Izvor: Večernje novosti, 30.Apr.2015, 18:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beg od krize u zlatnu groznicu

OVO je zlato, gospodine Bond. Celog života bio sam zaljubljen u njegovu boju, sjaj, njegovo prefinjeno dostojanstvo. Čuvena replika iz "Goldfingera", jednog od kultnih filmova o Džemsu Bondu, kojom se glavni loš momak "oprašta" od agenta 007, prilično slikovito izražava ne samo vekovnu opčinjenost ljudi plemenitim metalom, već i razloge za uvek nove cikluse "zlatne groznice". Jedna od njih je na pomolu. Prvi put posle sedamdesetih godina prošlog veka pomama za zlatom je zahvatila svet paralelno >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << sa finansijskom krizom 2008. godine. Sada je na pomolu nova. Trend je već uočljiv u Americi, gde je tokom marta za 151,4 procenta porasla prodaja zlatnih pločica. Dok je u februaru u SAD prodato 18.500 unci zlata, u martu se "pazarilo" 46.500 unci. Američki eksperti procenjuju da je trenutna cena zlata, koja se, inače, dnevno formira u Londonu, od oko 1.200 dolara za uncu (oko 30 grama) trenutno niska u odnosu na ono što nas očekuje. Predviđanja australijske kompanije ANZ o porastu cene zlata narednih godina zasnovana su na diktatu povećane tražnje ovog plemenitog metala u Aziji, posebno u Kini. CRNA GORA I BOSNA NAJVEĆI uvoznik zlata je Indija. Na ovu zemlju odlazi petina ukupnog svetskog uvoza tog plemenitog metala, ali je polako pretiče Kina. Slede Britanija, Turska, Tajland, SAD, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kanada, Nemačka i Italija. Među zemljama u kojima uvoz zlata najubrzanije raste izdvajaju se Kirgistan, Gana, Azerbejdžan, Katar, Laos, Kuvajt. Na sedmom mestu među ovim zemljama je Crna Gora, a na 14. BiH. Većoj tražnji doprinose i centralne banke i institucije u svetu, koje u zlatu ponovo traže sigurnost u sve nesigurnijem okruženju. Zlatni standard, koji je postojao od 1821. do 1971. godine, uveo je u centralne banke SAD i evropskih zemalja velike količine ovog plemenitog metala. Oko četvrtine ukupne količine ikad iskopanog zlata nalazi se u centralnim bankama, najviše SAD, Nemačke, zatim u MMF, Italiji, Francuskoj, Rusiji, Kini, Švajcarskoj, Japanu, Holandiji... Za investitore zlato je način osiguranja protiv katastrofalnih događaja na globalnom finansijskom tržištu. Ono je dobro osiguranje i u vremenima hiperinflacije, jer održava vrednost bolje od papirnog novca. Ono i ne nestaje, samo menja oblik. Polovina zlata pretočena je u nakit. Oko 20 procenata se čuva kao investicija, oko 10 odsto se koristi u industriji, ostalo je u centralnim bankama. Procene ukupne količine zlata koje cirkulišu svetom, ne računajući one pod zemljom, variraju od 155.244 tone do dva i po miliona tona. Procene Svetskog saveta za zlato se zaustavljaju na 171.300 tona. Iako je procenjivanje ukupnih količina zlata teško, jer se ono eksploatiše bar šest hiljada godina, jedan od najbogatijih investitora, Voren Bafet, tvrdi da bi ukupna količina zlata koja cirkuliše svetom mogla da se izlije u kocku stranica od oko 20 metara. Ta kocka, po nekim drugim procenama, ima stranice i oko 50 metara. Neki smatraju da je zlata i više, jer podsećaju da je samo Tutankamonov grob sačinjen od tone i po zlata... Evropski analitičar Eugen King tvrdi da je u zemlji preostalo zlatnih rezervi za svega još oko dve decenije iskopavanja. Američke procene govore da zemlja "čuva" još oko 52.000 tone zlata, ali naučnici upozoravaju da sve rezerve, ipak, nisu otkrivene. Ne samo da su procene ranijih eksploatacija i preostalog zlata u zemlji diskutabilne, već se sa sigurnošću ne zna ni koliko zlata sada stiže iz rudnika. Poznato je da se najviše proizvodi u Kini, ali podaci o tome koliko se proizvodi su nedostupni. U nekim zemljama, kao što je Kolumbija, ima i ilegalnih kopova... Posle Kine, najveći proizvođači zlata su Australija, SAD, Rusija, Peru. Južnoafrička Republika, koja je dominirala po produkciji najvećim delom 20. veka, sada je tek šesta. Zlato i srebro delili su zajedničku istoriju tokom proteklih pet milenijuma. Pre 20. veka srebro je takođe bilo monetarni standard, ali je odavno otišlo sa scene i iz sefova centralnih banaka. No, kada bi rezerve zlata bile prodate, pritisak na njegovu cenu mogao bi da dovede do toga da i zlato doživi istu sudbinu kao srebro. KOKTEL OD 1.000 DOLARA ČISTO zlato nije toksično, pa se katkad koristi u prehrambenoj industriji, kao zlatni listići. Zlata ima u nemačkom alkoholnom piću "Goldvaser". Ono je i dozvoljeni aditiv u prehrambenim proizvodima sa oznakom E 175. Za koktel koji sadrži zlatne listiće treba izdvojiti 1.000 dolara. Zlato, inače, nema nikakav ukus, niti proizvodi kalorije.BROJKE* Kilogram zlata trenutno košta oko 39.000 dolara * Od jednog grama zlata može da se izvuče nit dužine tri kilometra, a valjanjem listići 500 puta tanji od čovečje dlake. * Grumen čistog samorodnog zlata od 120 kilograma je pronađen u Australiji 1869. godine.

Nastavak na Večernje novosti...