludu i učenike i priređivače, mišljenja je profesor Veljko Brborić, šef Katedre za srpski jezik na Filološkom fakultetu.
"Ali na časovima đacima treba objasniti zašto mislimo da nešto treba da se piše drugačije, ali i sačekati zgodnu priliku da se ono što nije dobro u pravopisu popravi. Ali ne možete uvoditi nova pravila svaki čas, jer ni promene koje su uvedene 2010. nisu zaživele", objašnjava za „Politiku” profesor Brborić.
Svaka prepravka pravopisne norme vrlo je rizičan posao, jer preti opasnost da od pismenog napravite nepismenog, kaže Brborić. Na drugoj strani, pravopis se mora aktuelizovati, jer neke norme pisanja u njemu vremenom postaju suvišne: na primer skraćenice AFŽ, SOUR, OUR, SKOJ, AVNOJ ili ona u kojima se navode ulice, novine ili mesta koji više ne postoje.
Svi naši pravopisi
Vukov – stvoren još 1818. (Srpski rječnik), prihvaćen 1868. godine
Pravopis Aleksandra Belića iz 1923.
Pravopis iz 1960. nastao zajedničkim radom Matice srpske i Matice hrvatske
Pravopis srpskog jezika iz 1993. u zvaničnoj upotrebi od 1997. (priređivači Mitar Pešikan, Jovan Jerković i Mato Pižurica)
„Popravljeni” pravopis iz 2010, koji je i danas zvanično u upotrebi
"Pravopis se mora poštovati u školskom sistemu, zvaničnoj državnoj korespodenciji, ali i u medijima. Bitno je da normu, pa čak i kada dato pravopisno rešenje nije najbolje, poštuju svi", objašnjava Brborić.
Promene u pravopisu, gledano u procentima, simbolične su: svega jedan do dva odsto u odnosu na pravopis iz 1993. godine, a odgovornost što javnost za njih ne zna leži na medijima, ali i stručnjacima, smatra naš sagovornik.
Pogrešan je utisak, kaže Brborić, da se pravopis menja svaki čas. Od 1960. do danas ono što je izmenjeno u njemu moglo bi da stane na pet do sedam kucanih strana sa svim primerima.
"Među izmenama usvojenim u proširenom i dopunjenom izdanju iz 2010. ima dobrih novina, ali i onih koje nisu baš najbolje. Među ove druge ulazi i pisanje naziva Trg republike: Činjenica je, nema spora, da Republika danas funkcioniše kao skraćeno ime za Republika Srbija (ili Republika Srpska), pa je nejasno zašto se piše malim slovom i zbog čega je ovo promenjeno. Ili, kako objasniti da se 35. Venecijanski bijenale piše velikim, a X olimpijske igre malim početnim slovom. Ovo se kosi i sa logikom", kaže Brborić dodajući da smo ovaj najnoviji pravopis previše „zategli” i učinili nenaučnim, posebno kod sastavljenog i rastavljenog pisanja reči.
Svaki od četiri pravopisa koja su usledila posle Vukovog iz sredine 19. veka imao je prednosti, ali i mane.
"U pravopisu iz 1960. loše je bilo što su se nazivi istorijskih događaja, na primer Prvi svetski rat, Kolubarska bitka, pisali malim slovom. U tom pravopisu nebeska tela poput Malog medveda i Velikih kola imala su u nazivu sva velika početna slova. Prilikom promene pravopisa 1993. to je izmenjeno", kaže naš sagovornik.
Iako se pravopis menjao samo četiri puta očigledno da nismo uspeli da savladamo sve njegove verzije. Jer i danas mnogi pišu skraćenice dr i OŠ sa tačkom, iako je ona „izbačena” pravopisnim pravilom još pre pola veka.
