Izvor: B92, 31.Okt.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez Beograda o statusu
B92: Nije izvesno da ce sastanak Kontakt grupe biti bas u sredu za kada je zakazan.. Na drugoj strani, nekako se razvlači imenovanje formalno Martija Ahtisarija iz dana u dan. Da li imate informacije šta se zapravo dešava u međunarodnim krugovima?
Suroi: Ne mislim da je u pitanju odugovlačenje, zapravo je u pitanju bolja priprema. Prema informacijama koje nama stižu, ja mislim da je Kontaktna grupa već u punoj fazi rada oko onoga što će >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << biti tema pregovora, da bi Ahtisarija zvali na taj razgovor, da bi zapravo Ahtisari imao već jedan papir na kojem bi počeo raditi.
B92: Pre svega bih želela da Vas pitam - Kolika opasnost na Kosovu postoji od radikalizacije situacije, s obzirom na činjenicu da se i "Albanska nezavisna armija nedavno oglasila", da je pozvala na vojno rešenje ukoliko se nezavisnost ne proglasi odmah i ukoliko se u pregovorima odstupi od onoga što je glavni cilj kosovskih političkih partija?
Suroi: Znate, u ove pregovore ulazi veliki deo albanskog političkog spektra uključujući i ljude koji su ratovali pre šest godina. Albanski ili kosovski taj pregovarački tim predstavlja negde 80-90 odsto biračkog tela, tako da javljanje preko interneta jedne ili druge grupe zapravo ne znači da postoji nekakva podela snaga između tog političkog i nekakvih vojnih grupacija. Iako će pregovarački proces naravno kao i svaki drugi biti fragilan, ne verujem da će imati mnogo uticaja, bilo kog koji se javlja na internetu.
B92: A koliko pregovarački tim Kosova u ovom trenutku je realno pod pritiskom tih radikalnijih stavova, bez obzira što tvrdite da je samo internet verzija?
Suroi: Ja mislim da je pregovarački tim realno pod pritiskom javnosti, jer javnost hoće da ima konkretnije rezultate. Javnost hoće jedan brži pregovarački proces. Javnost hoće da taj pregovarački tim bude jedinstven, da ima jedinstvene stavove. Tako da, ja mislim ako postoji nekakav pritisak, više je od javnosti, od građana nego što je od nekoga ko se javlja tamo gde će početi ovaj ili onaj rat.
B92: A kako Vi gledate na činjenicu da se na jugu Srbije oglašavaju političke partije koje traže da uđu u pregovarački proces, koje zastupaju albanske interese?
Suroi: Ja mislim da je veoma dobro zapravo da se ljudi iz Preševske doline, politički predstavnici, konsultuju sa pregovaračkim timom u Prištini, ne zbog toga što bi kosovski pregovarački tim uključio preševsko pitanje unutar tog pregovaračkog procesa, već zato što je bitno da se u ovom delu Balkana ili na Balkanu uopšte ima jedinstven stav prema manjinskim pitanjima, i da napravimo jedan takav model rešavanja manjinskih pitanja koji bi odgovarao svima. Naime, ne možete uspostaviti jedan manjinski model u jednom delu Balkana a da ne prihvatite u drugom delu.
B92: Gospodine Suroi, izvinite što Vas prekidam, oni traže prisajedinjenje Preševske doline Kosovu, to je njihov zahtev a ne konsultacija oko manjinskih pitanja.
Suroi: Jeste, ali vi imate i zahtev jednog dela Srba sa Kosova koji bi hteli prisajedinjenje sa Srbijom.
B92: Ono što Vas pitam je - Kakav je Vaš stav u odnosu na taj zahtev?
Suroi: Mi moramo imati jedan jedinstveni stav, o tome govorim, da imamo jednu jedinstvenu matricu razrešenja manjinskih pitanja, tako da zapravo kad uđemo u pregovore Albanci sa Kosova imaju u vidu da bilo šta da nude za razrešenje manjinskih pitanja Srba na Kosovu će se reflektovati na razrešenje pitanja Albanaca u Preševskoj dolini. I obrnuto, da Srbi iz Beograda imaju jedan pozitivan stav prema manjinskim pitanjima jer će se to odraziti objektivno i na pitanja Srba na Kosovu.
