Izvor: Blic, 09.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bečka kuća kod Golemog mosta
PIROT - Kuća porodice Jovanović u Ulici knjaza Miloša, u neposrednoj blizini Golemog mosta, jedna je od najstarijih kuća u Pirotu. Pod zaštitom je države i danas pleni svojom lepotom koju su u nju udahnuli bečki arhitekti. U njoj su do pre nekoliko godina živeli profesori u penziji Ljubinka i Jovan Jovanović, a sada njihov sin Aleksandar, snaha Nataša i unuci Jovan i Ivana.
-Kuću je pre 95 godina sagradio apotekar Karlo Skacel, jedan od prvih apotekara u Pirotu, koji je došao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iz Češke. U prizemlju, osim njegove apoteke, bili su lokali koji su menjali delatnost. Bila je tu radionica za popravku radio-aparata, knjigoveznica, a sada prodavnica hemijskih proizvoda - priča profesor u penziji Jovan Jovanović, čiji je otac posle Skacela postao novi vlasnik kuće.
Profesor Jovanović se seća 1959. godine kada je, kako kaže, donet pljačkaški zakon o nacionalizaciji. Država im je tada oduzela dva lokala i apoteku.
- Čak su nacionalizovali i tavan koji je bio trošan, podrum koji nije imao nikave veze sa apotekom, čak i klozet. Kada smo se žalili, vratili su nam šupe, ali je lokal gde je bila apoteka još uvek nacionalizovan. Još uvek čekamo da nam i taj lokal vrate - kaže Jovanović.
Karlo Skacel je došao u Pirot sa suprugom Olgom Bjelopavlek. Posle njene smrti, oženio se tetkom profesora Jovanovića, koja se takođe zvala Olga. Nisu imali dece.
- Karlo je, inače, bio jedan veliki dobrotvor. Mnoge apotekare je slao na studije u Beč. Među njima je bio i moj otac Aleksandar. Karlo Skacel je umro tridesete godine prošlog veka. Moj otac je studije farmacije u Beču već bio završio i nasledio je apoteku. Umro je 1941. godine. Posle očeve smrti, majka Leposava je nasledila kuću i apoteku, a kada se ona upokojila, meni je pripao sprat, a sestri lokali. Iako nije bila farmaceut, ona je sve vreme okupacije radila u apoteci i od toga smo živeli - priča Jovanović.
U kući staroj skoro jedan vek gotovo da ništa nije promenjeno.
Pošto je pod zaštitom države, Jovanovići moraju za sve radove na njoj da traže saglasnost niškog Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Svojevremeno je u njoj bio nameštaj kupljen u Beču.
- Posedujemo još nešto od tih stvari: unikatnu peć, ogledalo ručne izrade i kanabe. U dnevnoj sobi, koja je bila salon za goste, imali smo stare fotelje i stolice presvučene somotom. Za potrebe jedne predstave uzelo ih je pozorište i nikada nam nisu vraćene. Na zidu salona još držimo sliku koju je Skacelu poklonio jedan turski oficir, bežeći iz ratnog vihora. Čuvamo je kao dragocenost - kaže prof. Jovanović.
Posle oslobođenja 1945. godine, komunistička vlast nije mimoišla kuću Jovanovića.
- Jedno vreme, u njoj su živeli ruski oficiri. Kad su oni otišli, Odsek za stambena pitanja pirotske opštine je procenio da mi imamo višak stambenog prostora. Smestili su nas u jednu sobu, a u ostale sobe uselili druge porodice. Međutim, kuća nam nikada nije bila oduzeta. Moj otac je bio prijatelj velike glumice Žanke Stokić. Ona je u kući bila njegov gost. Tada joj je poklonio jedan pirotski ćilim - priča profesor Jovanović.
Ulica u kojoj se nalazi kuća Jovanovića često je menjala ime. Kad je sagrađena, bila je to Ulica princa Đorđa. Kad su došli Bugari, preimenovali su je u Ulicu Adolfa Hitlera. Posle osobođenja, bila je Ruzveltova, pa Crvene armije. Godinama je nosila ime Borisa Kidriča, a pre nekoliko godina dobila je ime Knjaza Miloša.
