Izvor: NoviMagazin.rs, 15.Dec.2017, 21:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Barometar Slobode: Srbija 20. od 30 posmatranih zemalja, sloboda medija opada
Srbija je 20. od 30 posmatranih zemalja u istraživanju Barometar slobode 2017. prema ukupnom ostvarivanju političkih i ekonomskih prava, kao i prema vladavini prava, a sloboda medija u većini posmatranih zemalja je u opadanju.
Kada je reč o regionu, na listi pre Srbije nalaze se Hrvatska na 14. mestu, na 18. Albanija, na 19. Crna Gora, dok se iza Srbije na 21. mestu nalazi Makedonija, a na 25. mestu je Bosna i Hercegovina, navodi se u izveštaju koji je danas predstavljen u >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << Beogradu.
U delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju, sloboda i nezavisnost medija su i dalje u opadanju zbog ozbiljnih izazova s kojima se suočavaju mediji i novinari.
Ocenjuje se sa vlast vrši politički i ekonomski pritisak na izveštavanje, a česte su i neprijateljske izjave državnih zvaničnika prema kritičkim medijima, a posebno prema istraživačkim novinarima.
Urednička politika uglavnom je vođena finansijama i često je prisutna autocenzura, a novinare okružuju osećaj straha od gubitka posla, ili okruženje u kojem su zastrašivanje, pretnje i nasilje prema novinarima u porastu, kaže se u izveštaju.
Učesnik na predstavljanju izveštaja u Beogradu Dušan Gamser rekao je da su kada je reč o vladavini prava ; pomaci učenjeni po pitanju uključivanja žena u politički život, a da je položaj migranata u Srbiji bio pristojan.
On je dodao da su slobode medija i izražavanja ozbiljno pogoršane, da su pogoršanja vidljiva i kada je eč o pravima privatnosti, da je u obrazovanju prisutan problem akademske čestitosti i lažnih diploma i da postoji nedostatak tranzicione pravde.
"Prisutno je nepriznavanje odluka međunarodnih sudova, a ratni zločinci zauzimaju visoka mesta u društvu", rekao je Gamser.
U izveštaju o Srbiji se navodi da je situacija u pravosuđu loša i da se veoma sporo poboljšava, a kao glavni nedostatak izdvojena je nedovoljna nezavisnost, efikasnost i integritet pravosuđa.
"Politički pritisak na sudove predstavlja samo vrh ledenog brega. Politički uticaj na sektor zakona (policija, tužilac) ili na različite regulatorne organe je još jači. Njihova spremnost da reaguju i njihovu efikasnost zavise od saveta koje dobijaju od izvršne vlasti", navodi se u saopštenju i kao primer za to navodi se slučaj Savamala koji se dogodio u noći između 24. i 25. aprila 2016. godnie, a i dalje je u predistražnoj fazi.
U izveštaju se navodi i da su kao i u 2016. godini, sloboda i pravičnost izbora u Srbiji su smanjene, a građani žive u okruženju neprestanog održavanja izbora.
Kako se navodi, kada je izabran za predsednika Srbije, Aleksandar Vučić premestio je neformalnu moć u zemlji sa premijerske na predsedničku poziciju, a pod njegovim uticajem nalaze se i izvršna i zakonodavna vlast, a pravosuđe neretko donosi odluke u skladu sa stavom vlade.
Kada je reč o svih 30 posmatranih zemalja na prvom mestu je Holandija, a na poslednjem, 30. Rusija.
Jedan od učesnika predstavljanja izveštaja Ivan Despotović rekao je da su političke slobode u svim zemljama bile u opadanju, a posebno u postkomunističkim zemljama i da je na to uticao rast populizma, a da su najviše trpele medijske slobode.
Dušan Gamser rekao je da je 2017. godina bila godina napretka i značajnih proboja po pitanju LGBT prava.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Branko Radulović rekao je da su za njega rezultati istraživanja očekivani i da smatra da je po pitanju političkih prava i vladavine prava napravljena realna slika Srbije, koju potvrđuje i "zdrav razum".
.jpg)