B92: Ako dobro razumem, ne podržavate njihov zahtev.
Suroi: Ako počnemo sa prekrajanjem granica na etničkoj razini, onda tu više nema kraja, onda ulazimo u 20 godina iredentizma i srpskog, i albanskog, i hrvatskog. Ja mislim da to nije rešenje ni za koga, jer mi zapravo hoćemo da prođemo tu istorijsku stepenicu.
B92: Gospodine Suroi, kada smo prošli put razgovarali za ovu emisiju, to je bilo polovinom aprila, tada ste rekli da Vaša vlada nema "najblistaviju pregovaračku platformu jer ona počinje i završava nezavisnošću, ali da između početka i završetka nema jasno formulisanih stavova". Sada ste član tima koji treba da počne da pregovara. Šta je u sredini između početka kraja platforme?
Suroi: Opet imamo tu sličnu Vladu. Sada je naravno predsednik Vlade u pregovaračkom timu. Ali, ono što je bitno je da ulazimo u pregovarački proces i sada smo u fazi razrađivanja platforme između tih dvaju korica, početne i ove završne korice u toj knjizi. Unutra se nalazi skica razrađivanja onoga što je zapravo tema pregovora, od pitanja rata i onoga što je rat ostavio do pitanja budućnosti i onoga kako moramo zapravo živeti u ovom prostoru na jedan način po matrici EU i da je to zapravo zajednička budućnost.
B92: Kad kažete tema pregovora, zar se pregovori ne zovu pregovori o statusu? Zar tema nije status, između ostalog?
Suroi: Naravno da je status, ali ne možete vi razrešiti status a da ostavite sva ostala pitanja, inače se onda pregovori svode na jedno jedino pitanje, na jednu sentencu - Da li ste vi 'za' ili 'protiv' nezavisnosti, i na tome završiti. Međutim, čak i kada bi sutra Beograd rekao da se slaže potpuno sa nezavisnošću Kosova, mi imamo jednu dugu listu otvorenih pitanja koja moramo tretirati i sa jedne i sa druge strane.
B92: Da li se Vi slažete sa predsednikom Skupštine gospodinom Dacijem, koji kaže: "Ni živi ni mrtvi Albanci ne mogu da pristanu ni na šta drugo osim na nezavisnost, i nezavisnost je kompromis", to je rečenica koju slušamo iz Prištine. Kakav je to kompromis? To je početna pozicija, koliko ja razumem.
Suroi: Ne, nije početna pozicija. Ja se ne slažem sa stavovima Albanaca koji bi voleli da Kosovo bude deo jedne jedinstvene albanske države, mogli bi pristati i na nešto drugo. Ali, pitanje pregovora nije pitanje velikih vatrenih deklaracija o životu, smrti itd, pitanje pregovora je jedno praktično pitanje. Praktično pitanje je zapravo - Kako se Kosovo može uspostaviti kao jedna moderna funkcionalna evropska država, koja može živeti sa susednom modernom funkcionalnom srpskom evropskom državom? Zapravo, o tome se radi, i unutar toga onda moramo razrešiti koja su to otvorena pitanja koja imamo međusobno da bismo razrešili.
B92: A gde je ta tačka do koje bi albanski pregovarački tim mogao da ide u pregovorima o statusu? Znači, pregovori podrazumevaju i ustupke itd. i neku vrstu trgovine, i do toga će verovatno doći.
Suroi: Naravno da podrazumevaju ustupke, ali ovo nisu pregovori između Prištine i Beograda oko toga da li se Beograd slaže ili ne slaže sa nezavisnošću Kosova. Mi ulazimo u ove pregovore ne pitajući Beograd. Beograd je izgubio istorijsko pravo da odlučuje o statusu Kosova. Ono što Beograd nije izgubio i što se ne može izgubiti objektivno je da brine o interesima onoga što tretira kao svoju manjinu na Kosovu, i naravno ono što je ugrađivanje srpskog nacionalnog interesa u buduću nezavisnu kosovsku državu.
B92: A kako to mislite da je Beograd izgubio pravo? Kosovo je formalno i dalje teritorija...
