Izvor: Vesti-online.com, 12.Okt.2015, 08:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beograd na vodi (2): Futurističke kule u Patkovgradu

I da se teže snalazite u svim pravno-finansijskim zavrzlamama, ono o čemu većina građana može da prosuđuje jeste estetika najavljenog projekta i njegovo (ne) uklapanje u arhitekturu starog Beograda. Mnogi se pitaju zašto sve te futurističke zgrade nisu planirane za levu, novobeogradsku obalu Save ili pored Pupinovog mosta?

Arhitektura starog Beograda nije raskošna poput Praga, ali jeste istorijska i ima nekoliko ključnih građevina kao što su Kalemegdanska tvrđava, Hram >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Sv. Save, Beogradski pobednik ili Saborna crkva koje čine autentičan gradski pejzaž, a koji će visoke građevine na savskom priobalju gabaritom, a ne lepotom progutati, pa će, kako neko reče, ve-le-lep-na Geozavodova zgrada u neobaroknom stilu iz-gle-da-ti kao vr-tla-re-va ku-ći-ca u Pat-kov-gra-du.

Ali i pored žestokog protivljenja srpskih arhitekata, struka nije uspela da odgovori režim od štetnog aranžmana. Naprotiv, vlast je pokušala da izvrda, pa je sastanak delegacije Akademije arhitekture sa gradonačelnikom Sinišom Malim u martu ove godine prošao neslavno, kada je zbog potcenjivačkog stava predstavnika gradskih vlasti arhitekti Mihajlu Mitroviću pozlilo.

Pre nekoliko dana, nakon što je objavljen ugovor, Akademija je objavila i svoju drugu Deklaraciju u kojoj traži da se ugovor sa arapskim investitorom pod hitno raskine, dok je šteta još merljiva, da se ceo prostor vrati pod Generalni urbanistički plan, a za njegovo uređenje raspiše međunarodni konkurs.

Niko, a često se to spočitava protivnicima ovakvog Beograda na vodi, nije bio za ono ruglo na priobalju, groblje brodova, udžerice i železnički otpad, već da se uređenje tog prostora uskladi sa zaleđem, sa što više javnih prostora i zelenila i bez visokih objekata koji bi zaklanjali vidik na staro gradsko jezgro.

- Ovaj projekat je jedan od onih kolosalnih promašaja za koje će Beograd platiti strašno visoku cenu. Na delu je urbani primitivizam, seljačka logika "čim je veliko, to bre, mora da je dobro". Od niske strukture, nekih pet-šest spratova u starom jezgru, prelazite u jednu gigantističku spratnost. Imate 160 objekata od kojih je toranj visok 200 metara! Pa to su dve Beograđanke.

Današnji Beograd će nestati pred vizuelnom agresijom ovih kućerina - upozorava arhitekta Bojović, član Akademije i urednik stručnog časopisa "Izgradnja".

Srbija se obavezala da do kraja 2019. infrastrukturno kompletno opremi taj prostor da bi investitor mogao da gradi. Pri tom, strani partner u svakom momentu može da promeni veličinu i namenu objekta.

- Pa ko sutra može da spreči arapskog investitora da tu izgradi džamiju i veću nego što Zukorlić hoće da izgradi u Novom Pazaru - pita se Bojović.

- Kako da znam koliko struje da ti dovedem ako ne znam šta ćeš i koliko da gradiš. To je podvala. Jer sutra može da dođe i kaže: Evo, ja hoću da ih usrećim sa dva i po umesto samo sa dva miliona kvadrata, a oni nisu doveli i struju i izgradili parking... I onda vas izvedu na arbitražu i oderu.

Zanimljivo je da se još ne zna ime glavnog projektanta, a maketa se menjala, pa je u jednom momentu kula bila špicastog završetka i podsećala na londonski neboder Krastavac, dok prema poslednjoj verziji liči na mikrofon. Na ranijoj maketi kula je bila zabodena u reku, a sada je ipak na obali. Sve su to, kako primećuju arhitekte, samo neki od diletantskih poteza.

- Govore nam da je gospodin koji je potpisao ugovor vlasnik Burdž kalife, najviše zgrade na svetu, ali nam ne kažu da je ta zgrada prazna - primećuje Bojović. - Građani ne mogu da kupe kartu za javni klozet, a kamoli stan po ceni od 2.300 do 3.000 evra po kvadratu. Ni evropski džet-set neće dolaziti u Beograd da kupuje stanove - uveren je Bojović.

Savski amfiteatar nastao je nasipanjem nekadašnje močvare Bara Venecija, a danas se najčešće definiše kao prostor od Gospodarske mehane do Kosančićevog venca. I mada sada ne izgleda reprezentativno, u ovom delu grada u 19. veku nicale su najlepše građevine. Dominirala je đumrukana iliti carinarinica izgrađena tik uz Savu, odmah ispod Saborne crkve, dok se s druge strane reke prostirala Austrija. Legenda kaže da je odmah pored gradilišta knjaz Miloš dao da se postave i vešala, da ako đumrukana ne bude valjana, majstori znaju šta ih čeka.

Nastavak na Vesti-online.com...