Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Feb.2013, 22:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Benedikt XVI više nije papa

VATIKAN -

Benedikt XVI i zvanično je, večeras u 19 sati po srednjeevropskom vremenu, postao prvi papa u poslednjih sedam vekova koji je podneo ostavku na tu funkciju, okončavši osam godina dugu i burnu vladavinu, tokom koje je Vatikan bio suočen i s brojnim skandalima.

Benedikt (85) je drugi papa u 2.000 godina dugoj istoriji Crkve, koji se dobrovoljno povukao s položaja, zapanjivši svet 11. februara, kada je objavio da više nema snagu "uma i tela" da nastavi dalje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << preneo je AFP.

Ranije danas, u svom poslednjem obraćanju javnosti, Benedikt XVI je sa balkona papske letnje rezidencije u Kastel Gandolfu pozdravio nekoliko hiljada vernika i zahvalivši se poručio da on više nije papa.

Bilo je to veoma emotivno poslednje obraćanje, poslednjeg dana pontifikata pape Benedikta XVI.

Po dolasku u Kastel Gandolfo, papa Benedikt XVI ušao je u svoj papamobil kojim se odvezao do vile gde će provesti poslednje sate pontifikata, ali i naredne dane do završetka obnove manastira u kome će biti stalno nastanjen.

Papu Benedikta su u Kastel Gandolfu dočekali gradonačelnik i sveštenstvo.

Benedikt XVI je, inače, neki minut posle 17 sati ušao u helikopter kojim je napustio Vatikan i uputio se prema Kastel Gandolfu, mestašcu udaljenom svega 25 kilometara gde će provesti poslednje sate pontifikata.

Istorijski odlazak pape Benedikta iz Vatikana ispratilo je hiljade i hiljade ljudi i dok su oni pogledima pratili let, helikopter sa zastavom Vatikana, simbolično je napravio nekoliko krugova iznad Trga Svetog Petra pre nego se uputio ka Kastel Gandolfu.

Neposredno pred poletanje, papa Benedikt je napisao poslednju tviter poruku u kojoj je kazao: "Hvala vam na vašoj ljubavi i podršci, želim vam da uvek osetite sreću koja dolazi od stavljanja Hrista u središte vašeg života."

Poslednjeg dana pontifikata papa Benedikt XVI je u obraćanju kardinalima pozvao Katoličku crkvu da jedinstveno stane uz njegovog naslednika i obećao svoju "bezuslovnu poslušnost" novom papi.

Kako se bira papa?

Članovi Kardinalskog kolegijuma sastaće se u ponedeljak, 4. marta, i odlučiti kada će početi konklava, sastanak Kardinalskog sabora Katoličke crkve koji će u tajnosti birati novog poglavara.

Konklave su najstariji metod izbora čelnika neke institucije u svetu. Naziv potiče od latisne reči (cum clave) što znači pod ključem i u obliku sličnom današnjem ustanovljene su 1274. godine, odlukom pape Grgura X.

On je podstaknut dugom istorijom političkog uplitanja u izbor papa i dugim razdobljima upražnjenog mesta rimskog biskupa, odlučio da se izbor obavlja tako što će se kardinali zaključati spolja i na taj način izolovati od spoljnog sveta.

Kardinali ostaju zaključani u prostoriji sve dok ne izaberu novog poglavara.

Papa Pavle VI propisao je 1970. godine da u konklavama mogu učestvovati samo kardinali mladi od 80 godina, a Ivan Pavle II apostolskom konstitucijom "Universi Dominici Gregis" je broj kardinala ograničio na maksimum 120, a za izbor pape potrebno je da kandidat dobije dve trećine glasova prisutnih.

Kardinali tokom konklava glasaju u Sikstinskoj kapeli, a smeštetni su, inače, u obližnjem Domu Svete Marte.

Iako služi u druge svrhe, ta petospratnica izgrađena je tokom pontifikata Ivana Pavla II i najpoznatija je baš kao rezidencija kardinala tokom konklava.

Zgrada ima 128 soba koje se kardinalima dodeluju žrebom.

"Nije to hotel s pet zvezdica, ali je dom vrlo udoban i kardinali u njemu imaju sve što im treba", kaže profešor na Pontifikalnom univerzitetu Svetog Krsta u Rimu Bernardo Estrada.

Naslednika Benedikta XVI biraće 117 kardinala od kojih je on imenovao 67, a Ivan Pavle II 50.

Iz Evrope ih je 62 kardinala, a među njima je 28 Italijana, južnoameričkih kardinala je 19, severnoameričkih 14, afričkih i azijskih po 11, a jedan dolazi s područja Okeanije.

Među kandidatima su, kako je prenela Hina i dvojica hrvatskih kardinala Josip Božanić i Vinko Puljić.

Prema propisima, konklave su se morale sazivati najranije 15, a najkasnije 20 dana od smrti pape ili od njegove abdikacije, ali je Benedikt XVI u ponedeljak ukazom (motu proprio) kardinalima dopustio da izađu iz tog vremenskog okvira ako smatraju potrebnim.

Od 1846. konklave se održavaju u Sikstinskoj kapeli, najpoznatijoj među kapelama Apostolske palate, slavnoj po svojoj arhitekturi i freskama renesansnih majstora Mikelanđela, Botičelija.

Izbor za novoga papu je ritual bogat tradicijom i simbolikom, tajnovitošću i hipnotičkim gregorijanskim napevima.

Na dan početka konklava, kardinali ujutro imaju misu za izbor pape, a zatim u procesiji uz Litanije svih svetih i himničnu "Veni, Creator Spiritus" (O dođi, Stvorče, Duše svet) kreću u Sikstinsku kapelu.

U njoj će oni položiti zakletvu da će poštivati proceduru izbora propisanu apostolskim konstitucijama i zavet ćutanja.

Kardinali zakletvu polažu pojedinačno, držeći ruku na Jevanđelju.

Prvog dana konklave kardinali glasuju samo jednom, a u sledećim danima dva puta prepodne i dva puta popodne.

Ako nakon tri dana nema rezultata, dolazi do prekida glasanja najviše na jedan dan koji je posvećen molitvi, sastancima, promišljanju i duhovnoj obnovi. Taj postupak se ponavlja, ukoliko bez rezultata prođe sedam krugova glasanja.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...