Izvor: Kurir, 31.Jan.2015, 08:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banke isisale privredi čak 31,4 milijarde evra!
NBS od 2006. ne uspeva da inflaciju održi u okviru cilja, dok u isto vreme BDP i standard građana nezaustavljivo padaju
BEOGRAD - Banke su u Srbiji za osam godina domaćoj privredi naplatile 31,4 milijarde evra na kamatama i kursnim razlikama, realni BDP je godinama u znatnom padu, dok su cene u maloprodaji povećane čak za 48 odsto od marta 2009.
Ovo je konačni bilans monetarne politike koju Narodna banka Srbije od 2006. vodi po režimu targetiranja inflacije, upozorava >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << za Kurir Dragovan Milićević, finansijski konsultant i analitičar. On ističe da posle osam godina veliki broj studija i analiza upućuje na neuspeh sprovođenja ovakvog koncepta monetarne politike.
Potrošnja
- Izrazito visoka referentna stopa NBS od 14 odsto u 2006, 10 odsto u 2007. i 17,75 odsto u 2008. uslovila je velike gubitke u privredi i veliki odliv sredstava privrede u bankarski sektor. Pad realnog BDP u 2014. je preko osam odsto u odnosu na 2011. Istovremeno, inflacija ni u jednoj godini do 2013. nije bila u zonama ciljanja, pa rast cena na malo od marta 2009. iznosi 48 odsto - kaže Milićević.
On dodaje da je u poslednjih godinu dana pad inflacije postignut samo zahvaljujući padu primanja i potrošnje, što je oborilo tražnju za robom.
- Glavnu potrošnju domaćinstva čine hrana, bezalkoholna pića, odeća i obuća, čije su cene poslednjih meseci u stalnom padu. Ostali proizvodi, kao što su energija i usluge, imaju natprosečnu stopu rasta u odnosu na prosek inflacije - navodi on.
Centralna banka
BEZ ODGOVORA
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković nije komentarisala pitanja Kurira u vezi sa efikasnošću monetarne politike koja smo joj poslali još 26. januara. Otuda smo ostali uskraćeni za odgovor da li i na koji način guvernerka planira da odgovori izazovima gubitaka privrede i građana na kursnim razlikama, padu BDP, kao i neuspesima u ciljanju inflacije.
Preporuke za NBS
- regulacija svih funkcija domaćeg novca
- razvoj domaćeg tržišta kapitala (obveznica)
- zabrana primene tzv. valutne klauzule
- izvršiti tzv. redenominaciju postojećih ugovora o kreditima s „valutnom klauzulom“ u kredite izražene u dinarima
- utvrđivanje maksimalnog nivoa kamatnih stopa koje banke mogu da traže klijentima