Suroi: Ma, nije čak ni formalno jer je to oduzeto rezolucijom 1244. Beograd je izgubio samim tim što je pokušao genocid na Kosovu, i to je bila završna tačka jednog tužnog međusobnog života, i samim tim Beograd više nema nikakvo pravo odlučivanja. Ono što kažem...
B92: Samo trenutak, gospodine Suroi, Vi ne pregovarate sa Miloševićem, on je u Hagu, ovo je jedan drugi Beograd. Nijedan međunarodni sud nije utvrdio da je genocid izvršen na Kosovu.
Suroi: A zašto se sudi Miloševiću u Hagu?
B92: Pa, dobro, postoji princip prezumpcija nevinosti...?
Suroi: Dobro, naravno kao sud jeste, ali mi smo... Znate, ja sam živeo, prošao ceo ovaj rat ovde, znam šta se zapravo dešavalo, tako da ne moram da sačekam da mi Hag objasni da je Milošević i njegov režim pokušao izvršiti genocid ovde. Pitanje je naravno realno ovo što vi postavljate, da ovo nije isti Beograd. Međutim, postoji nešto što se zove kontinuitet države, ne mora biti isti režim, ali postoji ista država. U toj državi moram vas podsetiti da su ljudi koji su bili protiv srpskog fašizma bili u manjini. Jedan veliki deo opozicije je bio zapravo sa gospodinom Miloševićem u pitanjima rata i mira, u drugim pitanjima je bila podela, ali bih i vas podsetio da ste vi isto tako bili izolovani kao manjina u periodu Miloševićeve Vlade.
B92: Dobro, mi jesmo B92 svakako, ali to nije tema sada. Dakle, da li je za Vas prihvatljiv ovakav Beograd kakav jeste sada kao partner za pregovore?
Suroi: Slušajte, mi ne možemo izabrati kakav će biti Beograd, to zavisi od srpskog naroda i birača. Tako da, politički Beograd će se predstaviti onako kakav je, i tu niko ne može izmeniti iz Prištine kako će to izgledati. Pregovori sa Međunarodnom zajednicom su zapravo pregovori o tome šta može Međunarodna zajednica prihvatiti kao funkcionalnu državu i pod kojim uslovima će to prihvatiti. I naravno, uključivanje Beograda u te pregovore je pitanje ugrađivanja onoga što je objektivni srpski nacionalni interes na Kosovu, a to je zapravo pitanje ne samo opstanka već i razvitka srpskog naroda na Kosovu, razvitka kulture itd.
B92: Da li je ono što se pominje kao formulacija uslovne nezavisnosti iz međunarodnih krugova prihvatljivo rešenje za Vas?
Suroi: Znate, niko ne zna šta je to uslovna nezavisnost. Ono što je bitno je napraviti distinkciju tih dveju reči. Jedna je nezavisnost, a to je činjenica da Kosovo postaje međunarodni subjekt. Druga je da postoji niz uslova koje Kosovo mora ispuniti u tom međunarodnom okruženju. I treća je pitanje da će i nakon nezavisnosti Kosova biti međunarodnog prisustva na Kosovu, koji bi neke od tih uslova morao nadgledati i u partnerstvu razrešavati.
B92: Koja mera međunarodnog prisustva je prihvatljiva za Vas? Dakle, da li neki Ešdaun ili?
Suroi: Ono što moramo automatski imati u vidu to je da će biti NATO prisustva na Kosovu. Ja mislim da bi za sve građane Kosova to bilo prihvatljivo, i to bez ikakve nacionalne razlike. Sa političkog aspekta, ono što ja mislim da bi bilo veoma povoljno za Kosovo je da međunarodno prisustvo na Kosovu bude integrisano u jedan mandat restrukturiranja Kosova, da bi pripremilo Kosovo za uključivanje u EU. A to znači da bi budući mandat imao jednu veoma jaku evropsku komponentu, u smislu pripreme Kosova za stabilizaciju i asocijaciju, i naravno za pregovore za učlanjivanje u EU, sa jedne strane. I sa druge strane, zajedničko evropsko-američko prisustvo, političko prisustvo u smislu vladavine prava, u smislu nadgledanja policije i vladavine prava, i naravno onoga što će biti abeceda tog prisustva, a to je zapravo ono što se radi o zbrinjavanju manjina.
B92: Gospodine Suroi, predstavnici Srba na Kosovu najavljuju u slučaju nezavisnosti odlazak sa Kosova, iseljavanje. Kako ćete rešiti taj problem? Kakve garancije uopšte Srbima možete da ponudite?
Suroi: Prvo pitanje je ko su predstavnici Srba na Kosovu, i to još uvek nismo mogli shvatiti. Nažalost, Srbi sa Kosova plaćaju račun konflikta u Beogradu, tako da ratovi između različitih političkih subjekata u Srbiji se reflektuju kod kosovskih Srba.
B92: Nećete valjda da kažete da žive bezbedno na Kosovu?
Suroi: Ne, naravno da neću da kažem da žive bezbedno, žive bezbednije nego što su živeli, ali to nije mera sa kojom se može izmeriti ono čega je dostojan i pristojan život. Ono što se mora desiti to je integracija interesa, kao što sam rekao, kosovskih Srba u taj politički proces. Ja već nedeljama insistiram da se pri kosovskoj pregovaračkoj delegaciji napravi Konsultativni savet nacionalnih zajednica, da se otvori proces unutrašnjeg dijaloga još sada, da se ugrade u pregovaračku platformu ono što su interesi Srba i da počnemo realno razgovarati, i to bez ikakvih kočnica od toga šta su zapravo interesi i dokle se može stići.
B92: Da, ali realnost je da Srbi to odbijaju. Dakle, oni su pregovaračkom timu na drugoj strani.
Suroi: To će biti veoma teško po kosovske Srbe. Ja mislim da to ne pomaže ni kosovskim Srbima, a ni onim kosovskim Albancima koji bi hteli pomoći kosovskim Srbima.
B92: Ali je ključ da Srbi ne veruju kosovskim Albancima i njihovim liderima.
Suroi: Znate, tu nema magične formule. Kosovski Srbi moraju sagledati u prošlosti. Svaki put kada je njihov interes bio branjen iz Beograda oni su dosta loše prošli, najdramatičnije su prošli '99. godine.
B92: Gospodine Suroi, koliko se pregovarački tim u izgradnji svoje platforme konsultuje sa bivšim premijerom gospodinom Haradinajem? Koliko on ima uticaja na formiranje...
Suroi: Ja ne znam. Ja nisam bio u kontaktu sa gospodinom Haradinajem od kako je otišao, a možda i dosta pre toga, u Hag.
B92: Sva je prilika da će gospodin Ahtisari definitivno biti imenovan za šatl-pregovarača. Kako Vam se čini taj izbor, s obzirom, ja ću Vas podsetiti... Pretpostavljam da ste čitali njegovu knjigu "Misija u Beogradu", jedan od stavova je bio - nezavisnost Kosova bi narušila osetljivu ravnotežu čitavog Balkana.
Suroi: Čitao sam dve ili tri knjige koje se tiču tog pregovaračkog procesa. Znate, neka mišljenja se grade u jednom trenutku, drugi istorijski trenutak stvara druga mišljenja, tako da ne bih mnogo o tome.
B92: Pre dva dana ovde su objavljena, istini za volju nezvanično, tri pravila koja će navodno Međunarodna zajednica da uspostavi u predstojećim pregovorima. Prvo je da nijedna strana nema pravo veta, da ne može da napusti pregovore, to je drugo pravilo, i da ako ne potpiše neke od dokumenata da će se smatrati da se sa ponuđenim rešenjima slaže. Ta pravila prilično frustrirajuće zvuče i za jednu i za drugu stranu.
Suroi: Znate, pregovori nikad nisu laki. Ja mislim da ima dosta istine te ugrađene u te interpretacije.
B92: Vi ste bili i u Rambujeu. Kada su počinjali pregovori u Rambujeu Kontakt grupa je nekako imala jasniji stav, prosto se znalo unapred šta misli Međunarodna zajednica, ovoga puta to nije slučaj, ili nije bar kristalno jasno. U čemu je razlika?
Suroi: Nema velike razlike. I pred Rambuje imali smo ono što su se nazivala pravila koja se ne mogu osporiti, tj. ušli smo sa bespogovornim tim pravilima. Ja mislim da će do kraja godine biti izgrađena ta bespogovorna pravila, i onda ćemo ući u jedan pregovarački proces sa tim dosta uskim pravilima, ali i sa jednom dinamikom koja vodi ka definiciji veoma čistih opcija koje stoje pred nama. Znate, kada imate ova pravila Kontakt grupe koja kažu da nema povratka na stanje pre '99. godine, da nema podele Kosova, da nema ujedinjenja Kosova ili dela Kosova sa drugom teritorijom, onda imate zapravo jednu situaciju u kojoj se može govoriti o državi, sa jedne strane, i o nivou suverenosti te države u smislu partnerstva te države i Međunarodne zajednice.
B92: Ja znam da ste Vi bili spremni pre nego što ste postali član pregovaračkog tima, da ste govorili da treba sesti i razgovarati sa Beogradom direktno. Kakav je stav sada pregovaračkog tima oko toga? Da li su spremni da sednu...
Suroi: Znate, već godinama se ovde gradi jedna iluzija da je Kosovo nezavisno, da ne treba pregovore, da nemamo šta razgovarati sa Beogradom itd. Sada ulazimo u jednu dosta smešnu situaciju da svi oni koji su govorili da nema pregovora i da nemamo šta da razgovaramo sa Beogradom, svi se slažu da ima pregovora i da moramo razgovarati sa Beogradom, da imamo otvorena pitanja. Znate, mi nemamo otvorenih pitanja sa Danskom ili sa Estonijom, mi imamo otvorena pitanja sa Beogradom i ta pitanja moramo razrešiti.
B92: Kada govorimo o predstojećim pregovorima, ono što se pominje često kao prateći element pregovora, odnosno mogućih ustupaka koje jedna ili druga strana moraju da daju, jeste i radikalizacija situacije na terenu. Da li se toga plašite?
Suroi: Ja se najviše plašim statusa kvo i stagnacije u društvu, jer onda status kvo i stagnacija stvaraju radikalizaciju. Radikalizacija je samo izliv frustracije zbog stagnacije i nedostatka razvoja.
B92: Koliko Vi procenjujete da bi mogli trajati pregovori? Pominje se devet meseci, godinu dana, neko kaže pet godina.
Suroi: Ja verujem da ćemo realno u realnim odnosima pregovarati nešto manje od šest meseci.
B92: Ponovo ću da se vratim na početak, evo već nam i vreme ističe. Ono što su osnovna zapažanja i nas običnih smrtnika, a i analitičara, a pretpostavljam i međunarodnih predstavnika, jeste da i Beograd i Priština kreću od svojih, uslovno rečeno, maksimalističkih ciljeva. Dakle, još jednom pitam ponovo - Koja je ta mera do koje Vi možete da idete u traženju kompromisa u pregovorima?
Suroi: Znate, mi ne tražimo... Ono što hoću objasniti ljudima u Beogradu je da što se tiče nezavisnosti to nije pitanje koje se postavlja kao pregovaračka tačka.
B92: To ne postavljate Vi, ali će postaviti Beograd.
Suroi: Pa, dobro, neka postavi Beograd. Mislim da nije to pitanje koje Beograd može razmatrati sa nama. Beograd može razmatrati sa nama realna pitanja koja se tiču interesa Beograda. Beograd nema šta... Znate, šta ima jedan čovek u Kraljevu da se interesuje kakav će biti vodovod u Suvoj Reci? A pitanje tog vodovoda može rešiti država Kosovo, neće rešiti niko u Srbiji taj vodovod ili socijalno osiguranje, ili pitanja koja se tiču te funkcionalne države. I obrnuto, nema šta neko od nas da razmišlja o vodovodu u Kraljevu. E, sada je pitanje ovo, moramo doći do realnog kompromisa oko toga šta je zapravo interes i kako ugraditi taj interes u funkcionalnost države. Znači, mora se izmeriti ono što je interes, potreba građana nealbanaca na Kosovu, kako to integrisati u jedan funkcionalni model.
